Francuski predsednik Emanuel Makron izneo je predlog plana za okončanje rata u Ukrajini. Njegov predlog je usledio nakon posete Americi, gde je razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, ali su ga pojedini evropski partneri dočekali na nož. Slična reakcija je došla i iz Ukrajine, a sve zbog jedne teze koju zagovara Makron - davanje bezbednosnih garancija Rusiji.
Naime, Makron je istakao da obzirom na zabrinutost Moskve oko širenja NATO saveza, da bi „suštinska tema“ u bilo kakvim mirovnim pregovoria o sukobu u Ukrajini trebalo da bude da se ponude „bezbednosne garancije Rusiji“. On je svoje ideje izneo u intervjuu za uticajnu francusku televziju TF1.
„Moramo razmišljati o bezbednosnoj arhitekturi u kojoj ćemo živeti sutra. Posebno podsećam na reči upozorenja koje je uputio predsednik Vladimir Putin da se NATO približava ruskim granicama i raspoređuje oružje koje bi moglo da ugrozi Rusiju“, rekao je Makron.
Putin nekoliko godina unazad, a naročito od početka rata u Ukrajini, ponavlja da širenje NATO-a na istok predstavlja kršenje obećanja zapadnih zemalja nakon raspada Sovjetskog Saveza. Između ostalog, to je segment koji Makron smatra ključnim kada je reč o postizanju mira.
„Jedna od suštinskih tačaka kojima moramo da se pozabavimo, kao što je predsednik Putin uvek govorio, jeste strah da će NATO otići tik pred njegova vrata i razmeštanje oružja koje bi moglo da ugrozi Rusiju“, podvukao je Makron.
Međutim, ovakav plan naišao je na žestoke reakcije Ukrajine i okolnih zemalja.
Osuda, ali i podrška Makronu
Baltičke zemlje, Poljska, Švedska i Finska oštro su osudile predlog Makrona da Zapad treba da pruži bezbednosna jemstva Rusiji da bi se okončao sukob u Ukrajini.
Šef švedske diplomatije Tobijas Bilstrem je izjavio da „Rusija mora biti pobeđena na bojnom polju“.
Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, doveo je u pitanje davanje bezbednosnih garancija „terorističkoj državi ubici“.
„Umesto Nirnberga – potpisati sporazum sa Rusijom i rukovati se?“, upitao je Danilov, pozivajući se na suđenja nacističkim ratnim zločincima posle Drugog svetskog rata.
„Ukrajinska krv na Putinovim rukama neće smetatiti uobičajenom poslu?“, poručio je on.
Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekao je da su svetu umesto garancija Krelja potrebne bezbednosne garancije „od strane varvarskih namera postputinovske Rusije“. Međutim, napisao je na društvenim mrežama, da će to biti moguće tek „nakon tribunala i osuda autora rata protiv Ukrajine, kao i nametanja reparacija“.
Ovi nije prvi razdor između Kijeva i Pariza oko mogućih pregovora sa Kremljom. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je u maju rekao da je Makron zatražio od Ukrajine da učini ustupke u pogledu svog suvereniteta kako bi pomogao Putinu da sačuva obraz.
Jelisejska palata je odbacila navode Zelenskog, ističući da Makron nikada nije tražio od Zelenskog bilo kakve ustupke.
Bajden i Šolc uz Makrona?
Međutim, čini se da Makron ipak ima podršku kada je reč o ovom predlogu.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je, prilikom posete Makrona, da je voljan da razgovara sa Putinom ako lider Kremlja traži način da okonča rat, ali da Putin to još nije nagovestio.
Nakon njihovog susreta usledio je i telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Putin je Šolcu u telefonskom razgovoru koji je trajao sat vremena rekao da je nemački i zapadni pristup ratu u Ukrajini „destruktivan“ i pozvao Berlin da ga preispita, saopštio je Kremlj. Šolc je pozvao Putina da što pre nađe diplomatsko rešenje za Ukrajinu.
Šolcov portparol je rekao da je nemački kancelar pozvao Putina da pronađe diplomatsko rešenje za ukrajinski sukob što je pre moguće, „uključujući i povlačenje ruske vojske“.
Ove izjave i potezi dvojice lidera SAD i Nemačke bi mogli da sugerišu da su Nemačka i SAD uz Makronu po pitanju plana za Ukrajinu.
Američki uslov za Zelenskog
Početkom novembra se pojavila informacija da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena u „četiri oka“ ohrabruje ukrajinske lidere da signaliziraju otvorenost za pregovore sa Rusijom i odustanu od stava koji je i ukrajinski predsednik Vladmir Zelenski mnogo puta javno ponovio da neće učestvovati u mirovnim pregovorima osim ako ruski predsednik Vladimir Putin ne bude smenjen sa vlasti.
Prema navodima Vašington posta, koji se pozvao na neimenovane izvore, ali upoznate sa situacijom, zahtev američkih zvaničnika nema za cilj da gurne Ukrajinu za pregovarački sto, već da „osigura da vlada u Kijevu održi podršku drugih nacija“.
PROČITAJTE JOŠ:
Tajni razgovori Vašingtona i Moskve
Ovim događajima prethodili su susreti između predstavnika SAD i Rusije. Američki Volstrit žurnal je u novembru objavio kako se između Vašingtona i Moskve već duže vreme vode tajni razgovori koji bi trebalo da dovedu do ukrajinsko-ruskih pregovora.
Savetnik američkog predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan razgovarao je o tome s Putinovim pomoćnikom za međunarodne odnose Jurijem Ušakovom i sekretarom ruskog Saveta bezbednosti (kojeg predvodi Putin) Nikolajem Patruševim.
Cilj toga je da se, piše list, spreči moguće rusko korišćenje nuklearnog oružja i da se obustavi uništavanje ukrajinske energetske infrastrukture po sistemu „vraćanja Ukrajine u kameno doba“.
U prilog tome govori i činjenica da su se glavni špijuni Rusije i Amerike nedavno tajno sastali u Ankari. Naime, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Bil Berns doputovao je u Ankaru na ranije dogovoren sastanak sa šefom ruske obaveštajne službe (SVR) Sergejem Nariškinom.
BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare