Italija kao test evropskog jedinstva

Antievropsko raspoloženje

U Italiji je broj umrlih od novog korona virusa premašio 30.000. Turizam je propao, mnogim restoranima i trgovinama nedostaje novca da se ponovo otvore i zemlja ulazi u najveću recesiju u modernom dobu. Celo to vreme mnogi se Italijani osećaju ogorčeno i otudjeno zbog kasnog odgovora EU na pandemiju ali i neizvesnosti izazvane prevrtljivom italijanskom politikom koja je neretko koketirala s populizmom, piše Vašington post.Predvidja se da će se italijanski dug povećati na 158,9 odsto BDP-a, što je jedna od najviših stopa na svetu. Evropski komesar za ekonomiju Paolo DJentiloni rekao je prošle nedelje da se predvidja da će oporavak Italije "trajati duže nego u ostalim zemljama članicama". Takodje, dodaje list, Italija je ranjiva ne samo zbog obima epidemije i dužine mera zatvaranja, već zbog prirode svoje privrede jer zavisi od turizma, koji čini oko 13 odsto njenog BDP-a.

Rizik za Evropu je da će se produbiti nejednakost unutar evrozone, dovodeći do dugotrajnog zatezanja napetosti izmedju severnih i južnih zemalja, uključujući Italiju. Već su se sever i jug borili oko koordinisanog odgovora na pandemiju korona virusa, prenosi RSE.Francuska i Nemačka su u početku oklevale da dele medicinsku opremu, ostavljajući Italiju da se obrati Kini za pomoć. Zatim su prošlog meseca Nemačka i Holandija efektivno oborile predlog Italije o "korona obveznicama", kojim bi se zemlje EU udružile u raspodeli duga kako bi finansirale oporavak kontinentaKao rezultat toga, nepoverenje Italije u evropske institucije udvostručilo se u odnosu na prošlu godinu, na otprilike 50 odsto, dok je procenat Italijana koji favorizuju izlazak iz evrozone skočio sa 23 na 35 odsto.Iako su na početku pandemije proevropski političari u Rimu kritikovali nedostatak evropske podrške Italiji, sada kažu da se Evropa trudi da to nadoknadi kompromisnim planom oporavka. Ali većina ključnih detalja tek treba razraditi, uključujući veličinu fonda i to hoće li se novac davati kao poklon ili zajam članicama. Razlika za Italiju je značajna: zajmovi, pristup koji favorizuju zemlje severne Evrope, povećali bi italijanski dug. Grantovi ne bi, zaključuje Vašington post.

Nove mere italijanske vlade

Italijanska vlada spremna je da uvede nove mere podrške kompanijama, uključujući porezne olakšice i hibridne obveznice, dok priželjkuje pristup Evropskom fondu za oporavak u drugoj polovini godine, ističe Rojters, napominjući da Italija takođe očekuje da će se njena privreda ove godine smanjiti za osam odsto dovodeći državu u najveću recesiju od Drugog svetskog rata.Očekuje se da će nove mere biti uključene u novi paket potrošnje "Ponovo pokrenuti Italiju", koji će biti predstavljen u narednim danima, dodaje Rojters. To će gurnuti budžetski deficit zemlje ove godine na 10,4 odsto BDP-a, najviše od početka 90-ih.Plan u vrednosti od 55 milijardi evra pomoći će firmama grantovima i poreznim olakšicama, ali će takodje ponuditi isplate porodicama za plaćanje vrtića i odmora za decu i sredstva za naknade za nezaposlene, navodi se u nacrtu uredbe u koju je Rojters imao uvid.Ministri finansija zemalja EU saglasili su se da će omogućiti finansijskom fondu da produži kreditne linije svakoj od zemalja Unije pod koncesijskim uslovima otvorivši tako put zemljama kao što je Italija da privuku jeftinu likvidnost, navodi Blumberg, ističući da su kreditne linije za sada jedini solidan alat zajedničkog finansiranja koji može postati odmah dostupan.Dogovor postignut na video konferenciji u petak predstavlja ključni deo reakcije Unije na krizu koju je izazvala pandemija korona virusa. Prema instrumentu podrške u hitnim slučajevima, vlade evrozone imaće pristup jeftinim sredstvima u vrednosti do dva odsto svoje proizvodnje u 2019, bez teških zatezanja kaiša kao sa zajmovima u vreme krize državnog duga.

Nove kreditne linije

Za Italiju, to znači da bi mogla dobiti 36 milijardi eura ultrajeftinih zajmova, naglašava Blumberg.Komisija takođe radi na predlogu fonda za oporavak koji zajednički finansiraju članice Unije. Plan čiji će cilj biti mobilizacija nekih dve hiljade milijardi eura investicija i finansija, prema nacrtu koji je Blumberg video prošlog meseca, još je sporniji, s tim da se države članice prepiru oko njegove veličine kao i oko toga hoće li se najteže pogođene zemlje finansirati u obliku zajmova ili grantova.Blok južnih država članica predvodjen Francuskom traži da se instrument oporavka finansira izdavanjem zajedničkog duga a novac predaje državama članicama kojima je to najpotrebnije u obliku grantova. Nemačka, Holandija, Austrija i druge severne članice već su odbacile izglede za izdavanje zajedničkog duga, stavljajući Komisiju u nezavidan položaj da mora smisliti predlog fonda za oporavak koji će premostiti suprotne stavove.Očekivalo se da će izvršno telo EU svoj predlog objaviti 6. maja, ali bi zbog neslaganja zemalja članica oko količine i oblika finansiranja, predlog mogao biti predstavljen tek u trećoj nedelji maja, naveo je Blumberg.Evropska unija je politički dugogodišnji eksperiment koji je preživeo sve vrste egzistencijalnih pretnji u ovom veku: od migrantske krize, preko finansijske krize 2008. do Bregzita. Pandemija, medjutim, može predstavljati najveći rizik za politički projekat evropskog jedinstva, jer zemlje ne mogu da se usaglase kako finansirati napore za ekonomski oporavak na kontinentu, ocenjuje za CNN novinarka Gejl Cemah Lemon.