Blinken ide u Evropu da ubrza dostavu pomoći Ukrajini posle izbora Trampa

Blinken će se sutra sastati sa zvaničnicima NATO i Evropske unije da bi razgovarao o podršci Ukrajini u njenoj odbrani od ruske agresije, rekao je u saopštenju njegov portparol Metju Miler.

Blinkenov put jako liči na hitni odlazak u glavni grad Belgije, i sedište institucija EU, dok je u pozadini zabrinutost Ukrajine i brojnih evropskih zemalja o trajanju američke podrške Kijevu posle ponovnog izbora Trampa 5. novembra, a na šta se se još dodaje i kriza u Nemačkoj, piše Frans pres.

Bivši predsednik SAD (2017-2021) koji preuzima svoj novi mandat u Beloj kući 20. januara, već radi na tim pitanjima.

Razgovarao je sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Prema listu Vašington post razgovarao je i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da traži od njega da ne izazove eskalaciju rata, informacija koju je međutim demantovao Kremlj, nazvavši to "čistom izmišljotinom".

Donald Tramp se takođe priprema prema američkim medijima, da imenuje uticajnog republikanskog senatora Floride Marka Rubija za svog državnog sekretara. Rubio je nedavno ocenio da treba "okončati rat u Ukrajini " koji je prema njemu u "ćorskokaku".

Tramp je više puta rekao da može da okonča rat u Ukrajini "za jedan dan" čak i pre nego što preuzme dužnost, ali nije nikad objasnio kako bi to učinio.

On jeste međutim doveo u pitanje desetine milijardi dolara koje je Vašington potrošio na Ukrajinu, od toga više od 60 milijardi dolara u vojnoj pomoći, od ruske invazije u februaru 2022.

Odlazeći predsednik Džo Bajden prema tome želi da ubrza isporuku vojne pomoći Ukrajini i da nastavi da uspostavlja mehanizme koje bi preuzeli Evropljani.

Od pomoći odobrene proletos ostalo je da se raspodeli do 9,2 milijardi dolara. Od tog iznosa 7,1 milijarda dolara treba uzeti iz američkih zaliha oružja, a 2,1 milijardu za finansiranje ugovora za kupovinu oružja, prema Pentagonu.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven govorio je u nedelju o iznosu od šest milijardi dolara i upozorio na rizike u slučaju prekida podrške SAD-a.

"Do kraja (odlazeće) administracije pokušaće da pošalju sve što je raspoloživo", kao što su oklopna vozila i municija za lako naoružanje što je "potrebno Ukrajini a SAD imaju u velikim količinama", rekao je za Frans pres Mark Kansian, iz Centra za međunarodne i strateške studije u Vašingtonu.

U vreme kada je Berlin u sred političke krize, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok upozorila je na rizik da Vladimir Putin iskoristi političku tranziciju u SAD da produbi svoju prednost u Ukrajini.

Blinkenova poseta se odvija u trenutku kada su tokom vikenda izvedeni masovni udari dronovima u Ukrajini i oblasti Moskve, i kada se gomilaju hiljade severnokorejskih vojika u ruskoj priobalnoj oblasti Kursk. Blinkenov prostor za manverisanje je vrlo uzak, do 20. januara.

Njujork tajms kaže da je Moskva poslala 50.000 vojnika, među kojima i vojnike iz Severne Koreje u pokušaju da izbaci ukrajinske trupe koje tri meseca kontrolišu taj deo Kurske oblasti.

"Bez obzira na pristup koji će usvojiti američke vođe prema Ukrajini Evropa treba da se mobiliše i da preuzme vođstvo u naporima odbrane Ukrajine, rekla je nedavno Olena Prokopenko, iz Džerman Maršal Fonda, transatlantskog istraživačkog centra.

Ona je dodala da Trampova pobeda nažalost dolazi u najgorem mogućem trenuktku kada je reč o političkom i ekonomskom stanju Evrope i njenom kapacitetu brzog koordinisanja.

***

BONUS VIDEO: