Ko je Vladislav Davankov, čovek za kog su većinski glasali Rusi u Beogradu

Izbori u Rusiji okončani su nakon više dana glasanja, ali je pobednik bio poznat unapred. Vladimir Putin dobio je oko 87 odsto glasova i tako obezbedio sebi novi šestogodišnji mandat.

Izborna farsa

On će ostati predsednik Rusije do 2030. godine, a izmene zakona koje je sam progurao omogućuju mu da bude na vlasti čak do 2036.

Izbori dan bio je poprilično buran. Dronovi, za koje se pretpostavlja da ih je lansirala Ukrajina, napali su više ruskih gradova, uključujući i Moskvu.

Bilo je žrtava i povređenih, a glasanje se po prvi put odvijalo tokom više dana jer je bilo organizovano i na okupiranoj teritoriji Ukrajine.

Kada je reč o Putinovim protivkandidatima, Nikolaj Haritonov ima 4,6 odsto, kandidat stranke „Novi ljudi“ Vladislav Davankov 4,2 odsto, dok je predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije Leonid Slutski osvojio tri odsto glasova. Međutim, ruski državljaniu Beogradu mahom su glasali za Vladislava Davankova.

Ko je Vladislav Davankov

Nakon što je izborna komisija odbila da registruje Jekaterinu Duncovu i Borisa Nadeždina kao kandidate, postalo je jasno - na predsedničkim izborima 2024. na glasačkom listiću neće biti kandidata koji se protivi ratu u Ukrajini i kritikuje vladu.

Ipak, istaknuti opozicioni lideri u egzilu nastavili su da apeluju na Ruse da izađu na izbore i glasaju za bilo koga osim za Putina. Čini se da je najočigledniji izbor za ovu strategiju bio Vladislav Davankov, predsednički kandidat iz stranke Novi ljudi.

On je rođen u Smolensku u vojnoj porodici. Po završetku srednje škole preselio se u Moskvu, gde je studirao istoriju na Moskovskom državnom univerzitetu.

Nakon studija, Davankov je napravio karijeru kao menadžer u kozmetičkoj kompaniji Faberlic biznismena Alekseja Nečajeva, postavši njen potpredsednik 2013. Tokom 2018. godine preuzeo je dužnost zamenika generalnog direktora neprofitne organizacije "Rusija – zemlja mogućnosti", osnovane na inicijativu Vladimira Putina.

Iste 2018. Aleksej Nečajev je postao Putinov punomoćnik na predsedničkim izborima. Dve godine kasnije, 2020. godine, osnovao je političku stranku Novi ljudi. Njen suosnivač je bio Davankov, koji je kasnije bio na čelu Centralnog izvršnog komiteta stranke i predizborne kampanje za Državnu dumu 2021.

Vladislav Davankov je tada postao zamenik predsednika Državne dume i ušao u Odbor za budžet i poreze.

Neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu, Davankov je prokomentarisao mogući vojni scenario, nazvavši ga „nepovoljnim za stanovnike DNR, LNR, Ukrajince kao i narod Rusije“ jer „rat podrazumeva ljudske žrtve, sankcije, rublje -skok kursa dolara, i drastično povećanje cena hrane”. Kada je rat zapravo počeo, Davankov je se ćutke nije protivio ruskoj invaziji, iako je govorio u prilog mirovnim pregovorima.

„Ruski predsednik je definisao zadatak „demilitarizacije“ i „denacifikacije“ Ukrajine. On se može postići na dva načina. Da se ​​započne još pet bitaka za Staljingrad, ubiju hiljade ljudi, ili da se pregovara. To što pregovori i dalje traju sugeriše da predsednik priznaje ovu mogućnost. Dok je vojna operacija u toku, javne rasprave o strategiji glavnokomandujućeg i osuda njegovog delovanja su vid izdaje, kao i napad na ovlašćene od njega“, napisao je Davankov u aprilu 2022.

U maju 2022. njegove izjave su se malo promenile. U čast Dana pobede, političar je zahvalio veteranima Velikog rata i napomenuo da i današnja Rusija „brani ideale mirnog postojanja“.

U decembru 2022. Vladislav Davankov i drugi članovi stranke stavljeni su na listu sankcija EU. Davankov je jedini predsednički kandidat koji je, u okviru svoje izborne kampanje, posetio pogranični region Belgorod.

„Hoću li mir po svaku cenu? Ne, imam drugo gledište. Važno mi je da rešimo pitanje SPO (Specijalne vojne operacije) i da to ne prepustimo našoj deci“, rekao je Davankov odgovarajući na pitanja birača o ratu.

Mesec dana pre izbora Vladislav Davankov je predstavio svoju predizbornu platformu.

„Kao i svi mi, sanjam o velikoj i mirnoj Rusiji. Ali za mene je veličina kada se zemlja ne plaši samo zbog svoje vojne moći, već se poštuje i zbog njenih otkrića u nauci i tehnologiji, sportskim i kulturnim dostignućima. Takvu Rusiju mogu izgraditi samo novi ljudi, oslanjajući se na iskustvo starije generacije. U našoj zemlji je sve više slobodnih, modernih i otvorenih za svet. U novoj Rusiji svi će biti uvereni u svoju bezbednost i pravo na sreću“, navodi se u programskom dokumentu.

Tada je ponovo izneo stav o ratu u Ukrajini.

"Mir i pregovori. Ali na osnovu naših uslova, a ne na osnovu povlačenja".

Zalagao se za anektiranje Krima, kao i samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike.

BONUS VIDEO "Izbori u Rusiji samo predstava, ali veoma važni za Putina"