3
Sukob u Ukrajini, koji je započeo 2022. godine, prerastao je u jednu od najkompleksnijih geopolitičkih kriza savremenog doba. Dok ratna dejstva ne jenjavaju, diplomatski napori da se uspostavi prekid vatre i pronađe trajno rešenje postaju sve intenzivniji. U poslednjim danima, svet je svedočio nizu dramatičnih poteza ključnih aktera – predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina na direktne pregovore u Istanbulu, dok je Kremlj odbacio zahteve za bezuslovno primirje, insistirajući na razgovorima bez preduslova. Ovaj razvoj situacije dodatno je zakomplikovan potezima Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, ali i neočekivanim stavom Kine, koja je podržala predlog Zapada o tridesetodnevnom primirju. U isto vreme, Turska je izrazila spremnost da ugosti pregovore u Istanbulu, dok se EU priprema da uvede novi, sedamnaesti po redu paket sankcija protiv Rusije.
U poslednjem razvoju situacije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo je izazov Rusiji, pozivajući predsednika Putina na direktni susret u Istanbulu 15. maja, u pokušaju da se postigne prekid vatre. Zelenski je jasno stavio do znanja da je spreman na razgovore, ali je istovremeno insistirao na bezuslovnom primirju koje bi trebalo da počne 12. maja. Ovaj poziv bio je odgovor na Putinov predlog da se nastave direktni pregovori u Turskoj, ali bez prethodnih uslova. Ovaj korak je od strane Ukrajine doživljen kao ključan trenutak za razjasniti pravi stav Moskve prema prekidu vatre i eventualnim pregovorima.
PROČITAJTE JOŠ:
S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin je tokom svojih javnih nastupa naglasio da je suštinski važno da pregovori između Rusije i Ukrajine počnu bez ikakvih preduslova. U izjavi koja je usledila 11. maja, Putin je istakao da je jedini put ka miru kroz direktne pregovore između dve strane, bez nametanja uslova koji mogu da ometaju sam proces. Kremlj smatra da bi svaki pokušaj da se postave uslovi za pregovore mogao dovesti do još većih komplikacija i prolongiranja sukoba.
Putinov portparol Dmitrij Peskov je, reagujući na zahteve Zelenskog za primirje, naglasio da je pregovaranje ključni element za postizanje bilo kakvog dogovora, a svaki pokušaj jednostranog prekida vatre smatra se neodrživim i neprihvatljivim. Iako su ruski zvaničnici, uključujući i Peskova, postavili jasne uslove za razgovore, nisu isključili mogućnost da tokom tih razgovora bude razmatrana i tema primirja, ali sa jednim ključnim principom – da se postigne trajni mir, a ne samo privremeni prekid borbi.
Predsednik Donald Tramp je pozvao Ukrajinu da odmah pristane na Putinov predlog za direktne pregovore. U postovima na društvenim mrežama, Tramp je istakao da bi održavanje sastanka u Istanbulu mogao biti ključan trenutak za razjasniti da li je uopšte moguće postići dogovor sa Rusijom. Iako je Tramp pozvao na pregovore, njegovi stavovi o Ukrajini su u velikoj meri kontroverzno.
Zelenski je, pak, bio jasniji u svom stavu – on je odlučan da održi pritisak na Rusiju, ali u isto vreme jasno stavlja do znanja da pregovori ne mogu početi bez preduslova, posebno kada je u pitanju primirje. Za Ukrajinu, postizanje trajnog mira znači i obustavu ruskih vojnih akcija, dok za Rusiju, kao što je to ranije izneo Putin, postoji potreba za dugoročnim i bezuslovnim mirovnim rešenjem koje ne bi omogućilo Ukrajini da se ponovo naoruža ili mobilizuje dodatne snage.
Dok se ovi pregovori nastavljaju, Evropska unija i druge zapadne zemlje nastavljaju sa svojim ekonomskim naporima kako bi dodatno oslabile rusku vojnu i ekonomsku moć. Evropska unija planira da 14. maja uvede novi paket sankcija, koji će obuhvatiti 17. po redu paket protiv Rusije. Ove sankcije biće usmerene na ruski vojno-industrijski kompleks, kao i na „flotu iz senke” koju Rusija koristi za zaobilaženje zapadnih sankcija i nastavak izvoza nafte po cenama koje premašuju limite koje je postavio G7.
Veći deo paketa sankcija, prema informacijama iz EU, odnosiće se na brodove i mreže povezane sa špijunažom i sabotažama koje Rusija koristi kako bi zaobišla međunarodne ekonomske blokade. Ove sankcije se takođe povezuju sa sve ozbiljnijim naporima da se osujeti ruska sposobnost da nastavi ratne operacije.
Kina, koja je inače bila blizak saveznik Rusije, iznenadila je mnoge kada je u poslednjim danima stala na stranu Zapada po pitanju primirja u Ukrajini. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je podržalo predlog Ukrajine, SAD-a i Evropske unije o tridesetodnevnom primirju, izjavivši da Kina podržava napore koji doprinose miru. Ovaj stav Kine je deo šire strategije Pekinga da se predstavi kao globalni posrednik za mir, dok istovremeno balansira svoje odnose sa Rusijom.
S obzirom na sve veći internacionalni pritisak i složenost pregovora, Turska je odigrala ključnu ulogu kao potencijalni domaćin budućih razgovora. Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan je u razgovoru sa Putinom, izrazio je spremnost da Istanbul bude domaćin pregovora između Ukrajine i Rusije. Erdogan je rekao da se otvorila prilika za postizanje mira, a da bi postizanje sveobuhvatnog primirja omogućilo stvaranje potrebnih uslova za mirovne pregovore.
Turska se već dokazala kao zemlja koja ima određeni uticaj na obe strane konflikta, zbog svog geopolitičkog položaja i odnosa sa Rusijom, kao i savezništva sa NATO-om i Evropskom unijom. Erdoganova posrednička uloga u razgovorima može biti ključna u pokušaju da se postigne neki oblik sporazuma koji će zadovoljiti sve strane.
S obzirom na sve ove događaje, trenutno stanje u Ukrajini ostaje vrlo neizvesno. I dok se diplomatski pritisci povećavaju, a međunarodne sankcije rastu, sve strane, od Ukrajine i Rusije, do SAD-a, EU i Kine, moraju se suočiti sa izazovima u postizanju trajnog rešenja. Konačni ishod će zavisiti od toga hoće li pregovarački procesi uspeti da prevaziđu postojeće nesuglasice, ali i od međunarodnih faktora koji oblikuju globalnu politiku i ekonomiju.
