Kraj imperijalne ambicije: Putinov san o velikoj sili ulazi u završnu fazu

Situaciju dodatno pogoršava činjenica da se, dok se Rusija zaglavljuje u Ukrajini, globalna mreža saveznika koju je Putin gradio pune dve decenije očigledno raspada, stavljena na ozbiljan test neočekivano agresivnim nastupom američkog predsednika Donalda Trampa.

Ono što je trebalo da bude brza operacija u Ukrajini pretvorilo se u iscrpljujući rat iscrpljivanja. Trajanje sukoba sada je premašilo 1.418 dana koliko je Sovjetski Savez proveo boreći se protiv nacističke ofanzive, koja se na kraju završila potiskivanjem nemačkih snaga od Moskve sve do Berlina.

Tokom gotovo četiri godine rata u Ukrajini, Moskva je zauzela samo manji deo teritorije, po cenu oko 1,1 milion ruskih žrtava i sve ozbiljnijih poremećaja na domaćem planu. Ovog meseca oko 600.000 ljudi u pograničnoj oblasti Belgorod ostalo je bez struje nakon ukrajinskog raketnog napada.

U međunarodnom kontekstu, čini se da Putin ima vrlo malo mogućnosti da spreči da njegovi saveznici budu eliminisani jedan po jedan.

Kremlj je u defanzivi na Bliskom istoku još od kraja 2024. godine, kada je pad vlade Bašara al Asada u Siriji Rusiju lišio pouzdanog partnera u regionu.

Moskva, takođe, početkom ovog meseca očigledno nije bila u stanju da zaštiti svog najbližeg saveznika u Južnoj Americi, kada su Sjedinjene Američke Države zarobile predsednika Venecuele Nikolasa Madura - lidera koji je samo nekoliko meseci ranije disciplinovano doputovao u Moskvu na Putinovu Paradu pobede u maju prošle godine.

Posebno ponižavajuće za Kremlj bilo je to što nije uspeo da spreči ni presedan bez presedana - zaplenu naftnog tankera koji je plovio pod ruskom zastavom.

Pre samo godinu dana, Putin je potpisao dvadesetogodišnji sporazum o strateškom partnerstvu sa Teheranom. Danas je iranski režim - koji je Rusiji isporučivao borbene dronove „šahed“ za rat u Ukrajini - u opasnosti da bude oboren masovnim protestima, dok je Tramp nagovestio mogućnost vojne intervencije u njihovu odbranu.

Rusi su to primetili.

„Jedna čitava era dolazi do kraja“, napisao je u nedelju provladin vojni bloger koji se potpisuje pseudonimom Maksim Kalašnjikov, odražavajući rastuće nezadovoljstvo ruskim rukovodstvom.

Prema njegovim rečima, ruske vlasti su previše vremena potrošile na stvaranje slike da je zemlja velika sila, umesto da preduzmu korake da to zaista i postane. Obećanje da „možemo to ponovo“ — zaključio je - doživelo je potpuni neuspeh.

Novinari bliski iranskom režimu izvestili su da je Moskva poslednjih nedelja Iranu isporučila ruska oklopna vozila „spartak“ i borbene helikoptere, verovatno kako bi pomogla vlastima da se odupru demonstrantima, naveo je Nikita Smagin, stručnjak za odnose Rusije i Irana i saradnik Karnegi fondacije za međunarodni mir.

„Ali, naravno, Iranci nemaju iluzije da bi, ako situacija postane zaista kritična, Rusija jednostavno odstupila, kao što je to učinila u slučaju Bašara al Asada“, rekao je Smagin, podsećajući na pad sirijskog režima 2024. godine i Asadov kasniji egzil u Rusiju.

Bivši ruski diplomata Boris Bondarev ocenjuje da je savez inspirisan Moskvom od samog početka uglavnom bio fikcija.

„Ni Venecuela ni Iran nisu deo nekakvog ruskog carstva“, rekao je on. Nakon invazije na Ukrajinu, „Rusiji je bilo važno da pokaže da nije sama, ali to je bila propaganda“.

Smagin je podsetio da sporazum o partnerstvu između Irana i Rusije namerno ne sadrži klauzulu o međusobnoj odbrani, opisujući njihov odnos kao „stabilan“, ali sa snažnim podtonom „ozbiljnog nepoverenja“.

„To nisu pravi saveznici - to su strateški partneri iz nužde, jer obe strane imaju veoma malo drugih opcija“, rekao je on.

Mediji bliski Kremlju pokušali su da situaciju predstave u pozitivnom svetlu, tvrdeći da navodno nepoštovanje međunarodnog prava od strane Vašingtona dokazuje da je Rusija bila u pravu kada je napala Ukrajinu.

Drugi komentatori nastojali su da umanje značaj odnosa Rusije sa saveznicima ili da istaknu razlike između Drugog svetskog rata i rata u Ukrajini, kako bi opravdali izostanak napretka. Po njima, problem nije u slabosti vojske, već u tome što današnje društvo nije ni približno angažovano kao nekada.

„U prvom slučaju se borila cela zemlja, a sada je zainteresovano možda pet odsto“, naveo je Telegram kanal simboličnog imena „Ne zaustavljaj rat“.

Sam Putin se još nije oglasio povodom dešavanja u Venecueli i Iranu, ostajući veran praksi da loše vesti prepusti svojim podređenima, kaže Bondarev.

Ipak, dodaje da Kremlj verovatno vidi američke poteze u Venecueli i zaplenu tankera kao pokušaj da se Rusija gurne u ćošak.

Kako bi pokazala da ne popušta pod pritiskom, Moskva će tražiti načine da demonstrira sopstvenu moć, pre svega u Ukrajini, rekao je Bondarev, podsećajući na nedavno ispaljivanje hipersonične rakete „orešnik“ na ukrajinsku teritoriju.

„Ponižen ili ne, Kremlj neće omekšati stav. Čak i kada je slab, tražiće način da pokaže da je snažan“, zaključio je Bondarev.