Dva meseca nakon što je Boris Džonson podneo ostavku na funkciju lidera Konzervativne partije i premijera Velike Britanije, građani ove zemlje konačno će saznati ko će je predvoditi tokom dugo najavljivanu teške zime. U fotofiniš trke ušlo je dvoje konzervativaca - aktuelna šefica diplomatije Liz Tras i bivši ministar finansija Riši Sunak, a odluku o tome ko će voditi Britaniju doneće 160.000 njihovih stranačkih kolega.
Nakon što pripadnici Konzervativne partije odluče i zvanično saopšte ko će sedeti u premijerskoj fotelji, dan kasnije će tu osobu na tu funkciju imenovati kraljica Elizabeta II.
Prema poslednjim anketama, blagu prednost ima ministarka spoljnih poslova – 48 odsto podrške u odnosu na 43 odsto, koliko trenutno ima Sunak, koji je u prvom krugu dobio najviše glasova konzervativaca.
Pored njih dvoje u prvom krugu glasanja takmičili su se i Nadim Zahavi, Tom Tugendat, Kemi Badenoč, Peni Mordaunt, Džeremi Hant i Suela Brejverman.
Ankete su pre dva meseca izgledale znatno drugačije, a do preokreta su doveli detalji iz biografija favorita, kao i politički potezi koje su od tada povlačili.
Naime, Trasova koju Britanci zovu i „Čelična lejdi“ pažnju javnosti privukla je oštrim kursem spoljne politike, što se od nje na početku nije očekivalo. Ipak, ona je proteklih meseci postala jedan od najvećih kritičara ruskog predsednika Vladimira Putina i invazije na Ukrajinu. Više puta je isticala da je Ukrajini potrebno još oružja, a Rusiji dodatne sankcije, sve u cilju zaustavljanja Kremlja u „namerama da uništi Ukrajinu“.
Takođe, simpatije je zadobila time što se u kampanji zalaže za istu stopu poreza na zarade i u privredi, i smatra da je Sunak podigao poreze na najviši nivo u poslednjih 70 godina.
Ono što je Sunaka koštalo pozicije miljenika konzervativaca, svakako je to što su se od početka kampanje u fokusu javnosti ponovo našle njegove afere. Naime, Sunak je sa Džonsonom kažnjen zbog kršenja epidemioloških mera za vreme strogog karantina u Velikoj Britaniji.
Takođe, saveznici Borisa Džonsona ga optužuju za izdaju jer je izazvao pad premijera, samim tim i vlade čiji je deo bio.
Kritičari su zabrinuti i zbog lične imovine potencijalnog premijera, koja je pozamašna. Zbog toga, jedan deo britanskih poslanika, ali i javnosti, smatra da Sunak ne može da razume troškove života običnih Britanaca koji se suočavaju sa rastućom inflacijom i skokom cena.
Pored imena novog premijera, ostaje otvoreno i pitanje budućnosti Borisa Džonsona, političara koji je na prethodnim izborima obezbedio najubedljiviju pobedu konzervativaca u poslednjih 30 godina. Analitičari smatraju da su otvorene tri mogućnosti: povratak u novinarstvo, marginalna poslanička funkcija ili povratak na velika vrata u slučaju da njegova partija izgubi na narednim opštim izborima.
Naime, prva opcija zasnovana je na tome da je Džonson pre ulaska u politiku bio novinar, da i sada piše kolumne za dva britanska lista, ali i da je najavio da će napisati dva književna dela – svoje memoare i memoare Vilijama Šekspira, čiji je izlazak bio planiran još 2016. godine.
Zatim, obzirom na afere koje ostavlja za sobom, malo je verovatno da će mu biti ponuđeno mesto u kabinetu. Dakle, to bi značilo povratak u „zadnje klupe“ parlamenta, na neku od marginalnih funkcija.
Poslednja opcija proizilazi iz rečenice sa kojom se „oprostio“ od svoje funkcije.
„Hasta la vista“, rekao je Džonson u oproštajnom govoru, što mnogi tumače kao mogućnost da u nekoj od narednih političkih bitaka zaigra kao predvodnik opozicije, u slučaju da konzervativci izgube većinu na parlamentarnim izborima.
BONUS VIDEO Danica Ilić: Odlazi Džonson, ali nije nužno kraj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: