1
Reza Pahlavi, najstariji sin poslednjeg iranskog kralja Muhameda Reze Šaha Pahlavija, ponovo se našao u centru pažnje nakon što je iz egzila pozvao Irance da izađu na ulice i pridruže se protestima koji potresaju zemlju zbog duboke ekonomske krize. U porukama na društvenim mrežama tvrdio je da je odziv građana „neviđen“ i da je vlast, u strahu, ponovo posegla za gašenjem interneta kako bi ugušila nezadovoljstvo.
Pahlavi je od detinjstva pripreman da nasledi presto. Dok se školovao za pilota borbenog aviona u Sjedinjenim Državama, Islamska revolucija 1979. godine srušila je monarhiju njegovog oca i zauvek promenila njegov život. Iz daljine je posmatrao kako šah, nekadašnji saveznik Zapada, luta od zemlje do zemlje u potrazi za azilom i na kraju umire u Egiptu. Porodica je ostala bez države, oslonjena na mali krug lojalista u egzilu.
Decenije u izgnanstvu obeležile su i lične tragedije – njegov brat i sestra izvršili su samoubistvo, a Reza je ostao simbolični poglavar dinastije za koju su mnogi verovali da pripada prošlosti. Danas, u 65. godini, on pokušava da se nametne kao politički akter u trenutku kada se Iran ponovo suočava sa ozbiljnim potresima.
Živi u predgrađu Vašingtona, gde ga pristalice opisuju kao skromnog i dostupnog čoveka, bez vidljivog obezbeđenja. Godinama je tvrdio da promene u Iranu moraju doći iznutra, ali je poslednjih godina njegov nastup postao znatno odlučniji. Nakon izraelskih udara 2025. godine u kojima su poginuli visoki iranski vojni zvaničnici, Pahlavi je izjavio da je spreman da pomogne u formiranju prelazne vlade ukoliko Islamska Republika padne, predstavljajući čak i plan za prvih sto dana tranzicije.
Pročitajte još:
1
0
3
Iako naglašava da mu nije cilj povratak stare monarhije, već demokratska budućnost Irana, njegovo prezime ostaje duboko polarizujuće. Za jedne, period vladavine Pahlavija simbolizuje modernizaciju i okretanje Zapadu; za druge, to je vreme represije, cenzure i zloglasne tajne policije Savak. Kritičari mu zameraju i ranije simbolično proglašenje za šaha, kao i neuspehe da ujedini razjedinjenu opoziciju u egzilu.
Pahlavi se dosledno ograđuje od nasilja i zagovara mirnu tranziciju, referendum i slobodne izbore. Ipak, njegove međunarodne aktivnosti, poput kontroverzne posete Izraelu, izazvale su dodatne podele među Irancima. Izjave da „sve što slabi režim“ nailazi na podršku u Iranu izazvale su burne reakcije i sumnje u njegovu političku procenu.
Danas se predstavlja ne kao budući kralj, već kao figura nacionalnog pomirenja koja želi da pomogne Iranu da dođe do slobodnih izbora, vladavine prava i jednakih prava, posebno za žene. Da li će Iranci u njemu videti lidera dostojnog poverenja ili samo simbol prošlosti, ostaje otvoreno pitanje.
Analitičari navode da nije jasno šta podstiče obnovljeno interesovanje za kraljevsku porodicu i njenog titularnog poglavara u egzilu. Da li Iranci zaista podržavaju obnovu monarhije ili su jednostavno zasićeni represivnom teokratijom pod kojom žive?
„Reza Pahlavi je nesumnjivo povećao svoj politički uticaj i nametnuo se kao jedan od vodećih aktera u iranskoj opozicionoj politici“, rekao je Araš Azizi, akademik i autor knjige „Šta Iranci žele“.
„Ali on se suočava i sa brojnim problemima. On je figura koja deli, a ne ujedinjuje.“
Pahlavi je izjavio da je spreman da predvodi Iran u prelaznom periodu ukoliko demonstranti uspeju da sruše režim tokom ovih protesta, petih protiv vlasti u poslednjih gotovo deset godina. Ipak, malo govori o detaljima svojih planova, dok njegovi kritičari upozoravaju da bi mu nedostatak iskustva mogao uskoro postati ozbiljan teret.