Četiri problema za koje mesecima nema rešenja: Zašto Crna Gora ne može da izađe iz političkog ćorskokaka

Naime, protest je organizovao pokret "Ima nas", a među okupljenima su bili građani, predstavnici i simpatizeri partija, te nevladinih organizacija. Intonirana je himna, na skupu je bilo mnoštvo crnogorskih državnih zastava, nekoliko američkih, Evropske unije i Ukrajine i transparenti sa parolama "Ne damo te Crna Goro", "Ima nas", " Nema više izbora, idemo na izbore".Skup koji su obezbeđivale jake policijske snage, ali nije protekao bez incidenata.

Zašto protestuju?

Opozicija na čelu sa Đukanovićevom Demokratskom partijom socijalista od avgusta ove godine, tačnije pada Vlade Dritana Abazovića od kada ona funkcioniše u tehničkom mandatu, svakodnevno izražava nezadovoljstvo.Oni zahtevaju raspuštanje Skupštine i organizovanje vanrednih izbora.Sa druge strane, parlamentarna većina ne želi ni da čuje za tu opciju i traži formiranje nove Vlade na čelu sa mandatarom Miodragom Lekićem.

Upravo je parlamentarna većina, predvođena Demokratskim frontom (DF), omogućila izmenu Zakona o predsedniku, kojim je parlamentu omogućeno da uz potpis 41 poslanika imenuje mandatara za sastav vlade bez odobrenja predsednika Mila Đukanovića. Time bi sklonili sve prepreke koje se nalaze pred Lekićem.To se desilo tako što je na sedmosatnoj sednici na kojoj za izmene pomenutog zakona glasao je 41 poslanik, jedan je bio protiv, a poslanici Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS) nisu bili u sali u vreme glasanja.

Ipak, Đukanović je na kraju našao način da sabotira ovu izmenu. Vratio je skupštini Crne Gore usvojene izmene i dopune Zakona o predsedniku Crne Gore zbog faktografskih grešaka u nazivu. Ipak, stranke parlamentarne većine nisu želele da odustanu od svoje namere, pa su pristalice Đukanovića rešile da se pobune.Zatim, kada je reč o ustavnoj blokadi, skupština Crne Gore duži vremenski period nije u mogućnosti da izabere četvoro sudija Ustavnog suda. Ustavni sud Crne Gore od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje sudija od ukupno sedam, čime su blokirani ili ozbiljno oštećeni svi pravni procesi u ovoj zemlji.I na kraju, sporno je i pitanje inicijative "Otvoreni Balkan". Ulazak Crne Gore u tu regionalnu inicijativu podigao je pravu buru u Crnoj Gori. Ministarstvo evropskih poslova u svojoj analizi preporučilo da Crna Gora ne treba da donosi odluku o tome. Čim je javno objavljena analiza, ministarka evropskih poslova Jovana Marović podnela je ostavku.

To je uzrokovalo čarke među političarima, ali i navuklo gnev građana.

Incijative za sva četiri problema

Inače, svi ovi zahtevi su deo peticije koju je potpisima, kako su saopštili organizatori, do sada podržalo 60.000 građana.Sadržani su u peticiji pročitanoj na kraju skupa ispred sedišta EU Delegacije u Podgorici, a kojom se traži rešenje političke krize i izražava zabrinutost za evropsku budućnost Crne Gore."Aktuelna parlamentarna većina stvorila je duboku društvenu podeljenost i ekonomsku neizvesnost. Pokazalo se da njihova zlodela vode u socijalnu, ekonomsku i institucionalnu anarhiju i beznađe", navodi se između ostalog u proglasu uz apel svim političkim subjektima, organizacijama civilnog sektora i pojedincima da podrže proglasom "javno pokažu privrženost Crnoj Gori" i suprotstave se "svakom pokušaju koji je usmeren protiv interesa građana i države".Govornici na skupovima oštro kritikuju parlamentarni većinu nazivajući je "beogradskim poslušnicima" i "slugama" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.BONUS VIDEO Jovana Marović Pravi je trenutak da Milo da šansu Crnoj Gori

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jovanamarovipravijetrenutakdamilodaansucrnojgori-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3098665"]