0
Brutanhski Gardijan objavio je članak o ukrajinskom generalu Valeriju Zalužnom u kojem navodi mnogo zanimljivih informacija, poput činjenice da ga je kontaktirao američki potpredsednik Vens, koji je, kako se navodi, bio ključna osoba u izazivanju sukoba između predsednika Trampa i predsednika Zelenskog u Ovalnom kabinetu. Pominju se i generalove predsedničke ambicije, njegov diplomatski rad i odbijanje da se pridruži timu aktuelnog ukrajinskog predsednika.
Posebno je zanimljivo da članak opisuje kako su se sastanci odvijali pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu i kako je nastao sukob između generala Zalužnog i predsednika Zelenskog, piše Index.hr.
General Zalužni je imenovan za vrhovnog komandanta samo nekoliko meseci ranije kada je Rusija počela da premešta vojne snage na granicu. U to vreme, administracija predsednika Bajdena je javno upozoravala da Rusija priprema napad na Ukrajinu. Između oktobra 2021. i invazije u februaru sledeće godine, general Zalužni je nekoliko puta upozorio predsednika Ukrajine i zalagao se za intenzivne pripreme za ruski napad.
Ključno je da predsednik Zelenski nije bio uveren u stvarnost napada, a takođe je verovao da će intenziviranje priprema izazvati paniku među ljudima, što bi Rusiji moglo dati upravo izgovor za invaziju koju su tražili.
U to vreme, svetska javnost je bila veoma skeptična prema izjavama tadašnjeg predsednika Bajdena, koji je tvrdio da će Rusija zaista pokrenuti invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Ono što se možda smatralo realnim jeste da je sukob verovatan, ali samo u regionu Donbasa.
Jednostavno rečeno, rat je bio u vazduhu na istoku Ukrajine, primirje je stalno kršeno i bilo je samo pitanje vremena kada će se situacija ponovo rasplamsati. Međutim, u tom trenutku se nije očekivalo da će Rusija pokrenuti napad na Kijev i ceo jugoistok zemlje. Bilo je realno očekivati da će sukob ostati lokalizovan.
O tome svedoči i reakcija ukrajinskog predsednika pomenuta u članku, da Kijev nije očekivao napad, ili bolje rečeno, možda jeste, ali ne u tim razmerama.
Ovo takođe potvrđuje tezu da Ukrajina nije želela da „provocira“ Rusiju, odnosno da tumačenje kako je Ukrajina „provocirala“ Rusiju ne odgovara stvarnosti.
Priča je, zapravo, složenija. Moskva je, pretpostavlja se, verovala da može brzo da postigne određene ciljeve na račun neslaganja u vrhu Ukrajine, na osnovu neslaganja predsednika Zelenskog u politici i na osnovu određenog ruskog raspoloženja ili ruskih elemenata u Ukrajini. Drugi plan je bila duža vojna operacija, a samo možda treći plan dugotrajan rat.
Članak u Gardijanu opisuje kako su general Zalužni i tadašnji ministar odbrane Reznikov bili jedini koji su zagovarali uvođenje vanrednog stanja na sastanku Saveta bezbednosti Ukrajine 22. februara 2022. (dva dana pre invazije), dok se predsednik Zelenski plašio izazivanja panike. Dva dana kasnije, Ukrajina je napadnuta, a razlike u stavovima su pale u drugi plan.
Nakon invazije, predsednik Zelenski je u početku prepustio vojnu strategiju svom komandantu, dok se sam fokusirao na mobilizaciju međunarodne podrške za Kijev. Predsednik Zelenski je postao međunarodni simbol ukrajinske otpornosti, a general Zalužni je stekao kultni status unutar zemlje kao ratni heroj.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako se rat odugovlačio, tako se povećavala i tenzija između predsednika i vrhovnog komandanta. Prema članku, skoro svaki strateški sastanak se završavao sukobom. U predsedničkoj kancelariji je takođe počela da raste zabrinutost zbog rastuće popularnosti generala, koji je stekao gotovo mitski status. Stoga je general smenjen i poslat u London.
Zanimljivo je da je, nakon poniženja u Ovalnom kabinetu, predsednik Ukrajine odleteo u London. Iako je Vašington tražio legalne opcije da nekako ukloni Zelenskog, general Zalužni je navodno odbacio mogućnost da on bude lice struktura koje bi zamenile ukrajinskog predsednika. Iako ga je potpredsednik Vens pozvao, general je odbio da razgovara sa njim.
Za Zalužnog, iako je bio u sukobu sa ukrajinskim predsednikom, pridruživanje timu američke administracije je trenutno neprihvatljivo. Prema dostupnom tumačenju, pitanje Ukrajine je iznad njegovih ličnih stavova prema ratu i prema politici u Kijevu. Čak i da to nije slučaj, nema garancije da, ako bi pristao na takvu ponudu američke administracije, na kraju ne bi postao njena žrtva. Uostalom, i sam Zelenski je to donekle iskusio.
Kako bi Zalužni dobio bilo kakvu garanciju da neće biti „izbačen u vodu“ ako bi zadržao svoju poziciju, koja se ne bi slagala sa stavom aktuelne administracije u Vašingtonu?
Ako se okolnosti drastično ne promene, teško je poverovati da bi se Zalužni upustio u tako nešto. Na kraju krajeva, iako zaista postoje razlike u mišljenjima i tumačenjima rata i svih ratnih događaja, u Ukrajini ne postoji opoziciona snaga koja bi značajno drugačije vodila spoljnu politiku i pristala na sve američke i ruske uslove za eventualni kraj rata.
Dakle, iako SAD pokušavaju da pronađu nekoga, pitanje je koliko je to moguće. S druge strane, nije nerealno da će, kada rat prestane, general ipak odlučiti da se politički bori i javno pokazati svoje neslaganje sa trenutnom državnom politikom u miru.
