Zapadni Balkan klizi u ruke Kineza: Kako jača uticaj Pekinga, dok se uticaj EU topi

Austrijski dnevni list piše da se u okruženje Evropske unije vodi borba za uticaj, i dok se u Ukrajini Rusija za uticaj bori ratom, na Zapadnom Balkanu se bitka ne vodi oružjem, nego novcem.

Sadašnje stanje je, prema pisanju lista, opisano u analizi bečkog Instituta za međunarodnu privredu (WIIW), i ono ukratko rečeno ukazuje da na "Zapadnom Balkanu uticaj Kine raste, dok se uticaj Evrope topi".

Autor istraživanja Branimir Jovanović iz WIIW, rekao je za Prese da Evropska unija i dalje najveći donator u regionu, ali da je Kina brzo sustiže. ; Od 2008. do 2023. EU je Zapadnom Balkanu stavila na raspolaganje kredite ukupne vrednosti 25 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Kina je u okviru svoje inicijative Pojas i put obećala 17 milijardi. U Srbiji je Kina po finansijskim injekcijama već prestigla Evropsku uniju, piše Prese.

I sve to iako bi većina vlada u regionu, prema rečima Jovanovića, radije uzimale kredite od Unije. On je rekao da su kineski krediti skuplji i imaju kraće rokove otplate od evropskih, ali su zato fleksibilniji i vezani su za manje uslova, zbog čega su često i prvi izbor.

Ipak, krediti pokazuju samo deo slike, piše Prese, jer EU Zapadnom Balkanu daje i finansijsku pomoć, a Kina nije dala skoro ništa.

Od 2007. godine do 2023. EU je Zapadnom Balkanu stavila na raspolaganje bespovratna sredstva od oko 13 milijardi evra, dok je Kina u periodu od 2001. do 2021. regionu dala svega 350 miliona evra.

U proseku je, piše Prese. pomoć EU preko instrumenta predpristupne pomoći IPA i preko ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan WPTF u celom regionu godišnje učestvovala u BDP sa 2,4 odsto, a finansijski angažman Kine je bio upola manji.

"Znači Evropa jeste najveći finansijer na Zapadnom Balkanu, i to će u dogledno vreme i ostati. Ali je Evropa ujedno i prilično troma kao donator novca", piše Prese.

"Jako puno projekata sa obećanom finansijskom pomoći Evrope realizuje se iscrpljujuće sporo", rekao je Jovanović, dodajući da uloga Kine kao kreditora raste pre svega zato što Evropa to dozvoljava i zato što se ne meša preterano.

Evropa, prema njegovim rečima, mora da postane brža i manje birokratska, i da region ne posmatra samo kroz prizmu mogućeg proširenja EU, nego i kroz geoekonomske i geopolitičke naočale.

I to zato što kinesko prisustvo u regionu dolazi sa nuspojavama.

Geopolitički zato što u okruženju raste uticaj Pekinga. Ekonomski zato što Kina po pravilu insistira da u infrastrukturnim projektima učestvuju kineska predzeća koja šalju kineske radnike, a uz to dolaze određene dileme vezane za korupciju, projekte manjkavog kvaliteta, kršenja prava radnika i uništavanje životne sredine, rekao je Branimir Jovanović.