Hoće li Donald Tramp da spasava Vučića i Dodika? Gube tlo pod nogama, traže njegovu pomoć, evo šta nude zauzvrat

Iz ugla Vašingtona, nema previše razloga da se u ovom trenutku fokusira na manje geopolitičke konflikte. To predstavlja problem za predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji se nadaju da će Trampova administracija što pre obratiti pažnju na njih, piše Balkan Insajt. 

Vučić i Dodik traže podršku iz Vašingtona

Mnogi zvaničnici u Srbiji i Republici Srpskoj sa zadovoljstvom su dočekali Trampov povratak u Belu kuću. Vučić i Dodik imali su dobre odnose sa njegovom prvom administracijom i sada se nadaju da bi im nova američka politika mogla pomoći u rešavanju trenutnih političkih problema.

Vučić bi svakako želeo potvrdu podrške iz Vašingtona, jer se suočava s velikim izazovima u zemlji – od protesta koje predvode studenti, do opšteg nezadovoljstva u društvu.

S druge strane, Dodik očajnički traži pomoć iz Amerike kako bi osujetio pravne procese u Bosni i Hercegovini, izbegao smenu s vlasti, pa čak i zatvorsku kaznu nakon nedavne presude i naloga za njegovo hapšenje.

Podsetimo, u sredu je Agenciji za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine (SIPA) stigla naredba Sudske policije Suda BiH za asistenciju pri privođenju predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika, premijera tog entiteta BiH Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića. Tužilaštvo BiH izdalo je naredbu za privođenje zbog saslušanja Dodika, Viškovića i Stevandića, jer se nisu odazvali sudskim pozivima prošle i ove sedmice. Oni se terete da su izvršili krivično delo „napad na ustavni poredak“.

Vučićevi potezi očajnika

Vučić je pokrenuo kampanju protiv korupcije po uzoru na kineskog lidera Sija Đinpinga, pri čemu se hapsi niz nižerangiranih zvaničnika kako bi pokazao da je odgovoran prema građanima, a istovremeno pokušava da se distancira od grešaka i kriminala u svom sistemu. Međutim, ovaj potez deluje kao čin očajanja, jer ruši njegovu uobičajenu političku strategiju.

Uklanjanjem brojnih lokalnih političara, zvaničnika i biznismena, Vučić rizikuje da izgubi lojalnost mnogih saradnika. Takođe, postavlja se pitanje – ako toliki broj ljudi treba da ode u zatvor, kako je moguće da moćni predsednik Srbije sve to ranije nije video? I, ako je toliko korupcije u državi, ne bi li Vučić trebalo da snosi političku odgovornost i podnese ostavku?

Nedavni incident u Narodnoj skupštini Srbije, gde je tokom protesta ispušten suzavac, dodatno naglašava koliko je Vučićeva pozicija postala nesigurna.

U tom kontekstu, Vučiću je potrebna Trampova podrška kako bi pokazao da još uvek uživa međunarodni ugled. On bi mogao da koristi pohvale iz Vašingtona zajedno s izjavama podrške iz Moskve, Pekinga i Brisela, pokušavajući da ojača svoju poziciju.

Takođe, Vučić bi mogao pokušati da se prikaže kao posrednik između Evropljana koji i dalje podržavaju Ukrajinu i novog saveza Moskve i Vašingtona. Njegova diplomatska fleksibilnost već mu je pomogla u pitanjima Kosova i Bosne, pa bi mogao da pokuša da ponudi svoje posredničke usluge i u širem međunarodnom kontekstu.

Dodikova strategija – ukidanje sankcija i napad na međunarodne institucije

Za razliku od Vučića, Dodik ima mnogo konkretnije ciljeve. Pre svega, želi da Tramp ukine sankcije njemu i njegovim bliskim saradnicima. Drugo, nada se da bi Vašington mogao da podriva legitimitet pravosudnih institucija u BiH koje su ga osudile zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice.

Treće, Dodik bi želeo da Amerika preuzme ruski narativ – da visoki predstavnik Christian Schmidt nema legitimitet jer nije dobio mandat Saveta bezbednosti UN. Ako bi SAD priznale tu tvrdnju, Schmidtova funkcija bi mogla biti dovedena u pitanje, što bi možda i potpuno urušilo dejtonsku Bosnu i Hercegovinu.

U tom slučaju, Dodik više ne bi morao ni da preti secesijom – jednostavno bi sačekao da se država sama raspadne.

Šta oni mogu da ponude Americi?

Kako bi privukli pažnju Trampove administracije, Vučić i Dodik mogli bi ponuditi povoljne trgovinske i investicione aranžmane američkim kompanijama, kao i lojalnost novom rusko-američkom savezu.

Međutim, i Vučić i Dodik suočavaju se s problemom – oni nemaju luksuz da čekaju dugoročne dogovore, već im je potrebna hitna podrška.

Za sada, međutim, izgleda da Vašington nije previše zainteresovan da im pomogne. Američki državni sekretar Mario Rubio nedavno je oštro kritikovao Dodikove postupke, optužujući ga da „ugrožava institucije i stabilnost Bosne i Hercegovine“. Dodik je na to odgovorio tvrdnjom da je reč o „lažnim narativima“ iz perioda administracije Džoa Bajdena.

Ipak, za sada se ne čini da američka administracija planira da pritekne u pomoć srpskim liderima. Trampov sin, Donald Tramp Džunior, sleteo je u Beograd na nenajavljeni sastanak sa Vučićem, što je izazvalo spekulacije da se sprema neka vrsta podrške.

Međutim, Vučićevo saopštenje nakon sastanka bilo je prilično neodređeno – pominjala se samo potreba za jačanjem bilateralnih odnosa, ekonomske saradnje i „važnosti političkih i ekonomskih veza između Srbije i SAD-a“. Tramp Džunior nije davao nikakve izjave.

Za sada, čini se da ni Vučić ni Dodik ne mogu računati na brzu podršku iz Vašingtona – a to bi moglo dodatno uzdrmati njihove već poljuljane političke pozicije.