Austrijski ekonomista o neuspehu sankcija Rusiji: "Ako se nuklearno oružje ne koristi na pravi način, ne treba da se čudimo što su efekti izostali"

Gabrijel Felbermajr (1976) je od oktobra 2021. direktor Austrijskog instituta za ekonomske nauke. Pre toga je bio predsednik Instituta za međunarodnu ekonomiju u Kilu. Naširoko je priznat u međunarodnim krugovima kao ekspert za režime trgovinskih sankcija.

Za nemački list Špigel govorio je o tome zašto zapadne sankcije nisu zaustavile Putinovu ratnu mašineriju, već učinile potpuno suprotno.Međuanarodni monetarni fond vidi rusku ekonomiju ponovo u pozitivnom trendu, a Felbermajr ističe da je sve otišlo u krivom smeru, da je Rusija vešto uspela da iskoristi široke rupe u sistemu sankcija, kao i da sankcije zapravo najbolje deluju pre nego što su uvedene, prenosi RTS.

• Pre godine dana su EU i Sjedinjene države, jedni za drugim, objavili nekoliko paketa sankcija, sa namerom da Rusiji otežaju vođenje rata u Ukrajini. Kakvo je vaše mišljenje o efektima?

"Između februara i aprila prošle godine uveden je najtvrđi režim sankcija koji je ikad uveden protiv jedne velike nacionalne ekonomije. U međuvremenu se pokazuje da smo svi, ja takođe, potpuno potcenili kako je vešto Rusija uspela da iskoristi široke rupe u sistemu sankcija. Topljenje jezgra ruske ekonomije je izostalo", naveo je Felbermajr.

• Zašto je tako?

"Rusi su uspeli da spreče dobar deo svetske ekonomije da se priključi zapadnim sankcijama. Oni čak zabijaju klinove između EU i njenih bliskih partnera, na primer sa Turskom koja je u NATO. Onda, tu je i Evroazijska ekonomska unija, kao carinska unija, koju Rusija sada vešto koristi. Preko njenih članica Kazahstana, Jermenije ili Kirgistana sankcije se ublažavaju mnogo opsežnije nego što smo to još mislili prošlog proleća.Sad se vidi, tako tvrd kako je taj režim sankcija najavljen, on to nikako nije. Mnogo je rupa. I iz teorije znamo da to vodi do slabijih efekata, ne do totalnog embarga. To razlikuje Rusiju od Severne Koreje, Kube ili Irana, koji su mnogo uspešnije odrezani od robnih tokova. Vreme je da priznamo sami sebi da je naša strategija promašena", naveo je Felbermajr.

• Koje su greške u toj konstrukciji?

"Veliki problem je što je broj zemalja koje su se pridružile sankcijama ostao mali. Tu su EU i SAD, Kanada i Meksiko, Japan i Južna Koreja, Australija, Novi Zeland i Velika Britanija. Švajcarska je nevoljno tu, ali to bi bilo sve. U svetu globalno umrežene proizvodnje, to je problem", rekao je on.

• Sa izuzetkom Kine, tu su međutim mnogi od ranijih najvažnijih trgovinskih partnera Rusije, pre svega Nemačka...

"Mnogi zapadni koncerni rade danas u čitavom svetu. Kako se u drugim regionima sankcijama priključilo malo zemalja, dovoljno je puteva preko kojih i danas zapadna roba i tehnologija dospeva do Rusije, čak iako nisu direktno izvezene iz Evrope.Zapravo smo očekivali da će ruski civilni vazdušni saobraćaj kolabirati bez zapadnih rezervnih delova. To se međutim nije dogodilo. Za mene je to jasan pokazatelj da na svetskim tržištima kruži dovoljno delova, između ostalog za avione tipa "Erbas" i "Boing", na čiju razmenu Zapad ima slab uticaj", istakao je on.

• Kako to mislite?

"Koncerni kao "Erbas" imaju fabrike u Kini. Vidimo to u carinskim podacima, da je trgovina između Kine i Rusije u totalu značajno porasla. Naravno, pri tome nemamo nikakve direktne dokaze da se unutar toga nalaze i sankcionisani delovi za avione, ali i ne mora sve da se pojavi u kineskoj statistici. Mogu prvo da se iz Kine izvezu za Pakistan, a odatle onda preprodaju u Rusiju", rekao je Felbermajr.

• Ako je naša koalicija mala, kako kažete, da li smo onda trebali da sankcionišemo veći broj roba?

"To je politička odluka. Jasno je, mi smo izostavili velike grupe proizvoda. Na nesreću je među njima dosta sektora, koji su verovatno mogli da izvrše jako veliki pritisak na Rusiju. Na primer, mislim na farmakološki sektor, na lekove. Može se, naravno, iz humanitarnih razloga argumentovati da je jedno takvo izuzeće ispravno, ali politički pritisak na Kremlj bi bio sasvim drugačiji kada bi ruski građani počeli da zaista ostaju bez životno bitnih stvari, a ne samo bez francuskog šampanjca", naveo je on.

"Ako gradite tenkove umesto automobila, to je uništavanje životnog standarda"

• Kremlj se hvali da je organizovao zamensku proizvodnju kod kuće. Da li je to propaganda?

"U svakom slučaju je za Zapad nepovoljno da je Rusija od 2014. dobro ispekla zanat kako da parira sankcijama. Prvi paketi su uvedeni već onda posle aneksije Krima. Takva sposobnost prilagođavanja ruske ekonomije je doprinela da je poluga koju je Zapad držao u rukama 2022. ispala mala", rekao je on.

• Ima još dosta evropskih firmi koje su i dalje aktivne u Rusiji. Da li je potreban dodatni pritisak, da se one povuku?

"Ovde u Austriji se upravo vode intenzivne debate o "Rajfajzen" banci koja je u Rusiji značajan akter. Temi se na momente pristupa vrlo moralizatorski, po sistemu - oni rade pokvarene poslove sa zlim gospodinom Putinom! Ali pitanje se mora postaviti na pravilan način - kada bi se jedna takva banka povukla iz Rusije, da li bi to sada uopšte naškodilo Kremlju?Videli smo i u drugim primerima da ruske firme bez velikih problema preuzimaju (recimo Mekdonalds) filijale i onda ih bez problema vode dalje. Tako i banka sledi jedan poslovni model koji nije per se zavisan od zapadnog ili koji bi propao bez austrijskih menadžera. Osim toga, koliko je upšte smisleno za Austriju da odustane od jedne takve pozicije, koja će posle sklapanja mira, nadam se uskoro, biti dragocena?", rekao je Felbermajr.

• Međuanrodni monetarni fond je upravo prognozirao rast ruske privrede još u ovoj godini i tako izazvao žestoke reakcije. Ekonomista sa američkog Jejl univerziteta Džefri Sonenfeld optužio je MMF da širi rusku propagandu. Da li uopšte postoje pouzdani podaci o stanju ruske privrede?

"Nekim podacima ne verujemo. S druge strane, možemo da preko satelita u realnom vremenu posmatramo kako rade ruski rudnici. Vidimo aktivnosti brodova, kamiona na ulicama, rad fabrika. Otprilike možemo stvoriti realnu sliku tamošnjeg stanja i ja bih rekao da prognoza MMF-a nije pogrešna. Problem za Ruse je drugi...", naveo je on.

• Šta pod tim mislite?

"Ono što nam izmiče i što ne vidimo preko satelita jeste ponašanje ruskih potrošača. U normalnim uslovima informacije o kupovnoj moći stanovništva dobile bi se preko kartičnih transakcija, ali to je sad nemoguće. Zbog toga je teško proceniti tačne dimenzije strukturnih promena ruske ekonomije, odnosno njene transformacija u ratnu privredu.Čak iako bruto društveni proizvod (BDP) ne opada dramatično, mogućnosti su dramatično smanjene. Mnogo od onog što se danas proizvodi u ruskim fabrikama, proizvodi se za front i tamo nestaje. Ako gradite tenkove umesto automobila, a onda oni bivaju uništeni na frontu, to je uništavanje životnog standarda. Takva proizvodnja međutim podiže BDP, iako je to beskorisni BDP sa stanovišta prosperiteta", naveo je on.

"Sankcije najbolje deluju dok se njima samo preti"

• Nemačka vlada je računala sa drastičnim slomom ruske ekonomije oko 15 procenata. Da li je taj pad ikad bio realističan?

"Rekao bih da su to samo lepe želje. Kilski institut za međunarodnu ekonomiju je jednom izuračunao šta bi Rusiju koštao totalni embargo Zapada. Dakle potpuni zastoj, ne samo po sektorima. Rezultat bi bio pad BDP-a od 10 procenata, ali i to u periodu od više godina. Pad od 15 procenata nikad nije bio realan", rekao je Felbermajr.

• Čak ni NATO ne izgleda jedinstven Turska je skoro udvostručila izvoz za Rusiju...

"Turci se ponašaju brutalno oportunistički. Imaju carinsku uniju sa EU i sad koriste svoju poziciju posrednika prema Rusiji. Industrijska roba koja danas ide iz Nemačke za Tursku, ne podleže na granicama nikakvim posebnim kontrolama. Turci sada bez milosti iskorišćavaju svoju asimetričnu konstrukciju odnosa sa EU i to nakon što su godinama patili pod njom", rekao je on.

• Zašto su patili?

"Bili su u carinskoj uniji i morali su da se povinuju pravilima evropske trgovinske politike, ali nisu imali nikakav uticaj na njeno formiranje. Sad to iskorišćavaju beskompromisno, a pri tome im se to čak ne može ni zameriti: Turska već godinama ima masivne ekonomske probleme. Sada im se nudi prilika da iz Rusije uvoze jeftine energente i postanu centar dalje preprodaje.To je vrlo atraktivno za Tursku. Mene međutim čudi da Evropa to do sada nije snažnije tematizovala. Zašto još nije bilo nijednog govora Analene Berbok ili Ursule fon der Lajen o ulozi Turske? Očito je da Turci imaju dobre adute u drugim oblastima, recimo u slučaju ulaska Švedske u NATO ili kod migrantsih tokova", rekao je Felbermajr.

• Kakve poluge ima Zapad protiv zemalja kao što je Turska?

"Pretnja sa sekundarnim sankcijama bi mogla da pomogne, onako kako postoje u slučaju Severne Koreje, protiv svih onih koji bi s njom da trguju. Mene iznenađuje koliko to očito teško pada Zapadu, da tako nešto iskoristi protiv Turske. Na tome se tačno vidi koliko se u međuvremenu smanjio uticaj Zapada. Zbog toga je i oštrica antiruskih sankcija otupela", naveo je Felbermajr.

• Šta to znači za buduće konflikte, recimo sa Kinom? Sankcije se na Zapadu tretiraju kao neka vrsta čarobnog oružja koje može da završi svaki konflikt...

"To je pogrešna logika. Sankcije zapravo najbolje deluju pre nego što su proglašene, dok se njima samo preti kada neki autokrata razmišlja koliko će ga koštati da zauzme neku teritoriju. Ako i tada, pored svega, dođe do zaključka da mu se to u čitavoj konstelaciji ipak isplati i ako krene u napad, mora da se dogodi još mnogo toga da bi ga sankcije naterale na povlačenje", rekao je on.

"Ako se nuklearno oružje ne koristi na pravi način, ne treba da se čudimo što su efekti izostali"

• Odsecanje Rusije od SWIFT mreže je mnogima dugo važilo kao "nuklearna opcija". Da li je efekat odavno ispario?

"SWIFT nije doneo očekivane efekte jer "nuklearna opcija" u tom smislu uopšte nije korišćena. Rusija nije potpuno odsečena od zapadnog finansijskog sistema zato što smo hteli da i dalje kupujemo gas od Rusije. Sada više ne teče gas, ali je SWIFT-most i dalje tu. Ako se "nuklearno oružje" ne koristi na pravi način, ne treba da se čudimo što su efekti izostali", istakao je Felbermajr.

• Šta to znači za mogući konflikt sa Kinom u budućnosti?

"Mnogi posmatrači u svetu su iznenađeni da Zapad zapravo jedinstveno održava politiku sankcija već dosta dugo i pri tome mirno guta visoku inflaciju. EU i SAD su postojaniji nego što je izazivač u prošlosti mislio. Istovremeno, vidimo da je većini država na svetu vlastiti ekonomski prosperitet važniji od odbrane međunarodnog prava. To je gorka lekcija, ali za Kinu naravno veliko zadovoljstvo", rekao je Felbermajr.

• Da li bi se Kina u Ukrajini drugačije ponašala da nije već dugo u toku konflikt Pekinga i Vašingtona?

"Sigurno nije pomoglo to što SAD već četiri godine vode trgovinski rat protiv Kine, koji Kinezi vide kao nefer i nepravedan. Pod Donaldom Trampom su SAD prekršile trgovinsko pravo koje je deo međunarodnog prava", naveo je Felbermajr.BONUS VIDEO: Putin obišao ruske vojnike na prvoj liniji fronta u Ukrajini

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinuiznenadnojposetiukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5834804"]