Evropa se naoružava do zuba: Kupuje sve od HIMARS-a do F-35, ovo je najopasnija vojna ekspanzija od Hladnog rata

Ne zbog pritiska američkog predsednika Donalda Trampa, već zbog sve šireg uverenja da se lepe reči ne mogu suprotstaviti vojnoj agresiji, nova nemačka vlada planira ulaganja u odbranu do 5% BDP-a, izjavio je novi ministar spoljnih poslova Johan Vadeful na sastanku NATO ministara u turskoj Antaliji.

Nemačka podržava predlog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea o izdvajanju 3,5% za vojne potrebe i dodatnih 1,5% za odbrambenu infrastrukturu. Konačne odluke očekuju se na samitu NATO-a krajem juna u Hagu.

Kancelar Fridrih Merc u obraćanju Bundestagu najavio je da želi da razvije Bundesver u „najjaču konvencionalnu vojsku Evrope“.

Poljska: Bedem istočnog krila

Poljska već godinama intenzivno ulaže u svoju vojsku, s ciljem da postane najjača kopnena sila Evrope. Prošle godine, 4,12% BDP-a bilo je usmereno na odbrambeni budžet. Cilj Varšave je da Rusija nikada ne pomisli da ugrozi poljsku teritoriju.

Poljska trenutno ima oko 150.000 vojnika, a plan je da ih do 2035. bude 300.000. U toku je opremanje savremenim oružjem – više od 600 tenkova iz Južne Koreje i SAD-a, HIMARS raketni sistemi, dronovi i budući lovci F-35. Mornarica, međutim, ostaje relativno slaba.

Nemačka: Od uzdržanosti ka liderstvu?

Povećanje izdvajanja na 5% BDP-a predstavljalo bi istorijski zaokret za Nemačku, koja je od kraja Hladnog rata promovisala diplomatiju i „kulturu vojne uzdržanosti“. Prekretnica je bio govor Olafa Šolca 27. februara 2022, poznat kao najava „nove ere“ (Zeitenwende).

Od tada je formiran fond od 100 milijardi evra za Bundesver. Redovni izdaci za 2024. su oko 90 milijardi evra (2,1% BDP-a). Povećanje na 5% značilo bi budžet od preko 160 milijardi evra godišnje – dvostruko više i ogroman teret za budžet.

Bundesver trenutno ima oko 182.000 aktivnih vojnika, a planira se povećanje na najmanje 203.000 do 2031. Modernizacija uključuje zamenu zastarele opreme, digitalizaciju i unapređenje komandne strukture. Glavni industrijski partneri su Rheinmetall, Airbus Defence and Space i Diehl-Gruppe, uz sve veću međunarodnu saradnju, piše DW.

Francuska: Nuklearna sila sa globalnim ambicijama

Francuska je jedina nuklearna sila u EU i vodi politiku vojne samostalnosti i globalne prisutnosti. U vojsci služi oko 203.000 ljudi, uz 175.000 pripadnika paravojnih formacija i 26.000 rezervista.

Mornarica raspolaže nuklearnim nosačem aviona „Šarl de Gol“ i strateškim podmornicama. Lovci Rafale, sposobni za nošenje nuklearnog naoružanja, obezbeđuju vazdušnu nadmoć.

Predsednik Emanuel Makron povećao je odbrambeni budžet od 2017, a nakon dramatičnog TV obraćanja u martu, najavio je dalje udvostručenje budžeta zbog ruske pretnje. Iako je vojni budžet bio sličan nemačkom, Francuska je uspela da razvije efikasniju vojsku, delom zahvaljujući državnoj podršci industriji.

Velika Britanija: Dobro naoružana, ali brojčano slaba

Britanija planira povećanje vojnog budžeta na 2,4% BDP-a, fokusirajući se na napredne tehnologije: dronove, veštačku inteligenciju i laserske sisteme. Kraljevska mornarica ima dva nosača aviona, mada je jedan obično operativan. Vazduhoplovstvo je visoko modernizovano i oslonjeno na američke F-35B, od kojih planiraju da kupe ukupno 138.

Ipak, sa oko 140.000 vojnika, uključujući 4.000 Gurki, oružane snage su brojčano male. Velika Britanija se i dalje oslanja na američku tehnologiju, naročito u oblasti nuklearnog naoružanja.

Italija: Snažna u vazduhu i na moru, slaba na kopnu

Sa 1,49% BDP-a prema NATO podacima za 2024, Italija je ispod cilja od 2%. Ipak, sa 165.000 aktivnih vojnika, dva nosača aviona i moćnim vazduhoplovstvom (Eurofighteri i F-35), Italija spada među vojne sile srednje kategorije u Evropi.

Međutim, kopnene snage su zastarele i potrebne su reforme. Premijerka Đorđa Meloni želi da Italija postane najjača tenkovska sila Evrope, pa je naručeno više od 1.000 borbenih i višenamenskih tenkova od kompanije Rheinmetall. Fokus italijanske strategije je Sredozemlje i bezbednost trgovinskih ruta.

Globalni balans snaga ostaje nepromenjen

Uprkos milijardama uloženim u naoružanje, srednjoročno se ne očekuje promena globalnog vojnog poretka. Na vrhu ostaju SAD, Rusija, Kina i Indija. Prva evropska sila, Velika Britanija, nalazi se tek na šestom mestu, sledi Francuska na devetom, a Nemačka na jedanaestom.

Platforma Global Firepower ocenjuje vojne kapacitete zemalja po više od 60 pokazatelja – od broja tenkova i brodova do potencijala ljudstva – kako bi dala sveobuhvatnu sliku globalne vojne moći.