Građani Brazila danas u drugom krugu predsedničkih izbora biraju između dva oštro suprotstavljena politička titana, desničara Žaira Bolsonara i levičara Luisa Inasija Lule da Silve.
Iako je mesecima delovalo da će bivši predsednik Lula da Silva lako pobediti na izborima, on je u prvom krugu 2. oktobra dobio 48,4 odsto glasova, a Bolsonaro, aktuelni šef države, 43,2 odsto.
Prema većini anketa, Lula da Silva je u blagoj prednosti uoči drugog kruga, što čini neizvesnim izbore u oštro polarizovanoj zemlji, gde mnogi birači ne glasaju za nekog kandidata, već protiv onog koga preziru, navodi Asošiejted pres.
Konzervativac Bolsonaro, 67-godišnji bivši kapetan vojske koji je stekao veliki broj pristalica vodeći „kulturni rat“ protiv levičarskih vrednosti, tokom kampanje je često koristio slogan „Bog, porodica, zemlja“.
Bolsonaro, predsednik od januara 2019. godine, ublažio je ograničenja za kupovinu oružja i municije i oslabio nadzor nad ekološkim zločinima u amazonskoj prašumi, što je za posledicu, prema tvrdnjama kritičara, imalo najveće krčenje šume u 15 godina i znatno povećanje broja požara u Amazonu.
Predsednik Brazila ističe protivljenje legalizovanom abortusu i drogama i tvrdi da će povratak Lule da Silve na vlast doneti levičarski autoritarizam, progon religije, seksualno obrazovanje u javnim školama i širenje „rodne ideologije“.
Bolsonaro je nedavno pokrenuo program socijalne pomoći zbog posledica pandemije korona virusa, preko kojeg je dodelio znatna državna sredstva siromašnijim Brazilcima, koji su tradicionalno glasali za Lulinu Radničku partiju. Taj socijalni program je prethodnih meseci proširen i produžen do kraja godine, a Bolsonaro obećava da će biti nastavljen i naredne.
On takođe oštro kritikuje sudije Vrhovnog suda i uporno osporava pouzdanost sistema elektronskog glasanja u zemlji, što analitičari ocenjuju kao jasan znak da bi dosadašnji šef države mogao da ne prizna rezultate izbora, poput bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, kome se javno divi.
Da Silva, poznat kao Lula, u kampanji se fokusirao na svoja prva dva predsednička mandata (2003-2010), tokom kojih je naglo skočio izvoz iz Brazila, a desetine miliona prešle iz niže u srednju klasu.
Lula obećava povratak tog slavnog vremena, ali ne iznosi detalje kako namerava to da postigne. Siromašnima obećava da će ponovo moći da priušte tri obroka dnevno i roštilj tokom vikenda.
Poput Bolsonara, i 77-godišnji Lula obećava da će produžiti socijalni program i na narednu godinu, ali ne navodi kako će on biti finansiran.
Lula je u aprilu rekao da bi žene trebalo da imaju pravo na abortus, ali je potom promenio retoriku usled negodovanja dela javnosti, rekavši da je on lično protiv toga.
Na predsedničkim izborima 2018. godine Lula nije mogao da učestvuje jer je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog korupcije, što je Bolsonaru omogućilo laku pobedu. Vrhovni sud je 2021. poništio osuđujuću presudu protiv Lule, zaključivši da je sudija bio pristrasan i u dosluhu sa tužiocima.
U poslednjoj debati uoči drugog kruga, održanoj sinoć, Lula i Bolsonaro su razmenjivali oštre reči i često optuživali jedan drugog za laganje.
Lula je isticao da Bolsonarova vlada još nije povećala minimalnu zaradu u skladu sa inflacijom, na šta je Bolsonaro brzo obećao da će je sledeće godine podići sa 229 na 265 dolara mesečno, iako to nije predviđeno u budžetu koji je njegova vlada predala parlamentu.
Kampanju je obeležilo i masovno širenje dezinformacija po društvenim mrežama, čiji su korisnici tvrdili da Lula planira da zatvori crkve ako pobedi i da želi da dozvoli muškarcima da koriste toalete u javnim školama zajedno sa devojčicama. Za Bolsonara se lažno tvrdilo da je priznao da je kanibal i pedofil.
U Brazilu ne postoji ograničenje ukupnog broja mandata predsednika države, ali jedna osoba posle dva uzastopna mandata nema pravo na treći. Zbog toga Lula da Silva nije mogao da bude kandidat na izborima 2010. godine, ali sada može.
Pravo glasa na sutrašnjim izborima ima oko 156 miliona Brazilaca. U prvom krugu predsedničkih izbora glasalo je 79 odsto birača.
***
BONUS VIDEO: Pljačka u Brazilu