Dojče vele: Kako je Bremen postao nemački šampion u vakcinaciji

„Izvanredno je kako smo uspeli. Zato što smo se svi složili u zajedničkoj misiji: privreda, firme, pokrajinska uprava, humanitarne organizacije i volonteri“, kaže Klaudija Bernhard, senatorka za zdravstvo grada-pokrajine Bremena.Jer, upravo je Bremen, pokrajina koja u statistikama o siromaštvu, obrazovanju ili dugovima uvek postiže loše rezultate, vakcinisao 78,6 odsto stanovništva barem jednom dozom dok je nemački prosek 67,7 odsto. Među pokrajinama, najlošije stoje one na istoku zemlje, a na dnu je Saksonija sa 57,5 odsto vakcinisanih, prenosi Dojče vele.Pokrajinu Bremen zapravo čine dva veća grada: Bremen i Bremerhafen. Ona ima samo nekih 700.000 stanovnika pa je sigurno jednostavnije da dođe do onih neodlučnih.https://www.youtube.com/watch?v=85X9w9wDbr8Kako to radi Bremen?Ko prošeta ulicama Bremena, oseća ono što je Klaudija Bernhard ovako izrazila: „Ljudi su ponosni što su najbolji. A to znači da u ovim vremenima ponekad treba zanemariti birokratiju kako bi se moglo reagovati.“Bremen nema probleme s kojima se bore druge savezne pokrajine, recimo da padne sistem u kojem se ljudi prijavljuju za vakcinaciju. U Bremenu se pozivi za cepljenje šalju običnom poštom. Kada stanovnici okrenu telefon na koji se može zakazati termin, čekaju tek nekoliko sekundi dok se operater ne javi.Bernhard bi najradije organizovala veliko slavlje kada Bremen dostigne 80 odsto cepljenih. Ona je građanima napisala pismo u kojem im zahvaljuje. Ali, senatorka još nije skroz zadovoljna: „Mi možemo više, moguće je nešto između 80 i 85 odsto.“https://www.youtube.com/watch?v=WUuFJQo7h_kDirektno informisanje građanaVažnu ulogu igraju ljudi poput Bulenta Aksakala (41). On je jedan od 11 takozvanih zdravstvenih stručnih saradnika. Od aprila je njegova zadatak da informiše ljude u najsiromašnijoj gradskoj četvrti Grepelingenu kako bi što više njih ubedio u nužnost vakcinacije.„Otpor je vidljiv pre svega kod mlađih ljudi jer nisu svesni opasnosti. Oni kažu da ne mogu teško oboleti i ne razumeju da je vakcinacija i solidarni potez za druge“, kaže nam Aksakal.Grepelingen je problematična četvrt. Svako drugo dete ovde odrasta u siromaštvu. Tu građani žive u skučenim uslovima i obično imaju loše plaćene poslove. Ovde ljudi umiru u proseku sedam godina ranije nego u četvrti Švahhauzen, u kojoj žive imućniji.Grepelingen je beležio veliki broj zaraženih koronom i zato je posao Bulenta Aksakala posebno važan.U toj četvrti pre svega žive Bugari, Rumuni i Turci, mnogi su potomci gastarbajtera koji su davno radili u brodogradilištima. To je i Aksakalova životna priča: njegovi roditelji su došli kao radnici iz Turske, a on je rođen u Bremenu. Zato je prava osoba za razgovore sa stanovnicima turskog porekla.Veliki uspeh je bila već prva akcija vakcinacije krajem maja. U centru Grepelingena stvorili su se dugački redovi, vakcinisalo se 4.300 ljudi. A onda su oni ubedili i svoje porodice da se vakcinišu.„Najčešće pitanje je o nuspojavama. Da li je istina da su ljudi umirali od cepiva“, priča Aksakal. A kada ga ljudi pitaju kada bi mogli da se vakcinišu, on jednostavno otvori svoj laptop i pita: „Kada želite? U sredu, četvrtak ili petak?“

Statistika kao motivacijaLeoni Šle vodi bremenski centar za vakcinacije. „Jedno vreme smo odavde izlazili u 23 sata i u osam ujutro već stajali pred vratima. Ali onda pogledate na statistiku vakcinacija i vidite da je Bremen još uvek na prvom mestu“, kaže Šle.Rekord je bio 5.500 vakcinisanih u jednom danu u maju. Sada se u proseku imunizuje oko hiljadu ljudi dnevno.David Monte i Kristijan Zajdenštiker – jedan direktor lanca hotela Atlantik, drugi šef agencije za organizaciju događaja Džouk – stoje pred centrom za cepljenje. Ponosni su jer je ovaj uspeh i njihova zasluga. Deo osoblja u centru su oni pozajmili iz redova svojih zaposlenih. „Mi smo dokazali da se može neverovatno mnogo pokrenuti kada politika, ekonomija i uprava zajedno traže rešenja“, kaže Zajdenštiker.Ideja je prosta: u centrima za vakcinaciju pomažu ljudi iz hotelske branše, koji tokom korone imaju manje posla, a znaju ljubazno sa ljudima. U kol-centru rade ljudi koji već imaju takvo iskustvo, a softver koji dodeljuje termine za vakcinaciju već je uspešno primenjivan za kupovinu karata za koncerte.„Mi smo navikli da organizujemo velike priredbe. Vakcinacija nije ništa drugačije nego neka velika priredba koja se održava kroz više meseci“, kaže Zajdenštiker.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram