Diplomatski rat na Jadranu: Hrvatska i Crna Gora u klinču zbog broda i dve milijarde dolara

Stara pitanja, nove tenzije

Hrvatska tvrdi da poseduje stručne analize i precizne procene koje ukazuju na vrednost „otete vojne sukcesione mase“, a koja, kako navode, uključuje i imovinu poput školskog broda „Jadran“ i četiri kanadera, za koje tvrde da ih je Crna Gora preuzela 1991. godine i kasnije prodala Grčkoj.

„Hrvatska ima sve potrebne stručne analize i precizne izračune, sa kojima će, u odgovarajućem trenutku, upoznati crnogorsku i međunarodnu javnost“, rekla je za Radio Slobodna Evropa Vanda Babić Galić, savetnica hrvatskog ministra spoljnih poslova.

Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović, s druge strane, navodi da takva dokumentacija nikada nije zvanično dostavljena: „Do sada, kroz regionalne i međunarodne mehanizme sukcesije, nije bilo nikakve zvanične potvrde o dugovanju Crne Gore u iznosima koji se pominju u medijima“, izjavio je on za dnevnik „Vijesti“.

Spor oko „Jadrana“ podiže tenzije

Diplomatske tenzije dodatno su porasle nakon što je crnogorsko Ministarstvo odbrane izradilo značke sa prikazom školskog broda „Jadran“, koji se trenutno nalazi u Tivtu, a na koji Hrvatska polaže pravo kao na svoju vojnu imovinu. Zbog toga je Zagreb 3. avgusta uputio protestnu notu Podgorici, ocenjujući taj potez kao neprijateljski i protiv evropskih vrednosti koje bi Crna Gora trebalo da poštuje.

Krapović je, međutim, rekao da u izradi znački nije bilo skrivenih namera i da je cilj bio samo afirmacija pomorske tradicije: „Značke su izrađene isključivo u čast 'Jadrana' kao simbola naše pomorske kulture i saradnje. Ne postoji nikakva skrivena poruka“, naglasio je on.

Duboko ukorenjeni nesporazumi

Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ, potpisan 2001. godine u Beču, predviđa da države naslednice vojne imovine rešavaju sporna pitanja bilateralnim putem. Hrvatska tvrdi da je u proteklih dvadesetak godina više puta obavestila crnogorske zvaničnike o svojim potraživanjima, dok Crna Gora ističe da nikada nije primila zvanične dokaze ili dokumente koji bi potvrđivali postojanje tog duga.

Odnosi dve države dodatno su narušeni prošle godine kada je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, na inicijativu prosrpskih stranaka. Hrvatska je to ocenila kao provokaciju, a pojedine crnogorske zvaničnike – uključujući Andriju Mandića, Aleksu Bečića i Milana Kneževića – proglasila nepoželjnim osobama.

Zatvorena vrata za Poglavlje 31

Kao rezultat pogoršanih odnosa, Hrvatska je prošle godine blokirala zatvaranje Poglavlja 31 u procesu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, koje se odnosi na zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. I ove godine, to poglavlje neće biti zatvoreno, iako crnogorska vlada planira zatvaranje još pet poglavlja.

Uprkos svemu, hrvatska strana ističe da i dalje podržava evropski put Crne Gore. „Na Crnoj Gori je da pokaže spremnost na dijalog i bilateralno rešavanje ovog i drugih pitanja koja opterećuju naše međudržavne odnose“, poručila je Babić Galić.

Crna Gora je do sada zatvorila sedam od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a cilj je da ih sve zatvori do kraja 2026. godine i 2028. postane sledeća članica EU – posle Hrvatske.