EU podeljena prema odluci Bajdena o napadima duboko u Rusiji, strah od nuklearnog rata

Malo je u EU dosad bilo zvaničnih ocena odluke predsednika Džozefa Bajdena. O različitim stavovima evropske dvadesetsedmorice govori današnja izjava ministra spoljnih poslova Francuske Žan-Noela Baroa u Briselu da Pariz "ostavlja mogućnost" Kijevu da francusko oružje upotrebi za napade unutar Rusije, dok je Italija saopštila da je protiv.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani je dolazeći na zasedanje šefova diplomatija EU u Briselu naglasio da Kijevu isporučeno italijansko oružje "može biti upotrebljeno jedino unutar ukrajinske teritorije".

Tajani je ujedno podvukao da Rim traži mirovnu konferenciju o ratu u Ukrajini na kojoj bi učestvovali i Rusi, Kinezi, Indusi i Brazilci da se, kako je rekao, "prekine ovaj rat van pameti".

Britanska mreža Bi-Bi-Si smatra da je Bajdenov potez više psihološke, nego vojne prirode jer je Ukrajina dobila ograničenu količinu oružja dugog dometa, "a i sami američki zvaničnici su ponavljali da jedan sistem oružja ne može dobiti rat... ali to jeste podstrek Ukrajini čija se odbrana urušava".

Nemački portal Dojče vele i jos neki mediji misle da je odlazeći šef Bele kuće ovim potezom hteo da novoizabranog predsednika Donalda Trampa stavi pred svršen čin i oteža njegovu nameru da brzo okonča rat.

Iako je sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio da bi rat morao da se diplomatskim putem okonča 2025. godine, ocene o tome su različite.

Ima mišljenja da ni Moskva to ne bi prihvatila ako bi to značilo da ne može zadržati osvojene teritorije i sprečiti Zapada da Ukrajinu učlani u NATO.

Finski list "Satakunnan Kansa" je uveren da će američka podrška Ukrajini svakako oslabiti i odgovornost se svaliti na pleća Evrope što nije u interesu Finske jer "Evropa nema ni vođstvo ni sredstva da preuzme takvu odgovornost", dok Kijev traži povlačenje ruskih trupa s osvojenih teritorija, što je jako teško zamisliti.

Finski dnevnik zaključuje da je "interes Ukrajine od malog značaja ako se nadje na vetrometini interesa velikih sila".

Mediji u EU pažljivo prate i prenose reagovanja u Moskvi, uključujući upozorenje jednog ruskog zvaničnika da je svet danas bliži nuklearnom ratu nego u vreme "Kubanske krize" 1961. - zamalo izbegnute direktne nuklearne konfrontacije SSSR-a i SAD.

***

BONUS VIDEO: