Kako je rat ubrzao konsolidaciju ukrajinske nacije

Piše: Andrij Omelčenko, doktor nauka, docent na katedri za svetsku istoriju i međunarodne odnose Zaporoškog nacionalnog univerziteta

Ako treba da formulišem kratko, onda možemo reći da se sve promenilo. Današnja Ukrajina je već sasvim drugačiji fenomen u poređenju sa našim identitetom od pre 10 godina. A to je bilo davno, kada su glavno pitanje bili pokušaji korumpiranog režima Viktora Janukoviča da ne ispusti vlast. Danas, ukrajinsko društvo se suočava sa istinski egzistencijalnim izazovom. U poslednje dve godine, maske su konačno pale i Putinova Rusija je prestala da krije svoje prave ciljeve - uništenje Ukrajine kao države i Ukrajinaca kao nacije. U takvoj situaciji naše društvo skoro da i nema
ima mesta za kompromise. Izraz "pobeda ili smrt" prestaje da bude patetičan slogan, pretvarajući se u izjavu svakodnevnice.

U poslednjih 10 godina ukrajinsko društvo je postalo homogenije, što ne znači odsustvo unutrašnjih sporova. Politička napetost tokom izborne kampanje, kao i uvek, eskalira do manifestacija mržnje prema protivnicima. Međutim, spoljno pozicioniranje Ukrajine se vrši na jedan način: ne možete pomoći neprijatelju koji želi da vas uništi!

Došlo je do značajne revalorizacije vrednosti. Slogan jednog od kandidata poslednjih predsedničkih izbora – „Vojska, jezik, vera“, što je formalno odbačeno pre pet godina, danas je postao de facto modus operandi ukrajinskog društva. Od ideje o oružanim snagama kao lošoj stvari, stav se promenio u izraz velikog poštovanja prema ljudima koji služe državi i čuvaju sve nas svojim životima od hordi orka. Ako je ranije zemlja bila jasno podeljena na osnovu jezika prema zapadu i na istoku, danas ima mnogo stanovnika istočnih regiona koji govore ruski, ali svesno biraju ukrajinski kao jezik svakodnevne komunikacije.

Danas, ukrajinske pravoslavne denominacije ne mogu da ne obrate pažnju na faktore društvenog pritiska. Lokalni prihodi koji su bili podređeni Ruskoj pravoslavnoj crkvi, na svaki mogući način se izopštavaju, posebno imajući u vidu da Ukrajina ima svoju pravoslavnu crkvu.

Da li su se ukrajinske elite promenile? Da i ne. One i dalje postoje u zemlji  i s vremena na vreme izbijaju oligarhijske grupe i korupcionaški skandali. Međutim, revolucije i ratovi ostavili su traga i na ovim procesima. Korupcija danas nije tako velika i jaka kao što je bila u predratno vreme. Demonstracija patriotizma postala je obavezna komponenta, a ponekad čak i mejnstrim za lokalnu elitu.

Naravno, sve ove promene se dešavaju različitom brzinom, ali su trend prisutnosti je očigledan. Ukrajina postepeno krči svoj put, ne obazirući se unutrašnje sukobe i spoljašnje prepreke. Prošavši kroz apatiju i zbunjenost prvog perioda rata, ukrajinsko društvo je steklo veru u činjenicu da, uprkos veličini zadataka koji su pred nama, u stanju smo da ih ispunimo.

I mada ponekad naša vera u budućnost naiđe na sumnje, na kraju je izazovi samo ojačaju i naša pobeda je za korak bliža.

BONUS VIDEO Vladimir Arsenijević o dvogodišnjici rata u Ukrajini