Da li će se klimatski gresi uskoro tretirati kao genocid

Neophodna tehnologija već postoji, internacionalni dogovori su već sklopljeni a ceo svet se slaže da se zagrevanje planete Zemlje mora zaustaviti. Ali pojedinci potkopavaju ovaj zajednički cilj, kad npr. ilegalno spaljuju šume ili uništavaju ekološke sisteme. I šta se onda desi: ništa.Zaštita klime ima problem sa realizacijom. Spasavanje planete je bazirano najvećim delom na dobrovoljnosti: od Pariskog Sporazuma do odricanja od privatnih letova. Da li ću se voziti biciklom ili džipom - to je moja odluka. Da li će države ispuniti svoje internacionalne klimatske obaveze, to se prepušta njihovim vladama. A i najambiciozniji globalni ugovori ostaju bezubi ako nema nikoga ko će kažnjavati prestupe protiv njih.Odavno postoje razmišljanja da se posebno gadni zločini protiv prirodne okoline kazne na internacionalnom nivou. Jedna grupa advokata i aktivista je proteklih meseci formulisala odgovarajuću ideju i zadobija sve više podrške. Njen cilj je da ekološko uništavanje bude definisano kao novo, svetski priznato krivično delo, koje će biti tretirano kao “Ekocid” na nivou Međunarodnog Suda u Hagu. Grupa vodećih eksperata će do kraja juna izraditi i konkretni predlog.No ideja zvuči puno jednostavnije nego što zbilja jeste. Međunarodni Sud u Hagu je još mlada institucija, počeo je sa radom tek 2002 i donosi presude na osnovu Rimskih Statuta, koji definišu četiri zločina protiv mira: genocid, ratni zločin, zločin protiv čovečnosti i zločin agresije. Za proširenje na ekocid saglasnost moraju dati dve trećine država-članica, a to može trajati godinama. Sem toga, ovaj sud uopšte ne priznaje više država, među njima i najuticajnije: SAD, Rusija, Kina i Indija.No najveći izazov će ipak biti dizajn krivičnog dela i dokaznog postupka. Odlučujuće pitanje glasi: od kad je jedno lokalno razaranje prirodne okoline tako značajno da pogađa međunarodnu zajednicu kao celinu, kaže Filip Sands, direktor Centra za internacionalne sudove na Londonskom univerzitetskom koledžu i ko-predsednika ekspertske grupe koja treba da definiše pojam ekocida. “Koji bi stepen ekološke štete bio zločin: koji je to problem u promeni klime - možda izlivanje nafte u Ekvadoru, ili gubitak biodiverziteta, uništavanje postojećih vrsta biljaka i životnja, ili npr. nuklearni incident?”Upravo pri zločinima koji pospešuju promene klime će biti teško naći dobru definiciju. “Klimatske promene su tako sistematične da će biti izazov definisati kako se to odražava na individualnom krivično-pravnom nivou odgovornosti. Što nije nemoguće kao zadatak….ali moramo biti poprilično pravnički kreativni”, priznaje za Politiko Kejt Makintoš, direktorka Promis Instituta za ljudska prava na Univerzitetu Kalifornije i također član međunarodnog gremijuma eksperata.I Papa želi da “ekocid” proglasi za zločin i grehNo i pored svih problema ideja sve više dobija na podršci: u parlamentima Holandije, Španije, Belgije, Švedske, Luksemburga već se raspralja o njoj. U Francuskoj treba da se glasa o zakonu koji čak predviđa da osobe koje počine “ekocid” idu u zatvor na do 10 godina a firme plaćaju novčanu kaznu od 4,5 miliona evra. Papa Francisko I se nedavno izjasnio za to da se “ekocid” proglasi za peti zločin protiv svetskog mira. Podrška stiže i od vaseljenskog patrijarha Vartolomeja I.Trenutno sudije u Hagu sondiraju već svoj prvi ekološki kriminalni slučaj: početkom godine su dvojica poglavica brazilskih plemena tražila pokretanje istrage protiv tamošnjeg predsednika Žaira Bolsonara. U njihovom optužnom predlogu se konstatuje da je krčenje šuma Amazona “besprimerno ubrzano” od kad je on na vlasti. Uništavanje prašume ugrožava “nezaobilaznu regulaciju klime” što je “direktna opasnost ne samo za sve Brazilijance nego i za celokupno čovečanstvo”.Tužioci trenutno pokušavaju da ovaj optužni predlog tretiraju kroz definiciju “zločin protiv čovečnosti”. Ali uskoro će se to možda i promeniti.Autor: Kurt StuckenbergPrevod: Mirko Vuletić***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram