Građani Mjanmara već dve godine žive pod terorom vojne hunte. Od kada se dogodio državni udar i vojna hunta preuzela vlast 2021. godine, veliki broj ljudi je izašao na proteste, ali je njihova volja brutalno ugušena. Veliki broj ljudi je pobegao iz zemlje, mnogi ostali bez domova, a neki su izgubili živote ili su u zatvoru. CNN donosi reportažu o narodu koji je rekao "ne" teroru i koji i dalje gaji nade da će živeti u demokratiji i za to su spremni da rizikuju sve, pa i svoje živote.
Tida Vin je bila kod kuće, u centralnom regionu Sagaing u Mjanmaru, kada su vojni helikopteri počeli da pucaju iz „teškog oružja“ uključujući mitraljeze u blizini njene kuće, rekla je ona. Sklonila se dok pucnjava nije prestala, a onda je mahnito odjurila do obližnje škole. Konačno je pronašla svog sina Bona u učionici, jedva živog u lokvi krvi, pored tela druge dece, prenosi CNN.
„Dvaput mi je rekao: ‘Mama, molim te, samo me ubij’. Toliko ga je sve bolelo“, ispričala je ona.
Okružena naoružanim vojnicima koji su preplavili školski krug, ona je povukla Bone u krilo, moleći se i dajući sve od sebe da ga teši, sve dok nije podlegao povredama.
Bio je jedna od najmanje 13 žrtava, uključujući sedmoro dece, u napadu u septembru – i među hiljadama ubijenih širom zemlje otkako je vojska preuzela vlast 1. februara 2021. godine.
Hunta je zbacila demokratski izabranu liderku Aung San Su Ći, koja je kasnije osuđena na 33 godine zatvora tokom tajnih suđenja. Uhapšeni su novinari i politički zatvorenici, pogubljeno je nekoliko vodećih prodemokratskih aktivista, što je izazvalo osudu Ujedinjenih nacija i grupa za ljudska prava.
Dve godine kasnije, ovu državu jugoistočne Azije potresaju nasilje i nestabilnost. Ekonomija je propala, sa nestašicom hrane, goriva i drugih osnovnih zaliha. Duboko u džungli, pobunjeničke grupe su preuzele borbu. Među njima je mnogo tinejdžera i novopečenih diplomaca, čije je živote i ambicije preokrenuo rat kojem se ne nazire kraj.
Napad na školu
Mesecima nakon puča, milioni ljudi širom Mjanmara učestvovali su u protestima, štrajkovima i drugim oblicima građanske neposlušnosti, ne želeći da se odreknu sloboda stečenih tek nedavno u okviru demokratskih reformi koje su usledile posle decenija brutalne vojne vladavine.
Dočekao ih je krvavi obračun u kojem su civili streljani na ulici, kidnapovani u noćnim racijama i navodno mučeni u pritvoru.
CNN se obratio vojsci Mjanmara za komentar. Ranije je u državnim medijima vojska je tvrdila da koristi „najmanju silu“ i da se pridržava „postojećih zakona i međunarodnih normi“.
Od puča, najmanje 2.900 ljudi u Mjanmaru je ubijeno od strane trupa hunte i više od 17.500 uhapšeno, od kojih je većina i dalje u pritvoru, prema grupi Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP).
Iako su masovni protesti izbledeli, optužbe o zločinima vojnih trupa – uključujući napad u školama u selu Let Iet Kone – nastavljaju da se pojavljuju.
Dav Aie Mar Sve, učiteljica u školi, rekla je da je uvela učenike u učionice dok su se vojni helikopteri približavali, neposredno pre nego što je usledio horor.
Vazdušni napad je pogodio krov, ostavljajući krhotine koje su padale svuda oko njih. Soba se napunila tamnim dimom – a onda su stigli vojnici.
Počeli su da „pucaju u školu sat vremena bez prestanka… sa namerom da nas sve pobiju“, rekla je ona za CNN.
Svoje učenike je gurnula pod krevete da bi se pokrila, ali od toga nije bilo nikakve koristi. Jedna mlada devojka je upucana u leđa. Dok je uzalud pokušavala da zaustavi krvarenje, podsticala je svoje uplakane učenike: „Pomolite se, jer nas samo Bog sada može spasiti“.
Kada je pucnjava završena, vojnici su naredili da svi izađu. Učenici su se skupili na školskom terenu dok su vojnici upali u ostatak sela i hapsili, rekla je Dav Aie Mar Sve.
Vlada nacionalnog jedinstva (NUG), administracija u senci smenjenih poslanika Mjanmara, saopštila je da je 20 učenika i nastavnika uhapšeno nakon vazdušnih napada.
U to vreme, portparol vojske rekao je da su vladine snage ušle u selo Let Iet Kone kako bi očistile pobunjeničke „teroriste“ i optužio Kačinsku vojsku nezavisnosti, pobunjeničku grupu, i Snage narodne odbrane (PDF), krovnu organizaciju naoružanih gerilaca, za korišćenje dece kao „živog štita“.
Za neke ožalošćene roditelje, agonija zbog gubitka dece bila je pojačana time što im je uskraćeno pravo da im kažu „zbogom“.
Nakon napada, dvojica stanovnika, koji su odbili da budu identifikovani zbog straha za svoju bezbednost, rekli su da je vojska odnela tela i sahranila ih u drugom mestu udaljenom nekoliko kilometara.
Tida Vin je potvrdila ovaj izveštaj, rekavši da je plakala i molila vojnike da „puste da sama sahrani sina, ali su ga odveli“.
Kada je sledećeg dana kontaktirala vojnog komandanta, on je rekao da je Bon već kremiran. Do danas nije pronašla njegov pepeo, rekavši da neće potpisati nikakve dokumente koje je izdala hunta koja je ubila njenog sina.
Od srednje škole do borbenih linija
Između ovih velikih napada, svaki dan se odvijaju manje bitke između vojnih i pobunjeničkih grupa koje su se pojavile širom zemlje, udružujući se sa davno uspostavljenim etničkim milicijama.
Neke od ovih grupa efektivno kontrolišu delove Mjanmara van domašaja hunte – a mnoge se sastoje od mladih dobrovoljaca koji su ostavili porodice i prijatelje, jer je, kako kažu, u pitanju budućnost njihove nacije.
Šan Lej (20) bio je maturant kada se puč dogodio. Sada provodi dane na prvim linijama fronta kao član MoeBie PDF Rescue Team-a, male grupe borbenih medicinara koja leči i evakuiše povređene PDF borce u istočnom Mjanmaru. To može biti opasan posao. Šan Lej se prisetio jednog slučaja kada su vojnici pucali na njihovo vozilo i uništili ga, primoravajući tim da skoči iz automobila i pobegne na sigurno.
Još jedan član spasilačkog tima, Rosalin, bivša medicinska sestra, opisala je kako se jednom skrivala u nečemu što je trebalo da bude tajna klinika. Zgrada je bila okružena vojnicima hunte, a avioni su kružili iznad njih, tako da je tim čekao da padne noć kako bi mogli da pobegnu u mraku.
„Mislila sam da ću umreti i bila sam spremna da se odreknem svog života“, rekla je.
Kada borbe utihnu, leče povređene civile raseljene iz svojih domova i dele hranu.
„Znamo da ćemo možda morati da se odreknemo života. Ali ako se ovako ne borimo, onda znamo da nećemo dobiti demokratiju, a to je ono što želimo. Sve dok je ova diktatura prisutna, a mi nemamo demokratiju, ova revolucija će se nastaviti“, rekla je ona.
Čak i oni koji nisu na prvoj liniji fronta našli su druge načine da se odupru – postoje podzemne bolnice i škole koje rade van domašaja hunte, a ljudi su bojkotovali robu ili usluge povezane sa huntom.
PROČITAJTE JOŠ:
Neizvesna budućnost
Dok se milioni civila u Mjanmaru bore sa svojom mračnom realnošću posle puča, veliki deo sveta gleda na drugu stranu.
Ekonomija je u slobodnom padu, a BDP Mjanmara se smanjio za 18 odsto u 2021. Dok Svetska banka predviđa blagi porast na rast od 3 odsto u 2022. godini, neki stručnjaci kažu da je ovo „divlje preoptimistično“.
Prošle godine je oko 40 odsto stanovništva živelo ispod granice siromaštva, „pokrenuvši skoro deceniju napretka u smanjenju siromaštva“, saopštila je Svetska banka prošlog jula. Cene osnovnih dobara poput hrane i goriva su naglo porasle.
BONUS VIDEO: Pucnjava u Parizu
