2
Nekoliko nedelja uoči izbora za Bundestag, nemačke socijaldemokrate i njihov kandidat za kancelara Olaf Šolc potpuno su se približili Zelenima, a demohrišćani brane prvu poziciju. Rezultati izbora sve su neizvesniji.
PROČITAJTE JOŠ:
Ko će naslediti Angelu Merkel? U redovnoj anketi Prvog programa nemačke televizije (ARD) pod nazivom „Dojčlandtrend“, krajem prošle godine gotovo sve je govorilo da će nemački demohrišćani (CDU), zajedno sa sestrinskom partijom bavarskih demohrišćana (CSU), odneti ubedljivu pobedu. U aprilu su nemački konzervativci doneli odluku da njihov kandidat za mesto kancelara bude Armin Lašet, prenosi Dojče vele.
Potom se prema brojkama pokazivao jasan trend prema koaliciji demohrišćana sa jakom partijom Zelenih. Zajedno su demohrišćani i Zeleni tada imali 57 odsto glasova. Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap, koji sprovodi ankete, ustanovio je u maju da podrška demohrišćanima slabi, pa su ih Zeleni čak privremeno pretekli po popularnosti. Tada je izgleda bilo odlučujuće pitanje da li će Angelu Merkel, koja je na vlasti od 2005, naslediti prvi čovek nemačkih demohrišćana, Armin Lašet, ili šefica Zelenih Analena Berbok.
Ali u protekla tri meseca trend se opet preokrenuo. Demohrišćani i Zeleni, prema najnovijim anketama, imaju samo 46 odsto podrške. Ako se saberu glasovi ostalih partija – socijaldemokrata (SPD), nemačkih liberala (FDP), Alternative za Nemačku (AfD) i Levice – onda se takođe dođe na 46 odsto. Dakle, sve partije moraju ponovo da preispitaju s kim su spremne da uđu u koaliciju posle izbora 26. septembra.
U direktnim izborima pobedio bi Šolc
Odjednom postoje šanse da socijaldemokratski kandidat Olaf Šolc formira crveno-zeleno-žutu koaliciju koju u Nemačkoj zbog boja partija zovu „semaforska koalicija“. Nju bi predvodile socijaldemokrate, a većinu bi im garantovali liberali i Zeleni. Samo još jedan procenat deli socijaldemokrate od Zelenih, a matematički bi već bila moguća takva većina. Ako se trend rasta popularnosti socijaldemokrata nastavi, a demohrišćani ne izgube na popularnosti, onda bi na kraju bilo moguće ponavljanje sadašnje vladajuće koalicije demohrišćana i socijaldemokrata. Naravno, pitanje je da li bi se postigao politički dogovor o sadržaju zajedničke vladavine.
Ako bi Nemci direktno birali kancelara, nezavisno od partije, Olaf Šolc bi bio najpopularniji. Njemu bi podršku dalo 35 odsto glasača, a demohrišćanski kandidat Armin Lašet morao bi da se zadovolji sa 29 odsto podrške. Na trećem mestu, sa popriličnim zaostatkom je Analena Berbok koju prema anketama podržava 16 odsto ispitanika. Brojke su još jasnije kada se postavi pitanje sa čijim političkim radom su ispitanici zadovoljni. Olaf Šolc ima najbolju ocenu 48 odsto ispitanika, Analena Berbok je na drugom mestu sa 27 odsto, dok je Armin Lašet najslabije ocenjen sa 24 odsto.
Angela Merkel još uvek najpopularnija
Neprikosnoveni broj jedan u toj kategoriji još uvek je Angela Merkel sa 66 odsto podrške. Nemačka kancelarka, koja posle 16 godina na vlasti ne želi više da se kandiduje, ima široku podršku stanovništva: 75 odsto ispitanika smatraju da je ova demohrišćanka bila dobra kancelarka. U svim strankama je priznanje za njen rad veliko, sa izuzetkom Alternative za Nemačku. Više od dve trećine ispitanika smatraju da je Angela Merkel kompetentna, jaka liderka, uverljiva i simpatična. Taj set osobina poslužiće šezdesetsedmogodišnjoj Angeli Merkel da vlada sve dok novi saziv Bundestaga ne odluči ko će je naslediti. Angela Merkel će to preostalo vreme da se nosi sa jednim od najvećih izazova njene ukupne vladavine – pandemijom.
I u vezi s korona-virusom istraživači su za „Dojčlandtrend“ postavili nekoliko pitanja. Jedno od njih se odnosilo na spremnost za vakcinisanje. Prema odgovorima, ukupno 12 odsto ispitanika izjavljuje da se „verovatno neće“ ili „ni u kom slučaju neće“ vakcinisati. Više od 69 odsto njih kao razlog navodi moguće nepoznate zdravstvene posledice.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
