Bivši uzbunjivač i radnik Boinga pronađen mrtav: U danima pre smrti svedočio u tužbi protiv kompanije

Džon Barnet radio je za Boing 32 godine, sve do svog penzionisanja 2017. godine.

U danima pre smrti, on je svedočio u tužbi protiv kompanije Boing. Iz te kompanije je saopšteno da im je žao zbog smrti Barneta a patolog okruga Čarlston potvrdio je njegovu smrt za BBC.

U izveštaju se navodi da je 62-godišnjak preminuo od „samonanete rane iz vatrenog oružja“ 9. marta, a policija istražuje slučaj. Barnet je radio za američkog avionskog giganta 32 godine, sve do svog penzionisanja 2017. zbog zdravstvenih razloga. Od 2010. radio je kao menadžer kvaliteta u fabrici u Severnom Čarlstonu, praveći „Boing 787 Drimlajner“, najsavremeniji avion koji se koristi uglavnom na dugim linijama.

Godine 2019, Barnet je rekao za BBC da su radnici, pod pritiskom, namerno postavljali delove koji su bili ispod standarda u avione na proizvodnoj liniji. Takođe je rekao da je otkrio ozbiljne probleme sa sistemima dotoka kiseonika, što bi moglo da znači da jedna od četiri maske za disanje u avionu ne bi radila u hitnim slučajevima. On je rekao da je ubrzo nakon što je počeo da radi u Južnoj Karolini postao zabrinut da pritisak da se izgradi što veći broj aviona znači da je proces montiranja ubrzan i da je bezbednost ugrožena, što je kompanija negirala.

Kasnije je rekao da radnici nisu ispoštovali procedure u vezi sa praćenjem komponenti kroz fabriku, što je omogućilo da neispravne komponente nestanu. On je rekao da su u nekim slučajevima delovi ispod standarda čak uklonjeni iz kanti za otpad i ugrađeni u avione koji su se gradili kako bi se sprečila kašnjenja na proizvodnoj liniji.

Takođe je tvrdio da su testovi sistema za kiseonik za hitne slučajeve koji treba da budu ugrađeni u „787“ pokazali stopu kvara od 25 odsto, što znači da bi svaki četvrti mogao da ne uspe da se aktivira u hitnoj situaciji u stvarnom životu. Barnet je rekao da je upozorio menadžere o svojoj zabrinutosti, ali da ništa nije preduzeto.

Kompanija Boing je demantovala njegove tvrdnje. Međutim, pregled američkog regulatora, Federalne uprave za avijaciju (FAA) iz 2017. godine, potvrdio je neke od zabrinutosti Barneta. Utvrđeno je da se ne zna šta je sa najmanje 53 neispravnih delova za avion i da se oni smatraju izgubljenim. Boingu je naređeno da preduzme korektivne mere.

U vezi sa pitanjem boca sa kiseonikom, kompanija je rekla da je 2017. godine „identifikovala da su neke boce sa kiseonikom primljene od dobavljača i da nisu bile pravilno postavljene“. Ali je negirala da je bilo koja od njih zapravo ugrađena u avion. Nakon što je otišao u penziju, Barnet pokrenuo je dugogodišnji sudski postupak protiv kompanije Boing. On je optužio kompaniju da ga omalovažava i da koči njegovu karijeru zbog problema na koje je ukazao. Te optužbe je Boing odbacio.

Kako piše BBC, u vreme smrti, Barnet je bio u Čarlstonu na pravnim intervjuima u vezi sa tim slučajem. Prošle nedelje je dao zvaničan iskaz u kojem su ga ispitivali Boingovi advokati, pre nego što ga je unakrsno ispitao sopstveni branilac. U subotu je trebalo da bude podvrgnut daljem ispitivanju. Kada se nije pojavio, raspitivali su se u njegovom hotelu. Nakon toga je pronađen mrtav u svom kamionu na parkingu hotela.

U razgovoru za BBC, njegov advokat je opisao njegovu smrt kao „tragičnu“. Njegova smrt dolazi u trenutku kada su standardi proizvodnje i Boinga i njegovog ključnog dobavljača Spirit Aerosistems pod intenzivnim ispitivanjem.

To je usledilo nakon incidenta početkom januara kada su vrata za izlaz u slučaju nužde otpala u potpuno novom Boingu 737 Maks ubrzo nakon njegovog poletanja sa međunarodnog aerodroma u Portlandu.

BONUS VIDEO: Pogledajte dramatični snimak aviona koji je sinoć prinudno sleteo na beogradski aerodrom