Reza Pahlavi ponovo u fokusu: Može li izgnani prestolonaslednik da ujedini iransku opoziciju

Pahlavi je od detinjstva pripreman da nasledi presto. Dok se školovao za pilota borbenog aviona u Sjedinjenim Državama, Islamska revolucija 1979. godine srušila je monarhiju njegovog oca i zauvek promenila njegov život. Iz daljine je posmatrao kako šah, nekadašnji saveznik Zapada, luta od zemlje do zemlje u potrazi za azilom i na kraju umire u Egiptu. Porodica je ostala bez države, oslonjena na mali krug lojalista u egzilu.

Decenije u izgnanstvu obeležile su i lične tragedije – njegov brat i sestra izvršili su samoubistvo, a Reza je ostao simbolični poglavar dinastije za koju su mnogi verovali da pripada prošlosti. Danas, u 65. godini, on pokušava da se nametne kao politički akter u trenutku kada se Iran ponovo suočava sa ozbiljnim potresima.

Živi u predgrađu Vašingtona, gde ga pristalice opisuju kao skromnog i dostupnog čoveka, bez vidljivog obezbeđenja. Godinama je tvrdio da promene u Iranu moraju doći iznutra, ali je poslednjih godina njegov nastup postao znatno odlučniji. Nakon izraelskih udara 2025. godine u kojima su poginuli visoki iranski vojni zvaničnici, Pahlavi je izjavio da je spreman da pomogne u formiranju prelazne vlade ukoliko Islamska Republika padne, predstavljajući čak i plan za prvih sto dana tranzicije.

Iako naglašava da mu nije cilj povratak stare monarhije, već demokratska budućnost Irana, njegovo prezime ostaje duboko polarizujuće. Za jedne, period vladavine Pahlavija simbolizuje modernizaciju i okretanje Zapadu; za druge, to je vreme represije, cenzure i zloglasne tajne policije Savak. Kritičari mu zameraju i ranije simbolično proglašenje za šaha, kao i neuspehe da ujedini razjedinjenu opoziciju u egzilu.

Pahlavi se dosledno ograđuje od nasilja i zagovara mirnu tranziciju, referendum i slobodne izbore. Ipak, njegove međunarodne aktivnosti, poput kontroverzne posete Izraelu, izazvale su dodatne podele među Irancima. Izjave da „sve što slabi režim“ nailazi na podršku u Iranu izazvale su burne reakcije i sumnje u njegovu političku procenu.

Danas se predstavlja ne kao budući kralj, već kao figura nacionalnog pomirenja koja želi da pomogne Iranu da dođe do slobodnih izbora, vladavine prava i jednakih prava, posebno za žene. Da li će Iranci u njemu videti lidera dostojnog poverenja ili samo simbol prošlosti, ostaje otvoreno pitanje.

Da li Iranci žele povratak šaha?

Analitičari navode da nije jasno šta podstiče obnovljeno interesovanje za kraljevsku porodicu i njenog titularnog poglavara u egzilu. Da li Iranci zaista podržavaju obnovu monarhije ili su jednostavno zasićeni represivnom teokratijom pod kojom žive?

„Reza Pahlavi je nesumnjivo povećao svoj politički uticaj i nametnuo se kao jedan od vodećih aktera u iranskoj opozicionoj politici“, rekao je Araš Azizi, akademik i autor knjige „Šta Iranci žele“.

„Ali on se suočava i sa brojnim problemima. On je figura koja deli, a ne ujedinjuje.“

Pahlavi je izjavio da je spreman da predvodi Iran u prelaznom periodu ukoliko demonstranti uspeju da sruše režim tokom ovih protesta, petih protiv vlasti u poslednjih gotovo deset godina. Ipak, malo govori o detaljima svojih planova, dok njegovi kritičari upozoravaju da bi mu nedostatak iskustva mogao uskoro postati ozbiljan teret.