Kako je Amerika uzalud bacala novac na Avganistan

Nakon što je SIGAR objavio šokantne podatke, Stejt department zatražio je da se izveštaji uklone jer su izazvali zabrinutost građana i sumnju u postupke Bajdenove administracije.Uprkos značaju svih informacija koje se nalaze u izveštaju, 10 činjenica je izazvalo najviše pažnje američke javnosti.

Zimsko ćebe Kabula

Elektrana Tarakil je puštena u rad 2007. godine kao rezervni generator za glavni grad, u slučaju da isporuka električne energije iz Uzbekistana bude ugrožena.Ogromna savremena konstrukcija radila je na turbinama na dizel pogon, koje je isporučio brendirani inženjerski gigant. Postojala je samo jedna začkoljica: Avganistan je imao male zalihe dizela i morao je gorivo da isporučuje kamionom, što je fabriku učinilo preskupom za rad.Izgradnja objekta koštala je 335 miliona dolara, a procenjena godišnja cena goriva je bila 245 miliona dolara. Najnovija procena SIGAR -a navodi da je korišćeno samo 2,2 odsto kapaciteta elektrane, jer avganistanska vlada nije mogla da priušti gorivo.

Flota teretnih aviona vrednih pola milijarde dolara koja je letela godinu dana

Avganistanskim vazdušnim snagama su bili potrebni teretni avioni. Pentagon je 2008. godine izabrao G222 avion italijanske konstrukcije, dizajniran za poletanje i sletanje na grube piste.Prve godine avioni su bili veoma zaposleni, ali ta situacija nije dugo potrajala. Šest godina nakon pokretanja nabavke, 16 aviona isporučenih u Avganistan prodato završilo je na otpadu po ceni od 40.257 dolara, dok je nabavka aviona koštala 549 miliona dolara.

Sedište marinaca od 36 miliona dolara u pustinji - niti traženo, niti korišćeno

Direktor SIGAR-a Džon Sopko istakao je da ovaj kontrolni centar od 64.000 kvadratnih metara u Helmandu predstavlja primer kako se uzaludno trošenje novca često ne može zaustaviti tako lako.Marinci su 2010. godine povećali broj trupa u Helmandu, najsmrtonosnijem delu Afganistana. Sopko kaže da je pomisao o vraćanju dodeljenih sredstava  Kongresu "bila toliko neprihvatljiva za komandnu ekipu, da je svejedno izgrađena. Objekat nikada nije bio zauzet, kamp je predat Avganistancima, koji su ga napustili".

Koštao je 36 miliona dolara, a nikada zapravo nije korišćen.

28 miliona dolara za neprikladan kamuflažni uzorak

Sjedinjene Države finansirale su i nabavku novih uniforme za avganistansku vojsku. Ministar odbrane Vardak rekao je da želi retku maskirnu šaru "Spec4ce Forest", kanadske kompanije "HiperStealth".Naručeno je ukupno 1,3 miliona kompleta, koji su koštali oko 43-80 dolara svaki, za razliku od 25-30 dolara koji su prvobitno proceneni za zamenu uniformi. Uniforme nikada nisu testirane, niti ocenjivane na terenu.Tokom svedočenja, Sopko je rekao da su poreski obveznici platili dodatnih 28 miliona dolara za kupovinu uniformi sa patentiranim uzorkom, a SIGAR je 2017. godine prognozirao da bi drugačiji izbor uzorka mogao uštedeti potencijalnih 72 miliona dolara u narednoj deceniji.

1,5 miliona dolara dnevno za borbu protiv proizvodnje opijuma

SAD su dnevno trošile 1,5 miliona dolara na programe za borbu protiv narkotika. Prema poslednjem izveštaju SIGAR-a, proizvodnja opijuma povećana je za 37 odsto tokom 2020. godine, u odnosu na prethodni period.

249 miliona dolara ostavljeno na nezavršenom putu

Velika obilaznica oko Avganistana finansirana je iz više fondova i donacija tokom rata, a ukupna svota novca koja je potrošena iznosi oko 249 miliona dolara. Pred sam kraj projekta, deonica od 233 kilometra na severu, između gradova Kejsar i Laman, dovela je do toga da je izvođačima uručeno puna svota novca, ali samo 15 odsto puta se zapravo gradi.

Hotel od 85 miliona dolara koji se nikada nije otvorio

Pored američke ambasade u Kabulu otvoren je veliki hotelski kompleks, za koji je američka vlada dala 85 miliona dolara. SIGAR je 2016. godine zaključio da je „kredit od 85 miliona dolara nestao, zgrade nikada nisu završene, a američka ambasada je sada primorana da obezbedi lokaciju uz dodatne troškove".

Revizijom je zaključeno da je izvođač radova nerealno obećao da će osigurati zajmove, te da ogranak američke vlade koji je nadgledao projekat nikada nije posetio lokaciju. Portparol Stejt departmenta rekao je da oni nisu upravljali izgradnjom i da je to "privatni poduhvat".

Fond koji je novac prisvojio za sebe

Pentagon je osnovao Radnu grupu za poslovanje i operacije stabilnosti (TFBSO) koja se 2009. godine proširila iz Iraka na Avganistan, za čije je operacije Kongres izdvojio 823 miliona dolara. Više od polovine ovog novca potrošeno je na indirektne troškove, a ne direktno na projekte u Avganistanu, navodi se u izveštaju SIGAR-a.

Zdravstvena ustanova u moru

U izveštaju iz 2015. godine o finansiranju zdravstvenih ustanova u Avganistanu navodi se da više od trećine projekata ne postoji na prijavljenim lokacijama. Njih 13 se ne nalazi u Avganistanu, a jedan je smešten u Sredozemnom moru.

Najmanje 19 milijardi dolara izgubljeno zbog "rasipanja, prevara, zloupotreba"

Izveštaj iz oktobra 2020. godine izneo je zapanjujući podatak o američkom ratu u Avganistanu. Tadašnji Kongres je od 2002. godine izdvojio 134 milijarde dolara za obnovu Avganistana. SIGAR je zaključio da je 19 milijardi dolara "izgubljeno rasipanjem, prevarama i zloupotrebama".BONUS VIDEO Eksplozija u Avganistanu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apeksplozijauavganistanuam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2523512"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram