2
U poverljivom dokumentu odobrenom u martu, predsednik SAD je naredio američkim snagama da se pripreme za moguće koordinisane nuklearne konfrontacije sa Rusijom, Kinom i Severnom Korejom.
Američki predsednik Džo Bajden je u martu odobrio visoko poverljiv plan nuklearne strategije za Sjedinjene Američke Države koji, po prvi put, preusmerava američku strategiju odvraćanja da se fokusira na brzi rast kineskog nuklearnog arsenala.
Ova promena dolazi u trenutku kada Pentagon veruje da će kineske zalihe nuklearnog oružja dostići veličinu i raznovrsnost koje imaju Sjedinjene Američke Države i Rusija u narednoj deceniji.
PROČITAJTE JOŠ:
Bela kuća nikada nije saopštila da je Bajden odobrio revidiranu strategiju, nazvanu „Smernice za upotrebu nuklearnog oružja,“ koja takođe teži da pripremi Sjedinjene Američke Države za moguće koordinisane nuklearne izazove od strane Kine, Rusije i Severne Koreje. Dokument, koji se ažurira otprilike svake četiri godine, toliko je poverljiv da ne postoje elektronske kopije, već samo mali broj štampanih kopija koje su distribuirane nekolicini zvaničnika za nacionalnu bezbednost i komandanata Pentagona.
Međutim, u nedavnim govorima, dvojici visokih zvaničnika administracije je bilo dozvoljeno da aludiraju na promenu — u pažljivo ograničenim, jednosmislenim rečenicama.
„Predsednik je nedavno izdao ažurirane smernice za upotrebu nuklearnog oružja kako bi uzelo u obzir više nuklearno naoružanih protivnika,“ rekao je Vipin Narang, nuklearni strateg sa MIT-a koji je služio u Pentagonu. „A naročito,“ dodao je, “smernice za oružje su uzele u obzir značajno povećanje veličine i raznovrsnosti kineskog nuklearnog arsenala.”
U junu, viši direktor za kontrolu naoružanja i neproliferaciju Saveta za nacionalnu bezbednost, Pranaj Vadi, takođe je pomenuo dokument, prvi koji detaljno proučava da li su Sjedinjene Američke Države spremne da odgovore na nuklearne krize koje izbijaju istovremeno ili sekvencijalno, koristeći kombinaciju nuklearnog i nenuklearnog oružja.
Nova strategija, rekao je Vadi, naglašava „potrebu za odvraćanjem Rusije, Kine i Severne Koreje istovremeno“.
U prošlosti, mogućnost da američki protivnici mogu koordinisati nuklearne pretnje kako bi nadmašili američki nuklearni arsenal činila se dalekom. Međutim, sve bliže partnerstvo između Rusije i Kine, i konvencionalno oružje koje Severna Koreja i Iran pružaju Rusiji za rat u Ukrajini fundamentalno je promenilo razmišljanje Vašingtona.
PROČITAJTE JOŠ:
Rusija i Kina već sprovode vojne vežbe zajedno. Obaveštajne agencije pokušavaju da utvrde da li Rusija pomaže severnokorejskim i iranskim raketnim programima u zamenu za oružje.
Novi dokument je oštar podsetnik da će se onaj koji bude položio zakletvu 20. januara suočiti sa promenjenim i daleko nestabilnijim nuklearnim pejzažom nego onim koji je postojao pre samo tri godine. Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pretio upotrebom nuklearnog oružja protiv Ukrajine, uključujući krizu u oktobru 2022. godine, kada su Bajden i njegovi pomoćnici, gledajući presrete razgovore između viših ruskih komandanata, strahovali da bi verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja mogla da poraste na 50 procenata ili čak više.
Bajden je, zajedno sa liderima Nemačke i Britanije, naterao Kinu i Indiju da daju javne izjave da nema mesta upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini, i kriza je splasla, bar privremeno.
„To je bio važan trenutak,“ rekao je Ričard N. Has, bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost za nekoliko republikanaca, i predsednik emeritus Saveta za spoljnu politiku, u intervjuu. „Sada se suočavamo sa Rusijom koja je radikalizovana; ideja da nuklearno oružje neće biti korišćeno u konvencionalnom sukobu više nije bezbedna pretpostavka.“
Druga velika promena proističe iz nuklearnih ambicija Kine. Ekspanzija kineskog nuklearnog arsenala odvija se bržim tempom nego što su američki obaveštajci predviđali pre dve godine, vođena odlučnošću predsednika Si Đinpinga da napusti decenijsku strategiju održavanja „minimalnog odvraćanja“ kako bi dostigao ili nadmašio veličinu arsenala Vašingtona i Moskve. Kineski nuklearni kompleks je sada najbrže rastući na svetu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
