Kako je Mjanmar postao azijska Kolumbija: Nezapamćene količine droge koje se mere milijardama preplavile ceo svet

Uzgoj opijumskog maka u Mjanmaru porastao je za 17 odsto tokom protekle godine i sada se prostire na više od 53.000 hektara, najveću površinu u poslednjoj deceniji. Još značajnije, zemlja je postala najveći svetski proizvođač opijuma, preuzevši tu poziciju od Avganistana 2023. godine, nakon što su talibani, po povratku na vlast, gotovo u potpunosti iskorenili polja maka u toj zemlji.

Metamfetamin na rekordnom nivou

Paralelno sa rastom proizvodnje opijuma, eksplodirala je i proizvodnja sintetičkih droga. Podaci UNODC-a pokazuju da su zaplene metamfetamina širom istočne i jugoistočne Azije tokom 2024. godine dostigle rekordnih 236 tona. Smatra se da najveći deo te droge potiče upravo iz Mjanmara, piše Dojče Vele. 

Kombinacija rekordnih zaplena i pada cena na ulicama gradova širom regiona snažno ukazuje na to da se proizvodnja ne smanjuje, već naprotiv – ubrzano raste. To sugeriše da laboratorije u mjanmarskim pograničnim oblastima rade punim kapacitetom, snabdevajući regionalno i globalno tržište.

Zlatni trougao i kineski karteli

Mjanmar već decenijama važi za jedno od ključnih svetskih žarišta proizvodnje droge, a jedan od razloga je njegov geografski položaj. Istočne i severoistočne oblasti zemlje čine deo ozloglašenog Zlatnog trougla, gde se granice Mjanmara, Laosa i Tajlanda spajaju u teško pristupačnom području koje decenijama izmiče efektivnoj državnoj kontroli.

U saveznoj državi Šan, kriminalne mreže deluju pod zaštitom lokalnih gospodara rata, u enklavama u kojima centralne vlasti imaju malo ili nimalo uticaja. Prema UNODC-u, značajan deo kartela koji danas kontrolišu proizvodnju i krijumčarenje heroina i metamfetamina potiče iz Kine.

„Ne bih rekao da je Mjanmar klasična ‘država-dobavljač’. Reč je pre svega o snažnim kriminalnim grupama koje se bave proizvodnjom i krijumčarenjem heroina i metamfetamina“, objašnjava Inšik Sim, istraživač UNODC-a za region Azije i Pacifika.

Građanski rat kao katalizator narko-industrije

Građanski rat koji je izbio nakon vojnog puča 2021. godine dodatno je ubrzao procvat ilegalne trgovine drogom. Prema procenama UN, kolaps zvanične ekonomije, slabljenje institucija i haos u sprovođenju zakona stvorili su idealne uslove za širenje narko-industrije.

„Sukob stvara hitnu potrebu za novcem – i kod oružanih grupa i kod civila. Uzgoj opijumskog maka nameće se kao jedno od retkih preostalih sredstava za preživljavanje“, kaže Sim. Iako je proizvodnja metamfetamina rasla i pre puča, građanski rat je taj trend dodatno pojačao.

Tajland na prvoj liniji udara

Najveći teret procvata mjanmarske narko-industrije trenutno snosi Tajland. Tokom prošle godine, tajlandske vlasti zaplenile su ogromne količine metamfetamina proizvedenog u Mjanmaru.

„Ovi brojevi su jasno upozorenje da problem droge ne samo da traje, već se sada i brzo širi“, upozorava Tanapon Tanikun, šef obaveštajne službe Tajlandskog ureda za kontrolu narkotika. Krijumčari, kako navodi, koriste razvijenu transportnu mrežu Tajlanda kako bi drogu prevozili kopnom, vazduhom i morem, ostavljajući za sobom i rastući problem zavisnosti.

UNODC potvrđuje da je konzumacija metamfetamina u porastu u Tajlandu, ali i u velikom delu jugoistočne Azije.

Droga kao gorivo sukoba

Za oružane grupe koje deluju u Mjanmaru, trgovina drogom predstavlja brz i pouzdan izvor finansiranja.

„Njima su potrebni oružje, borci i novac. Krijumčarenje droge je najbrži način da do toga dođu“, kaže Kun U, zamenik predsednika omladinske organizacije Pa-O, jedne od glavnih etničkih zajednica u državi Šan.

Za razliku od metamfetamina, koji se može proizvoditi u malim laboratorijama uz relativno malo radne snage, uzgoj opijuma uključuje hiljade poljoprivrednika. U uslovima rata i urušene ekonomije, mak je ponovo postao „kultura krize“.

„Ranije su mogli da gaje i druge useve. Danas praktično nemaju izbora“, kaže Kun U. Krijumčari često dolaze direktno do seljaka, nudeći i do 500 dolara za kilogram sirovog opijuma – dvostruko više nego pre vojnog puča.

Mjanmarska droga stiže do Afrike i Evrope

Droga proizvedena u Mjanmaru više se ne zadržava samo u regionu. Nakon što pređe granice sa Laosom i Tajlandom, ona se distribuira širom jugoistočne Azije, ali i ka daljim tržištima. Austrijska savezna policija je prošle godine procenila da je čak 70 odsto kristalnog metamfetamina konzumiranog u Austriji stiglo iz Mjanmara.

Iako Kina ostaje glavno tržište za mjanmarski heroin, UN beleži sve više zaplena u severoistočnoj Indiji, ali i u Africi i Evropi. Zaplene heroina u Nigeriji i pojedinim evropskim zemljama, koje su povezane sa rutama preko Tajlanda, ukazuju na ambiciju mjanmarskih kartela da prošire poslovanje na nove kontinente.

„Ranije nismo viđali ovakve tokove krijumčarenja ka zapadu. Danas se pojavljuju nove rute, što ukazuje na širenje globalnog dometa mjanmarske narko-industrije“, zaključuje Sim.