MAPA Koliko teritorije Ukrajine trenutno kontroliše Rusija?

Moskva tvrdi da su Krim, Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson — oblasti koje je posle raspada SSSR-a priznavala kao deo Ukrajine — sada sastavni deo Ruske Federacije. Kijev poručuje da nikada neće priznati rusku okupaciju, a većina zemalja i dalje priznaje ukrajinske granice iz 1991. godine.

Krim

Ruske snage zauzele su Krim 2014. godine, a nakon spornog referenduma Moskva ga je anektirala. Površina poluostrva iznosi oko 27.000 kvadratnih kilometara. Rusija tvrdi da je Krim njen zakoniti deo, dok Ukrajina insistira da je reč o njenoj teritoriji. Mnogi ukrajinski zvaničnici neslužbeno priznaju da bi povratak Krima silom bio izuzetno težak.

Krim je postao deo Ruskog Carstva u 18. veku, a baza Crnomorske flote u Sevastopolju osnovana je ubrzo potom. Od 1921. bio je deo Ruske SFSR, sve dok ga 1954. tadašnji lider KPSS Nikita Hruščov nije preneo Ukrajinskoj SSR.

Donbas

Rusija kontroliše oko 46.570 kvadratnih kilometara, odnosno 88 odsto regiona Donbasa — celu Lugansku oblast i oko tri četvrtine Donjecke oblasti. Preostalih oko 6.600 kvadratnih kilometara je pod ukrajinskom kontrolom, ali ruske snage nastavljaju ofanzivu prema preostalim većim gradovima u Donjeckoj oblasti.

Proruski separatisti u Donjecku i Lugansku proglasili su „narodne republike“ 2014. godine, a Vladimir Putin ih je priznao kao nezavisne države u februaru 2022, samo nekoliko dana pre početka opšte invazije.

Zaporožje i Herson

Ruske snage drže oko 74 odsto Zaporoške i Hersonske oblasti — približno 41.176 kvadratnih kilometara. Ukrajina kontroliše oko 14.500 kvadratnih kilometara ovih regiona.

Putin je 2024. izjavio da bi pristao na mir ako bi se Ukrajina povukla iz svih oblasti koje Rusija potražuje, a ne drži u potpunosti (oko 21.000 kvadratnih kilometara) i odrekla se namere da pristupi NATO-u. Prema izveštajima Reuters-a, Putin je spreman da razgovara o prekidu vatre sa Trampom, ali odbija veće teritorijalne ustupke i traži da Kijev napusti planove za članstvo u Alijansi.

Njegovi uslovi uključuju pravno obavezujuće garancije da se NATO neće širiti na istok, neutralni status Ukrajine, ograničenje njenog naoružanja, zaštitu ruskog govornog stanovništva i priznanje ruskih teritorijalnih dobitaka.

Harkov, Sumi i Dnjepropetrovska oblast

Rusija drži i manje delove Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti. U Harkovskoj i Sumskoj oblasti pod njenom je kontrolom oko 400 kvadratnih kilometara, dok u Dnjepropetrovskoj ima samo mali granični pojas. Moskva tvrdi da u Sumskoj oblasti formira „bezbednosnu zonu“ radi zaštite svoje Kurske oblasti od ukrajinskih napada.

Pravni status i međunarodne reakcije

Rusija smatra da su Republika Krim, Sevastopolj, Luganska i Donjecka Narodna Republika, te oblasti Zaporožje i Herson — sastavni subjekti Ruske Federacije. Ukrajina ih smatra okupiranim delom svoje teritorije.

Većina država ne priznaje ove oblasti kao deo Rusije, iako su Krim priznale Sirija, Severna Koreja i Nikaragva. Generalna skupština UN-a proglasila je aneksiju Krima 2014. godine nezakonitom i potvrdila da poluostrvo pripada Ukrajini.

Putin često poredi Krim sa Kosovom, optužujući Zapad za dvostruke standarde jer je 2008. priznao nezavisnost Kosova uprkos protivljenju Srbije, dok odbija da prizna rusko prisvajanje Krima.