Foto: BETAPHOTO/SKUPSTINA CRNE GORE/Igor Sljivancanin/MO

Predlogom izmena Zakona o državnom tužilaštvu Crne Gore, koje usaglašavaju partije parlamentarne većine, ojačala bi se funkcija disciplinskog tužioca i uloga Tužilačkog saveta (TS). Na taj način stvorio bi se put za suštinske promene u Tužilaštvu na kojima se insistira, kako bi se krenulo u oštriju i neselektivnu borbu protiv kriminala i korupcije.

Pročitajte još:

Do kraja nedelje pravni timovi partija trebalo bi da razmotre okvirni nacrt izmena zakona, o kojima se razgovara. Prvu verziju juče je na sastanku u Skupštini predstavio lider GP URA Dritan Abazović i ona je sačinjena na sugestijama Venecijanske komisije i Evropske komisije i onome što su politički zahtevi partija za suštinskim promjenama u tužilačkoj organizaciji.

Evropska komisija u izveštajima za Crnu Goru godinama zamera to što nema disciplinske odgovornosti tužilaca. Da je to put za preispitivanje položaja mnogih rukovodilaca, među kojima i glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, podsetila je nedavno i VK Saveta Evrope. Ona je p naveli da GST ne sme biti smenjen pod izgovorom zakonodavne reforme i da ako je kriv za nedolično ponašanje, mora da se suoči sa disciplinskom ili krivičnom odgovornošću.

U tom kontekstu parlamentarna većina smatra da bi trebalo ojačati ulogu disciplinskog tužioca. Njega po sadašnjem zakonu bira Tužilački savet na predlog proširene sednice VDT. Uz tu mogućnost, u zakonu bi se našla i alternativa da ministar pravde predlaže disciplinskog, a da TS bira između predloga ministra i VDT-a.

Pročitajte i:

Odnos snaga u TS ostao bi onakav kakav je bio u Predlogu izmena zakona o državnom tužilaštvu, što VK nije osporila. Od 10 članova, po pet bi imali tužioci i “ugledni pravnici”. Odlučivao bi glas ministra pravde, koji bi bio 11. član TS.

Kada je u pitanju mogućnost razrešenja tužilaca, ideja je da se prilagodi postojeća odredba zakona koja propisuje da inicijativu za razrešenje VDT-a Tužilačkom savetu može podneti proširena sednica Vrhovnog državnog tužilaštva, ministar pravde ili 25 poslanika.

Lideri razmatraju mogućnost da se to primeni i na ostale rukovodioce.

Šta god da bude konačan dogovor, nacrt će ići na javnu raspravu, koju bi organizovao i matični skupštinski Obor za politički sistem, pravosuđe i upravu. Na razgovor će biti pozvani i civilni sektor, eksperti i pravne asocijacije, kako bi dali stručna mišljenja.

Dritan Abazović juče nije bio spreman da govori o sadržaju teksa propisa, ali je kaže da će pravni okvir biti u vezi sa integracionim tokovima, i neće odstupati od preporuka Evropske unije.

On je nakon sastanka lidera stranaka parlamentarne većine rekao da su blizu konačnog rešenja za tužilačke zakone.

“Biće tu još nekih korekcija. Apsolutno ostajemo posvećeni onome što su bili zahtevi i Evropske komisije i preporuke Venecijanske komisije. Držimo se okvira koji ni na koji način neće ugroziti evropski put Crne Gore”, kaže Abazović.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar