Zelenski pred najvećim izazovom od početka rata: Koji su mu sledeći koraci i opcije?

Posle burnog sastanka u Ovalnoj kancelariji sa Donaldom Trampom, izgleda da ništa što kaže ne nailazi na dobar prijem u Vašingtonu. Uz to, SAD su obustavile vojnu pomoć Ukrajini, što dodatno otežava njegovu poziciju.

Čak i njegov nekadašnji saveznik, senator Lindzi Grejem, sada mu poručuje: "Ili treba da podnese ostavku i pošalje nekoga s kim možemo da sarađujemo, ili mora da se promeni".

Treba li Zelenski da se izvini Trampu?

Ovo deluje kao najizvesniji način za izlazak iz krize.

Ukrajinska vlada već pokazuje spremnost za saradnju – premijer Denis Šmigal najavio je da je Kijev otvoren za pregovore o potpisivanju unosnog sporazuma o mineralima sa SAD, što bi moglo pomoći u obnavljanju poverenja.

Tramp je jasno stavio do znanja da Zelenski nije u dobroj pregovaračkoj poziciji, rekavši mu:
"Trenutno nemaš dobre karte – s nama ćeš ih dobiti".

Iako je Zelenski već bio spreman da potpiše sporazum, sastanak u Beloj kući se završio bez dogovora. Međutim, taj adut još uvek nije u potpunosti izgubljen – njegov najbliži savetnik Andrij Jermak potvrdio je da se razgovori nastavljaju i da bi sporazum mogao biti ključan za obnovu američke podrške.

Međutim, jasno je da Tramp očekuje više od pukog potpisivanja ugovora.

Zelenski ne može sebi da priušti javno poniženje u vidu direktnog izvinjenja, jer bi to moglo oslabiti njegovu domaću podršku. Posle tri godine rata, Ukrajinci nisu spremni na kapitulaciju.

Ipak, možda bi mogao da pronađe način da diplomatski umiri Trampa – ili čak da prihvati primirje pod američkim uslovima, iako je više puta naglasio da smatra da je mir još uvek "vrlo, vrlo daleko".

Ključno pitanje ostaje: ako bi se Zelenski prilagodio Trampovim zahtevima, da li bi to zaista dovelo do obnove američke vojne pomoći?

Ukrajinski parlamentarac Oleksandar Merežko upozorava: "Obustavljanje američke pomoći ozbiljno ugrožava sposobnost Ukrajine da odbrani svoje civile".

Da li je ostavka opcija?

Za Zelenskog – ne.

Tramp ga je javno nazvao „neizabranim“ i „diktatorom“, koristeći retoriku sličnu onoj koju koristi Vladimir Putin. Međutim, Zelenski je na to odgovorio:

"Izgleda pomalo nedemokratski da Ukrajincima neko sa strane govori ko bi trebalo da im bude predsednik".

Iako mu je mandat formalno istekao prošle godine, ostao je na funkciji zbog ratnog stanja. Njegova ostavka bila bi ogroman poklon Moskvi, koja od početka rata pokušava da ga smeni.

Zelenski bi možda razmislio o povlačenju jedino ako bi Ukrajina zauzvrat dobila garantovano članstvo u NATO-u – ali Tramp je već jasno stavio do znanja da to ne dolazi u obzir.

Dakle, opcija ostavke nije realna – ali to ne znači da pritisak iz Vašingtona neće rasti.

Može li se Ukrajina osloniti na Evropu?

Iako neki ukrajinski zvaničnici tvrde da će zemlja nastaviti borbu bez obzira na američku pomoć, obustava isporuka već je ostavila posledice – ključni protivvazdušni sistemi i artiljerijska municija više ne stižu iz SAD.

Ukrajinski poslanik Fedir Venislavskij procenjuje da bi zemlja mogla da izdrži još oko šest meseci bez američke pomoći, ali da samo SAD mogu da im obezbede sofisticirane protivvazdušne sisteme i rakete dugog dometa.

Premijer Šmigal naglašava da Ukrajina već proizvodi trećinu potrebnog naoružanja i da je cilj da se ta proizvodnja poveća na 50%.

Evropska unija je do sada dala više pomoći Ukrajini nego SAD, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je osnivanje odbrambenog fonda od 800 milijardi evra, od kojih bi deo bio namenjen Ukrajini.

Ipak, i EU i Velika Britanija smatraju da su američke bezbednosne garancije ključne za bilo kakav održiv mirovni sporazum. Britanski premijer Kir Starmer rekao je da Evropa treba da preuzme veći teret, ali da to neće biti dovoljno ako se SAD potpuno povuku.

Čak je i ukrajinski premijer Denis Šmigal priznao: "Američke bezbednosne garancije su egzistencijalno važne za Ukrajinu i ceo kontinent".

Šta će Zelenski uraditi?

Ako pokuša da udovolji Trampu i potpiše dogovor, rizikuje gubitak domaće podrške i otvara vrata za dalje ruske zahteve.

Ako odbije da popusti, Ukrajina bi mogla ostati bez ključne vojne pomoći, dok se istovremeno suočava sa sve jačim ruskim napadima.

Evropa je pokazala volju da pomogne, ali ne može u potpunosti nadoknaditi američku podršku.

U međuvremenu, pritisak iz Vašingtona raste. Tramp želi brzo rešenje, dok Ukrajina ne može sebi da priušti loš dogovor.

Za sada, Zelenski pokušava da pronađe balans – da sačuva podršku Zapada, ali i poverenje svog naroda. Međutim, jedno je sigurno: vreme mu ne ide u prilog.