Deset najvažnijih događaja u regionu u 2020. godini, po izboru Novinske agencije Beta.
Pročitajte još:
Đukanovićev DPS u opoziciji posle 30 godina
Crna Gora je posle 30 godina vladavine Demokratske partije socijalista Mila Djukanovića promenila vlast i ušla u period kohabitacije. Tesnu većinu glasova na parlamentarnim izborima 30. avgusta osvojile su tri raznorodne koalicije čije su okosnice Demokratski front, Demokratska Crna Gora i Gradjanski pokret URA. Te tri koalicije u zbiru imaju 41 od 81 poslanika. Izborni rezultat je u prvi plan izbacio do kampanje anonimnog univerzitetskog profesora Zdravka Krivokapića, bliskog Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Krivokapić, nosilac liste oko Demokratskog fronta, postao je premijer, lider pokreta URA Dritan Abazović potpredsednik Vlade, a vodja Demokrata Aleksa Bečić predsednik Skupštine. Đukanovićeva DPS je odmah priznala poraz i nakon tri decenije boriće se za svoju političku agendu iz opozicionih klupa. Nova vlada ima 14 članova, devet manje od prethodne, i čine je uglavnom mladji ljudi, od kojih je većina bila nepozn ata javnosti. U Krivokapićevoj vladi nema predstavnika manjinskih naroda. Formiranjem nove vladajuće većine, Crna Gora je ušla u period kohabitacije, jer Đukanoviću mandat predsednika države traje do 2023. godine.
SPC kao akter na izborima u Crnoj Gori
Godina je u Crnoj Gori i počela i završila protestima zbog Zakona o slobodi veroispovesti koji je polarizivao društvo i doprineo pogoršanju odnosa Beograd-Podgorica. Višemesečne litije protiv tog Zakona koje je predvodila Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve rezultirale su njenim direktnim učešćem u izbornoj kampanji za parlamentarne izbore 30. avgusta. Po priznanju novog premijera Zdravka Krivokapića, Amfilohije je uticao na njegov politički angažman, a bio je uključen i u razgovore o sastavu nove vlade. Smrt ga je omela u daljim planovima. Umro je 30. oktobra od posledica korona virusa, u danu kada je postignut dogovor o takozvanoj ekspertskoj vladi. Sahranjen je u hramu u Podgorici, uz prisustvo velikog broja vernika i masovno kršenje mera protiv širenja zaraze koronavirusom. Nova crnogorska vlada usvojila je 17. decembra izmene spornog Zakona o veroispovesti kojima su ispunjeni svi zahtevi SPC.
Bugarski veto za Skoplje i region
Bugarska je 17. novembra na Savetu EU za opšte poslove stavila veto na početak pregovora o članstvu Severne Makedonije u EU, iako je u julu Evropski savet doneo odluku o početku pregovora bez ikakvih uslova. Sofija je optužila Skoplje da ne primenjuje Dogovor o dobrosusedstvu i prijateljstvu iz 2017. i tražila da u pregovarački okvir udje rešavanje bilateralnih sporova, medju kojima su i sporna istorijska pitanja. U dokumentu koji je poslala EU, Sofija je osporila makedonski nacionalni identitet i jezik tvrdeći da ima bugarske korene. U Skoplju ističu da o makedonskom identitetu i jeziku ne može niti će ikada moći da se pregovara. Bugarska je zbog spora sa Skopljem blokirala i usvajanje zaključaka za Zapadni Balkan na ministarskom sastanku EU 8. decembra. Sofija je potom navodno odustala od blokade kada je u nacrt zaključaka uneta „kompromisna definicija“ o dobrosusedskim odnosima, ali je unošenje „istorijskog konteksta“ u z aključke o proširenju Unije bilo neprihvatljivo za neke njene članice. Pregovori Skoplja i Sofije su nastavljeni i posle veta, a u Skoplju očekuju da bi problem mogao biti rešen posle izbora u Bugarskoj, u prvoj polovini 2021.
Skandali tokom posete Lavrova Bosni
Posetu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Bosni i Hercegovini, 14. i 15. decembra, obeležila su dva skandala. Članovi Predsedništva BiH iz bošnjačkog i hrvatskog naroda, Šefik Džaferović i Željko Komšić, odbili su da se sastanu sa njim, optuživši ga da ne poštuje državu BiH, jer tokom sastanka sa srpskim članom kolektivnog šefa države Miloradom Dodikom u Istočnom Sarajevu nije bila istaknuta zastava BiH. Lavrovu su zamerili i što je podržao rezoluciju parlamenta Republike Srpske o vojnoj neutralnosti. Rusija je sutradan prepolovila isporuku gasa BiH, ali je taj slučaj rešen za 24 časa, uz pojašnjenje da nije imao političku pozadinu, već da su u pitanju bili tehnički problemi.
Drugi skandal, koji je poprimio medjunarodne razmere, izbio je povodom pozlaćene ikone iz Luganska, stare 300 godina, koju je Dodik poklonio Lavrovu. Ukrajina je ubrzo saopštila da je ikona njeno vlasništvo, posle čega ju je Rusija vratila Ambasadi BiH u Moskvi „radi daljeg razjašnjavanja njene istorije“. Dodik se nije lično oglasio o tom skandalu, a njegov kabinet je saopštio da ikona nije ukradena i da spada u red porodičnih osveštanih ikona.
Hrvatska sa novim predsednikom i novom/starom vladom
Hrvatska je u 2020. dobila novog predsednika i novu/staru vladu. U drugom krugu predsedničkih izbora početkom godine, nekadašnji premijer i kandidat opozicione Socijaldemokratske partije Zoran Milanović pobedio je dotadašnju predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice. Suprotno očekivanjima, pobeda Milanovića nije donela prednost koaliciji levog centra Restart koju je SDP predvodila na julskim parlamentarnim izborima. Ta koalicija je uverljivo poražena od HDZ, čiji je lider i dotadašnji premijer Andrej Plenković ponovo formirao vladu uz podršku Samostalne demokratske srpske stranke. Predstavnik SDSS Boris Milošević postao je potpredsednik Vlade zadužen za društvene delatnosti i ljudska prava. Odlazak Miloševića u Knin na obeležavanje godišnjice akcije Oluja obeležio je početak mandata vlade. Kasniji odlazak Miloševića u Vukovar, na godišnjicu stradanja tog hrv atskog grada, ali i učešće potpredsednika Vlade i ministra branitelja Toma Medveda na komemoraciji za srpske civile ubijene posle Oluje u Gruborima kod Knina, kao i premijera Plenkovića na komemoraciji srpskim civilima u Varivodama kod Kistanja, ocenjeni su kao korak u normalizaciji hrvatsko-srpskih odnosa i okretanje politici sećanja koja uključuje sve žrtve rata.
Dodikovi porazi, izbori u Mostaru
Lokalni izbori u BiH lokalni izbori su održani 15. novembra. Na njima je Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika izgubio mesto prvog čoveka Banjaluke posle više od 22 godine, pošto je gradonačelnika Igora Radojičića pobedio opozicioni kandidat Draško Stanivuković. Dodik je u izbornoj noći zapretio Banjalučanima da će im biti isključeno grejanje i da grad više neće imati finansijsku pomoć entitetskih institucija. Dodikov SNSD je pretrpeo poraz i u Bijeljini, gde je pobedio opozicioni kandidat Ljubiša Petrović.
Poraz Dodikovog SNSD u dva najveća grada Republike Srpske analitičari ocenjuju kao početak velikih političkih promena, odnosno kraja njegove 15-godišnje vladavine na nivou tog entiteta. Posle više od 12 godina gradjani Mostara su 20. decembra birali novu gradsku vlast. Mostarci su birali 35 gradskih većnika, koji će kasnije izabrati gradonačelnika. Najviše glasova osvojila je Hrvatska demokratska z ajednica BiH, odmah iza nje je Koalicija za Mostar, predvodjena Strankom demokratske akcije, a jedno mesto većnika prvi put će imati srpska lista Ostajte ovde. Ako ostale probosanske stranke udju u koaliciju sa SDA, HDZ bi mogla da izgubi mesto gradonačelnika, što bi predstavljalo veliki poraz njenog lidera Dragana Čovića, koji Mostar od završetka rata naziva „hrvatskim stolnim gradom“ u BiH.
Opozicija vs Janez Janša
Zbog stila vladavine, sklonosti autoritarnosti, ugrožavanja medijskih sloboda, antimigrantske politike i skretanja u spoljnoj politici, slovenački premijer Janez Janša, koji je u martu treći put stao na čelo vlade, sve češće se suočava s pokušajima opozicije da ga smeni, iako njegova desna koalicija u parlamentu ima dovoljnu većinu. „Harizmatičnog junaka slovenačkog osamostaljenja“ levica optužuje da je svoju Slovenačku demokratsku stranku, ali i čitavu Sloveniju, čvrsto vezao uz Višegradsku grupu, posebno režime u Poljskoj i Madjarskoj, koji dovode u pitanje evropsko načelo vladavine prava. Janši se zamera da unosi ideološki diskurs, pokušavajući da diskredituje one koji drugačije misle, kao kada je novinare koji ga kritikuju nazvao sledbenicima starog komunističkog režima.
Zbog pokušaja uticaja na medije, posebno one čiji je osnivač država, Janšu i njegovu vladu osudilo je više medjunarodnih udruženja i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava. S kritikama i podsmehom suočio se i zbog preuranjene čestitke na izbornoj pobedi odlazećem predsedniku SAD Donaldu Trampu, za koga je otvoreno navijao. Kao plus mu se računa izvesno otopljenje u odnosima sa Hrvatskom, godinama zategnutim zbog graničnog spora, iako opozicija tvrdi da je Janša popustio Zagrebu na štetu slovenačkih nacionalnih interesa.
Zemljotres u jeku korone
Usred epidemije korona virusa, Zagreb i okolinu je 22. marta pogodio zemljotres jačine 5,5 stepeni po Rihteru, nešto kasnije i drugi, jačine 4,8 po Rihteru, a potom i niz naknadnih, slabijih. Smrtno je stradala 15-godišnjakinja u stambenom objektu u centru grada, a povredjeno je 27 osoba, od kojih 17 teže. Najviše je nastradao strogi centar Zagreba i područje Markuševca, gde je i bio epicentar potresa. Oštećene su brojne stambene zgrade, kuće, bolnice, škole, muzeji, verski objekti, ali i automobili na koje su padali delovi fasada i krovova. Brojni gradjani su napustili domove, a mnogi su još u privremenim smeštajima. Prema zvaničnim podacima, oštećeno je 26.000 zgrada.
U mesecima posle prvog potresa, najjačeg u Zagrebu u poslednjih 140 godina, područje glavnog grada treslo se više od 1.000 puta. EU je odobrila pomoć Hrvatskoj od 683,7 miliona evra iz Evropskog fonda solidarnosti za saniranje posledica razornog potresa, a u avgu stu je isplaćen predujam od 88,9 miliona evra. Hrvatski sabor je u septembru doneo Zakon o obnovi zgrada oštećenih potresom u Zagrebu i još dve županije koji predvidja da će konstrukcionu obnovu zgrada 60 odsto finansirati država, a po 20 odsto Grad Zagreb, odnosno županije, i vlasnici nekretnina.
Iz sveta i regiona čitajte:
Ratko Mladić čeka odluku o žalbama
Pred sudskim Mehanizmom u Hagu, pravnim naslednikom Haškog tribunala, krajem avgusta je održana rasprava o žalbama odbrane i tužilaštva na prvostepenu presudu generalu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske. Haški tribunal je 2017. nepravosnažno osudio Mladića (77) na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i zbog uzimanja pripadnika Unprofora za taoce, tokom rata od 1992. do 1995. Prvostepenom presudom, Mladić je bio oslobodjen optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u šest bosanskih opština. Na tu presudu žalbu su uložili i branioci i tužioci. Tokom rasprave o žalbama, odbrana je zatražila da Mladić bude oslobodjen ili da mu bude ponovo sudjeno. Tužioci su tražili da Mladić bude proglašen krivim za genocid u još šest opština. Predsednik Mehanizma Karmel Adjijus najavio je pre d Savetom bezbednosti UN da će pravosnažnu presudu Mladiću sud u Hagu izreći u maju 2021.
Severna Makedonija 30. članica NATO
Severna Makedonija je 27. marta postala 30. članica NATO. Tog dana je u američkom Stejt departmentu deponovan Instrument za pristupanje Severnoatlantskom dogovoru, a nekoliko dana kasnije u Briselu je pred sedištem alijanse podignuta makedonska zastava. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je zbog pandemije korona virusa prisustvovao podizanju zastave s malom grupom zvaničnika, ocenio je da je to istorijski trenutak za Severnu Makedoniju. Naveo je da je članstvo Severne Makedonije u NATO dobro za stabilnost Zapadnog Balkana i za medjunarodni mir i bezbednost. Severna Makedonija je postupak priključenja NATO počela u drugoj polovini 2018. nakon što je 12. jula te godine na samitu alijanse u Briselu dobila poziv da postane članica najmoćnijeg vojno-političkog saveza na svetu. Pristupanje je omogućeno Prespanskim sporazumom Skoplja i Atine iz juna 2018. kojim je rešen dugogodišnji spor dve susedne zemlje oko imena Se verne Makedonije. Atina je od 2008. blokirala članstvo svog suseda u NATO, tvrdeći da tadašnji naziv države, Makedonija, implicira teritorijalne pretenzije prema Grčkoj.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
