0
Nebo od Dubaija do Sirije je postalo apokaliptično narandžasto dok su se prašina i pesak vrteli kroz vazduh tokom ovog meseca. Hiljade ljudi na Bliskom istoku preplavilo je bolnice, jer imaju problema sa disanjem.
Medicinske jedinice u Siriji su skladištile kanistere kiseonika. U Bagdadu su zatvorena preduzeća i škole, dok je Teheran obustavio letove, a Kuvajt je zaustavio pomorski saobraćaj.
Peščane oluje ne poznaju granice. One prete da izazovu haos u regionu koji je od vitalnog značaja za globanu ekonomiju, sa potencijalom da utiče na sve, od cene gasa na pumpama u SAD do toga koliko će brzo kupac iz Španije da dobije paket iz Kine, prenosi CNN.
Stručnjaci upozoravaju da se ta pojava samo pogoršava. Delimično je vođena klimatskim promenama koje čine pejzaže regiona toplijim i sušnijim, pa onda dolazi do stvaranja intenzivnijih oluja.
As sandstorms spread through the Middle East, @chadmyerscnn explains how climate change is playing a role: pic.twitter.com/cbiU9wdm7D
— Connect the World (@CNNConnect) May 24, 2022
Dom za tri strateška pomorska puta i skoro polovinu poznatih rezervi nafte na svetu, Bliski istok je ključan za globalnu trgovinu i snabdevanje energijom. Uvid u destruktivnu moć oluja viđen je u martu 2021. godine, kada je Suecki kanal bio blokiran šest dana, od strane broda koji je skrenuo sa kursa zbog peščane oluje. Tih dana je u mestu stajala trgovina vredna skoro 60 milijardi dolara.
Međutim, ova oluja izaziva veći haos po zdravlje ljudi na Bliskom istoku. Dok su peščane oluje tipične za ovo doba godine, one se sada dešavaju sa neviđenom učestalošću, kažu stručnjaci.
Irak je teško pogođen, a oluje se dešavaju skoro svake nedelje ovog proleća. Najmanje devet velikih oluja je pogodilo ovaj deo sveta od aprila, a očekuje se da će ih biti još više.
The Middle East’s billion sandstorm problem is about to get worse https://t.co/k1bksGvfBq
— NewsAsia (@newsasia360) May 26, 2022
Irački zvaničnik je upozorio da se njegova zemlja sada suočava sa 272 dana prašine godišnje, a predviđa se da će taj broj rasti do 300 dana godišnji do 2050. godine.
„Ono što se dešava u Iraku, trebalo bi da posluži kao rani znak upozorenja šta bi moglo da se dogodi u drugim delovima regiona“, rekao je za CNN Mohamed Mahmud, direktor programa za klima i vodu Instituta za Bliski istok.
Zalivske zemlje su posebno podložne rastućim olujama koje donese prašinu, kaže on, dodajući da su zemlje poput Libije i Egipta takođe u opasnosti.
Troškovi se kreću od uništenih poljoprivrenih useva i oštećene mašinerije do zatvaranja luka i aerodroma i sati utrošenih na čišćenje puteva i druge infrastrukture. Faktori koji stoje iza ove učestalosti su složeni – stručnjaci krive visoke temperature i ekstremnu suvoću, u kombinaciji sa godinama lošeg upravljanja zemljištem i vodom u Iraku i Iranu, što je dovelo do dezertifikacije i erozije tla.
Suvlji gornji sloj zemlje znači da snažni vetrovi koji duvaju iznad Bliskog istoka mogu pokupiti više izvora prašine.
Neki stručnjaci kažu da su godine rata takođe igrale ulogu u degradaciji zemljišta, što dovelo do povećavanja izvora prašine.
„Oružani sukob je imao ogroman uticaj na životnu sredinu, na upravljanje i na društvo“, rekao je Igor Malrati, savetnik za vode i staništa na Bliskom istoku u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Efekti klimatskih promena samo će pojačati ove probleme.
Temperature na Bliskom istoku dvostruko brže rastu od globalnog proseka, a klimatski modeli predviđaju smanjenje padavina u nekim ključnim delovima regiona.
Dajana Frensis, šef laboratorije za ekološke i geofizčke nauke na Univerzitetu Kalifa u UAE, otkrila je da je velika peščana oluja 2015. godine, koja je pogodila delove Iraka i delova Arapskog poluostrva nastala usled promena u polarnom regionu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Otapanje leda na Arktiku smanjuje temperaturu stvorenu između polarnog regiona i srednjih geografskih širina, i zbog toga se vremenski sistemi polako kreću po našem regionu“, rekla je ona za CNN.
„Konvekcija koja dovodi do oluja sada može da se desi tokom nekoliko dana, dok bi se ranije, bez klimatskih promena, dešavala tokom nekoliko sati i nastavila bi dalje“, navodi.
Dok su zemlje u regionu bile spore da se zaštite od oluja, neke to primećuju.
„Zaista treba nešto da se uradi na povećavanju vodosnabdevanja ovih područja u Iraku. Druga stvar koju treba pokušati je zasađivanje vegetacije kako bi se smanjila ova gola područja koja su izložena jakim vetrovima“, navela je ona.
BONUS VIDEO: Poljska na udaru najjače oluje u poslednjih 30 godina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
