0
U Nemačko predsedavanje Savetu Evropske polažu se velike nade – između ostalog i na Zapadnom Balkanu. Šest zemalja u tom regionu očekuje podršku u procesu proširenja, a mladi pre svega žele – olakšice za putovanja, piše DW.
„Želim da budem deo Evropske unije, a ne da tamo emigriram. Želim društvo koje živi i diše vrednosti EU“. Ovako Teodora Cvetkovska iz Severne Makedonije opisuje svoja očekivanja od nemačkog predsedavanja EU. Mada bi mnogi iz šest zemalja Zapadnog Balkana to verovatno potpisali, pitanje je da li se šestomesečno nemačko rukovođenje EU zaista može pobrinuti za mnoge probleme na Zapadnom Balkanu. Kancelarka Angela Merkel jasno je dala do znanja šta su prioriteti nemačkog predsedavanja EU: na samom vrhu je suočavanje s krizom zbog pandemije korone, uključujući obnovu pogođene evropske ekonomije – kao i Bregzit, piše Dojče vele.
Ipak, šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – imaju ogromna očekivanja od nove uloge Berlina, koja međutim ni u teoriji ne mogu da se ispune.
Albanija i Severna Makedonija imaju najbolje šanse da napreduju – u svojim naporima za brže približavanje EU. Jer, Nemačka se za to zalaže već duže vreme. Ali, prošlog oktobra usporile su ih Francuska, Holandija i Danska svojim stavom da nema pristupanja bez dalekosežnih reformi u zemljama-kandidatima i da je to moguće tek nakon temeljne reforme struktura Evropske unije. U reakciji tipičnoj za EU, kriterijumi za pristup kozmetički su revidirani i Tirani i Skoplju je konačno u martu dato zeleno svetlo.
Ekonomska podrška
Mnoge balkanske zemlje oslanjaju se na Evropsku uniju, a posebno Nemačku, radi finansijske podrške za važne infrastrukturne projekte: na primer, železničku vezu između Niša i Prištine, izgradnju autoputa u Bosni i Hercegovini duž evropskih tranzitnih koridora i izgradnju ili proširenje gasovoda i naftovoda između zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se konačno povezale.
I decenijama nakon pada komunizma u regionu, države su i dalje siromašne. Mesečne zarade jedva dostižu 500 evra, nezaposlenost je visoka, standard potrošnje nizak. Zato su doznake rođaka koji su privremeno ili trajno emigrirali na Zapad od vitalnog značaja za opstanak. Gotovo devet procenata bruto domaćeg proizvoda tih zemalja u proseku je pokriveno tim doznakama.
Ali, da li će rođaci u inostranstvu imati posao uprkos koroni i da li će moći da šalju novac kući? I da li će Nemačka nastaviti da se zalaže da čak i nekvalifikovanim ljudima bude dozvoljeno da privremeno dođu i rade?
Samouverena omladina
Stoga je olakšavanje putovanja na vrhu liste želja svih balkanskih zemalja. To se posebno odnosi na mlade ljude. „Deo sam Evrope, iako moja zemlja još nije deo EU“, samouvereno kažu mladi, ne samo na Kosovu. Često se dodaje: „Izgubili smo poverenje u našu politiku i polažemo nadu u EU“. Civilna društva sve češće kritikuju to što Brisel do sada nije uspevao da se usprotivi sve autoritarnijim vladinim strukturama. Sloboda medija i sloboda izražavanja su na prvom mestu.
Problem politike EU na Balkanu oduvek je bila fragmentacija nadležnosti. Odavno svih 27 zemalja ne vuku zajedno na istu stranu. Pored toga, izbor osoblja u Briselu često je na nailazi na nerazumevanje.
Tako je Španac Žozep Borelj odgovoran i za Balkan. Njegov izaslanik za taj region je bivši slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak. Međutim, pošto Španija i Slovačka iz unutrašnjepolitičkih razloga odbijaju da priznaju Kosovo po međunarodnom pravu, šanse za iskrenu ravnotežu Srbije i njene sada nezavisne bivše pokrajine Kosovo nisu naročito dobre.
Komplikovana situacija
U poslednje vreme, Sjedinjene Države, koje na Balkanu slede svoje ciljeve, u tom regionu sve više izazivaju EU. Ciljevi SAD često nisu u skladu s idejama Brisela. Najnoviji primer je stari sukob Srbije i Kosova.
Sjedinjene Države, kao dugogodišnji posrednik, bukvalno su skinule kajmak kada su 27. juna, bez koordinacije sa Briselom, pozvale lidere dveju sukobljenih zemalja u Belu kuću. Spektakularni sastanak je propao samo zato što je američki tužilac Međunarodnog suda za Kosovo u Hagu iznenada objavio optužnicu protiv predsednika Kosova Hašima Tačija. On je navodno, kao bivši vođa pobunjenika, zajedno s drugim optuženima, odgovoran za ubistvo oko 100 ljudi u građanskom ratu 1998/99. Time se EU vraća u igru. U julu će lideri iz Srbije i sa Kosova razgovarati u Parizu, a to je planirano u Briselu.
U ovoj međunarodnoj situaciji teško je doći do temeljnog napretka u rešavanju većih problema Balkana. Budući da su glavni političari u ovim zemljama, koji često vladaju decenijama, bezbroj puta obećavali reforme i modernizaciju, a zatim kršili ta obećanja, Evropska unija se i posle nemačkog predsedavanja Savetu – mora osloniti na mlade. Jer „ako to ne rešite, svi ćemo doći u Nemačku“, kaže jedna samouverena mlada žena iz Bosne i Hercegovine. I sigurno se ne šali.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
