Istraživanje: Većina Nemaca strahuje od četvrtog talasa

Eh, sve bi moglo biti lepo. Leto je stiglo, raspust počinje, broj zaraženih koronom bliži se nuli. Ali, tu je takozvana Delta mutacija virusa odgovorna već za polovinu novih infekcija u zemlji. Ko u Nemačku doputuje iz zemalja u kojima mutacije čine veliki broj slučajeva, taj mora 14 dana u karantin, pa makar bio vakcinisan.Čak 62 odsto Nemaca strahuje da će biti novog talasa korone, što je 12 odsto više nego prošlog leta. U prevodu, sada osetno manje ljudi veruje da je korona pobeđena. To proizilazi iz reprezentativne ankete Dojčlandtrend koju redovno objavljuje javni servis ARD.Zabrinuti roditeljiRoditelji školske dece u ogromnom procentu (89%) strahuju da će protekli meseci, kada su škole radile "na kašičicu" i smenjivale se sa onlajn-nastavom, ostaviti posledica na razvoj dece. U opštoj populaciji to misli 79 odsto ljudi.Zato veliki broj građana zahteva da se pred iduću školsku godinu sprovedu pripreme. Recimo, instaliranje filtera za vazduh u učionicama (to podržava 84 odsto ljudi) ili zadržavanje prakse da se đaci, ukoliko nisu vakcinisani, dvaput sedmično u školama testiraju brzim testom (76%). Ponudu da se odeljenja podele i uvede naizmenična nastava u učionici i putem interneta podržava 68 odsto ljudi.S druge strane, građani ne odobravaju obavezu da deca neprestano na časovima nose masku. Svega 37 odsto građana to podržava, kao i tek 27 procenata roditelja školske dece.Uprkos strahu od četvrtog talasa korone, ekonomsko raspoloženje se popravilo. Prvi put od izbijanja pandemije većina ljudi (60%) ocenjuje da je stanje privrede dobro ili vrlo dobro. Doduše, velike su razlike u odgovorima ispitanika u odnosu na to koju političku partiju preferiraju, piše DW.Demohrišćani dobrano ispred ZelenihKad smo kod toga, za Demohrišćane (CDU/CSU) bi glasalo 28 odsto građana, baš kao i u prošlomesečnoj anketi. Zeleni, koji su na proleće bili na prvom mestu, sada mogu računati sa 20 procenata. Socijaldemokrate (SPD) su treći sa 15 odsto, a slede Alternativa za Nemačku (AfD) i Liberali (FDP) po 11), te Levica sedam procenata.No stvar se sasvim menja kada ljude upitate za kancelarske kandidate. Da mogu direktno da glasaju za njih, čak 29 odsto bi glasalo za socijaldemokratu Olafa Šolca. Usledio bi šef Demohrišćana Armin Lašet sa 28 procenata, a za Analenu Berbok (Zeleni) glasalo bi 18 odsto.Na odluku o izboru utiče i to da li građani osećaju potrebu za temeljnim promenama u zemlji. To želi 34 odsto ispitanika, što je čak 15 odsto više nego pred izbore 2017. godine. No i danas većina (57%) zagovara tek manje korekcije kursa.Očekivano, najviše zagovornika radikalnih promena ima među glasačima Alternative za Nemačku (58%), Levice (53%) i Zelenih (46%). Kod Demohrišćana i Socijaldemokrata, koji čine aktuelnu vladajuću koaliciju, po 70 odsto ljudi misli da su potrebne tek manje izmene. Zanimljivo, čak 75 odsto pristalica opozicionih Liberala zagovara takođe tek manje korekcije.Kako se približava penzija kancelarke Angele Merkel, tako raste zadovoljstvo njenim radom. Ovog meseca 69 odsto ljudi reklo je da je zadovoljno kancelarkom, što je šest procenata više nego pre mesec dana.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram