Na današni dan pre tačno dve godine, u četiri ujutru, počela je velika invazija Rusije na susednu Ukrajinu. Vladimir Putin objavio je poduži govor u kom objašnjava zašto je odlučio da pokrene, kako to Moskva naziva, "specijalnu vojnu operaciju" i izvrši vojnu agresiju na jednu suverenu zemlju. Dve godine kasnije, rat i dalje traje. Osvajanjem Avdijevke Rusija je ostvarila prvi veći uspeh u poslednjih nekoliko meseci. Ukrajina je promenila glavnog komandanta i suočava se sa vidljivim padom morala i nedostatka naoružanja. Evo zašto će treća godina rata biti najteža do sada.
U blizini fronta u ukrajinskoj oblasti Donjeck, neravni put prolazi kroz polunapuštena naselja. Blatnjava staza vodi do vojne baze skrivene u šumi. Tamo je iscrpljeni 39-godišnji vojnik Tituško koji je za Gardijan ispričao o problemima borbe protiv Rusa u uslovima ozbiljne nestašice municije. U novembru, Tituškovi ljudi, deo artiljerijske divizije Prve tenkovske brigade, dobijali su zalihe od oko 300 granata svakih 10 dana, ali sada imaju ograničenje gađanja od samo 10 dnevno.
„Tada smo mogli da pucamo sve vreme, kad god vidimo metu“, priča on i dodaje da sada pucaju samo ako je čista meta. Rezerve municije u bazi su slabe i delimično sastavljene od iranskih granata – deo zaplenjene pošiljke koja je očigledno na putu ka Hutima u Jemenu.
Duž linije fronta Ukrajina je u defanzivi, nema ni municije ni vojnika. Ukrajinska vojska se povukla iz Avdijevke, čime je Rusija dobila prvu veliku teritorijalnu dobit od prošlog maja. Ukrajinski zvaničnici opisali su gubitak kao direktnu posledicu nestašice municije sa zapada.
Te sumorne vesti, na drugu godišnjicu ruske invazije, još jedan su znak da bi treća godina rata za Ukrajinu mogla da bude najteža do sad. Raspoloženje kod građana je drugačije od onog od pre godinu dana. U Kijevu, istoričarka Natalija Krivda kaže kako se prvih meseci društvo ujedinilo, stvarajući moćan novi ukrajinski identitet i ponos nakon godina omalovažavanja iz Rusije.
„Bilo je to nešto divno, ali brinem se da to jedinstvo sada počinje da puca“, rekla je ona.
Predsednik Vladimir Zelenski podsetio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koliko je ukrajinsko društvo postiglo u protekle dve godine: „Ukrajinci su se držali 724 dana – 724 dana, da li biste verovali pre 725 dana da je ovo čak i moguće“.
Ali sa porastom žrtava, iscrpljenom vojskom i artiljerijskim zalihama, finansijskom pomoći iz Amerike koja je u zastoju, Ukrajinci ostavljaju drugu godišnjicu rata sa strepnjom o pogledu na budućnost, uključujući sve vidljivije podele u društvu.
U svojoj bazi u Donjecku, Tituško govori o nelagodnosti koju je osećao dok je bio kod kuće na dvonedeljnom odsustvu. U vreme mira radio je kao vozač kombajna u Černigovskoj oblasti na severu zemlje, pre nego što se prijavio za borbu u prvim danima rata. Polovinu januara proveo je kod kuće – svoj prvi odmor sa fronta duže od godinu dana. Ali umesto da se na odmoru oporavi, Tituško je posmatrao civile koji uživaju u prividu normalnog života u kafićima i restoranima, a pitanja koja su postavljali kada su videli njegovu uniformu bila su iritantna.
„Pitaju te gluposti: ‘Kako je tamo? Koliko si Rusa ubio? Koliko je naših mrtvih?'“, rekao je on i upitao zašto muškarci koje je video na ulici nisu sa njim, na frontu.
„Ja to zaista ne razumem. Ovde ima dovoljno posla, čak i ako ne želite da pucate. Mogao bi da kopaš rovove, kuvaš obroke. Na početku su svi pomagali, ali sada je drugačije. Gledate ove ljude i želite da kažete: ‘Šta ćete ako se Rusi vrate i dođu u vaše gradove? Mislite li da će lizati sa vama lizalice“, naglašava on.
U ovoj fazi rata, sve je teže pronaći ljude koji će spremno krenuti u borbu. Jedno je bilo prijaviti se onda kada se činilo da bi ukrajinska vojska mogla da napreduje, sada je sve drugačije. Kijev je tokom protekle godine konstantno mobilisao muškarce, a planira da mobiliše još stotine hiljada.
„Mobilizacija je nepopularna u društvu. Shvatate da će se rat odugovlačiti, a niko ne želi da rizikuje živote svojih bližnjih. S druge strane, mobilizacija nam je bez sumnje potrebna, tako da komplikovana situacija. Pozivanje pola miliona ljudi odjednom jednostavno nije moguće, plus to bi bio težak udarac na ekonomiju“, rekao je politički analitičar Vladimir Fesenko iz Kijeva.
Postavlja se i pitanje koliko dobro mogu da se bore novomobilisani vojnici. Vojni izvor je rekao da su u toku planovi da se period vojne obuke produži sa mesec dana na dva, ali to i dalje nije dovoljno za pripremu borbe u rovovima.
Advokatica Anastasija Šuba iz Saveta za borbu protiv korupcije pri ministarstvu odbrane koja često putuje na front kao dobrovoljac kako bi odnela zalihe trupama i posetila muža, komandanta na istoku, kaže je da je prekinula kontakt sa prijateljima koji su bili ravnodušni prema ratu.
„Muž mi kaže: ‘Ovde smo baš zato da svi možete normalno da živite“, kaže ona i dodaje kako joj muž poručuje da ide u kupovinu, na more sa sinom, što je ipak, kako kaže, teško.
U trećoj godini rata može doći i do sloma na domaćoj političkoj sceni. Jedinstvo koje je postojalo u prvih godinu dana postepeno se raspada, dok politički protivnici Zelenskog postaju sve glasniji. Umor koji je vidljiv u društvu oseća se i u „hodnicima moći“.
„Svi su iscrpljeni, fizički i emotivno. Svima je fitilj veoma kratak“, rekao je jedan diplomata sa sedištem u Kijevu o razgovorima sa političkim liderima.
„Postoje samo dve osobe koje donose odluke u ovoj zemlji“, rekao je drugi diplomata, misleći na Zelenskog i njegovog šefa kabineta Andrija Jermaka. Smatra da se da je načelnik vojske Valerij Zalužni otpušten zbog velike popularnosti. Promena je za sada prošla bez značajnijih protesta, pri čemu većina Ukrajinaca shvata da bi unutrašnja previranja išla samo na ruku Rusiji, ali mnogi vide Zalužnog kao potencijalnog budućeg protivkandidata Zelenskom.
Pročitajte još...
Zelenski će sa svojim timom želeti da podseti zapadne lidere na prve dane rata i napada na prestonicu, kada su mnogi na zapadu pretpostavljali da će Ukrajina izgubiti, to se nije desilo. Ukrajina je uspela da se održi i malo ko veruje da Rusija ima sposobnost da pokrene ponovni napad na Kijev.
Potpuni poraz Ukrajine sada izgleda kao nemoguće ostvarenje sna za Vladimira Putina, ali potpuna pobeda Ukrajine, uključujući i vraćanje anketiranog Krima, takođe je teško ostvariva u bliskoj budućnosti.
Na liniji fronta, Tituško je rekao da je pomisao na povratak kući teško zamisliv. „Mislili smo da se sve završilo 2014. i oni su se vratili. Ovog puta moramo zauvek da ih dokrajčimo“, napomenuo je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare