Američki predsednik Džo Bajden u pozvao je 4. aprila na krivično gonjenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina u Ukrajini. Povod za ovu izjavu bilo je otkrivanje masovnih grobnica u gradiću Buča u blizini Kijeva. U ovom mestu su ubijeni civili, a ukrajinski zvaničnici kažu da su upucani iz neporesredne blizine, mučeni i da su im ruke bile vezane.
Da. Međunarodni krivični sud u Hagu definiše ratne zločine kao „teške povrede“ Ženevskih konvencija posle Drugog svetskog rata, koje propisuju humanitarne zakone koje treba poštovati u ratu. Napad na legitimne vojne ciljeve gde postoje civilne žrtve takođe krši konvenciju, kažu pravni stručnjaci.
Zamenik gradonačelnika Buče rekao je da je 50 stanovnika ubijeno od strane ruskih trupa.
Pogubljenje civila predstavlja „suštinski ratni zločin“, rekao je Džonatan Hafec, stručnjak za međunarodn krivično pravo i nacionalnu bezbenodst na Pravnom fakultetu Univerziteta Seton Hol.
Rusko ministarstvo odbrane poriče da je gađalo civile tokom „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini i ističu da su snimci i fotografije na kojma se vide tela u Buči „još jedna provokacija“ ukrajinske vlade, prenosi Euraktiv.
Istražitelji će posetiti mesta kao što je Buča i intervjuisati svedoke kako bi izgradili slučaj, rekli su stručnjaci.
Džejms Goldston u Njujorku, izvršni direktor organizacije za ljudska prava Inicijative za pravdu otvorenog društva, rekao je da će slike i izveštaji iz Buče omogućiti istražiteljima u Ukrajini da brzo prate preživele nekih od navodnih zločina.
Ukrajinske snage zarobile su neke ruske vojnike, što je jedan put za dobijanje dokaza. Neki eksperti su, međutim, rekli da bi tužioci mogli da imaju problema da pribave dokaze iz aktivne ratne zone zbog zabrinutosti za bezbednost i svedoke koji bi mogli da budu zastrašeni ili da nerado govore o onome što su preživeli.
Za većinu optužbi za ratne zločine, istražitelji moraju da imaju nameru, a krivica optuženog mora biti dokazana van sumnje, kažu stručnjaci.
Aleks Vajting, gostujući profesor na Pravnom fakultatetu Harvarda, rekao je da će najnovije fotografije olakšati krivično gonjenje.
„Postavlja se pitanje ko je odgovoran i koliko to visoko ide“, rekao je on.
Tužilac bi mogao da iznese dokaze da je Putin ili neki drugi lider počinio ratni zločin tako što je direktno naredio protivzakoniti napad ili da je znao da se zločini čini, a da nije preduzeo ništa da ih spreči.
Eksperti kažu da je prerano reći da li su akcije u Buči bile dirigovane sa najviših nivoa ruske vlade, ali da ako se slična zverstva počine i drugim delovima Ukrajine, to bi moglo da ukazuje na politiku ili smernice najviših zvaničnika.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Karim Kan rekao je 28. februara da je otvorio istragu o ratnim zločinima nakon invazije. Iako Ukrajina i Rusija nisu članice suda, Ukrajina je ranije odobrila istragu iz 2013. godine, koja uključuje i rusku aneksiju Krima.
MKS će izdati naloge za hapšenje ako tužioci pokažu „razumne osnove“ da veruju da su počinjeni ratni zločini.
Međutim, ni Rusija ni Ukrajina nisu članice suda, Moskva ne priznaje tribunal i gotovo je izvesno da će odbiti saradnju.
Svako suđenje bi se odlagalo sve dok optuženi ne bude uhapšen, jer MKS ne može suditi nekome u odsustvu ili ko nije fizički u pritvoru. MKS još uvek može da istražuje i izdaje naloge za hapšenja.
„Sama činjenica o javnoj optužnici može deloveti na stigmatizaciju optuženog i može stvoriti pritisak koji bi vremeno mogao da dovede do hapšenja“, rekao je Goldston.
Osim MKS, mogao bi se osnovati poseban tribunal poput onih koji su osnovani da procesuiraju ratne zločine počinjene tokom balkanskih ratova ranih 1990-tih i genocida u Ruandi 1994. godine.
Filip Sands, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da je u kontaktu sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom u vezi uspostavljanja tribunala koji će preuzeti međunarodnu optužbu za „zločin agresije“ od strane Rusije. MKS ne može preuzeti tu optužbu jer mora uključiti najmanje jednu od država članica suda.
Malo je verovatno da će Tribunal održavati bilo kakva suđenja bez pritvorenih optuženih, pošto su suđenja u odsustvu zabranjena u međunarodnom pravu, rekla je Rebeka Hamilton, profesor prava na Američkom univerzitetu.
PROČITAJTE JOŠ:
Pravni stručnjaci kažu da optužnice za ratne zločine mogu doći za samo tri do šest meseci, ali procesuiranje slučaja može trajati godinama.
Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju trebalo je dve godine da izvuče osuđujuću presudu po svojoj prvoj optužnici, navodi se na njegovom sajtu. Taj tribunal je optužio prvog šefa države, tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića 1999. godine, a priveli su ga tek 2001. godine. Suđenje mu je trajalo od 2002. pa sve do trenutka kada je preminuo u Hagu 2006. godine.
Sve današnje vesti iz Ukrajine pročitajte u našem današnjem blogu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare