Bajden u "nemogućoj misiji": Kako poslati pomoć Ukrajini dok Tramp ne uđe u Belu kuću

Obično je potrebno nekoliko meseci da municija i oprema stignu u Ukrajinu nakon što se odobri paket pomoći. Sve što se bude poslalo u narednim nedeljama verovatno neće u potpunosti stići dok Trampova administracija ne preuzme vlast, a novi predsednik bi mogao zaustaviti isporuke pre nego što oprema dospe na teren.

Jedna od glavnih prepreka za brzu isporuku pomoći je činjenica da SAD mogu slati samo opremu koja je već u zalihama. Iako izdvojena sredstva nadoknađuju Pentagonu ovu opremu, brzina isporuke zavisi od proizvodnje nove municije i naoružanja.

„Šaljemo ono što industrija može proizvesti svakog meseca, ali problem je što se oprema može slati samo kako se proizvodi,“ izjavio je Mark Kansijan, bivši budžetski zvaničnik Ministarstva odbrane, sada analitičar u Centru za strateške i međunarodne studije. „Administracija bi mogla posegnuti u zalihe i poslati opremu brže, ali nije jasno da li bi Pentagon želeo to da uradi, jer bi to uticalo na spremnost sopstvenih snaga.“

Portparol Pentagona, potpukovnik Čarli Dits, rekao je da će Pentagon nastaviti da pruža odobrenu pomoć Ukrajini i da se očekuju dodatni paketi pomoći u narednim nedeljama.

Detalji preostale pomoći

Od 61 milijarde dolara, koliko je izdvojeno za Ukrajinu u aprilu, 4,3 milijarde je predviđeno za povlačenje postojećih zaliha, dok je 2,1 milijarda namenjena za ugovore sa američkim odbrambenim kompanijama za proizvodnju oružja.

Tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu u septembru, Džo Bajden je zatražio od Pentagona da preraspodeli preostala sredstva za vojnu pomoć Ukrajini pre isteka njegovog mandata. Planovi uključuju korišćenje sredstava iz inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, koja omogućava proizvodnju oružja za Kijev, do kraja 2024. godine, prenosi Politiko.

Trampov stav o pomoći Ukrajini

Tramp i novoizabrani potpredsednik Dž. D. Vans kritikovali su Bajdenovu administraciju zbog trošenja milijardi dolara na vojnu pomoć Ukrajini, dok evropske zemlje kolektivno doprinose sličnoj sumi. Evropski lideri veruju da će Trampova administracija podstaći veće ulaganje u njihovu sopstvenu odbranu i veću podršku Ukrajini, ukoliko to dozvole njihove unutrašnje politike.

„Prvo što bi Tramp uradio jeste smanjenje pomoći Ukrajini,“ rekao je Džim Taunsend, bivši zvaničnik Pentagona za NATO. „Očekujem da će napraviti veliki spektakl oko toga i reći: ‘Obećanje ispunjeno,’ ali će verovatno zaustaviti pomoć veoma rano.“

Bajdenov oprez i ruski zamrznuti fondovi

Jedno od spornih pitanja bilo je Bajdenovo odbijanje da dozvoli Ukrajini korišćenje američkog oružja za napade duboko unutar Rusije. Bela kuća i Pentagon su naveli da takvi potezi ne bi doneli odlučujuću prednost na bojnom polju, već bi iscrpeli resurse potrebne za odbranu unutar Ukrajine.

Republikanci u Senatu i dalje podržavaju pomoć Ukrajini, a senator Rodžer Viker, verovatno budući predsedavajući Komiteta za oružane snage, pozvao je Bajdena da ubrza isporuku opreme i proizvodnju pre isteka njegovog mandata.

Trampova kritika podrške Ukrajini podstakla je saveznike da zaplene oko 48 milijardi dolara iz zamrznutih ruskih sredstava za kredite Ukrajini. Bajdenova administracija je obećala 20 milijardi dolara iz tih sredstava, ali sudbina ovog obećanja sada je neizvesna.

Tramp je mesecima govorio da bi pregovarao o okončanju rata pre nego što se vrati u Belu kuću, a preostala vojna pomoć mogla bi biti korišćena kao pregovarački adut prema Kijevu i Moskvi, zavisno od njegovih odluka.