Amerika je na Bliskom istoku postala nemoćna: Bajden tražio primirje, a onda je doživeo neviđeno poniženje

Vlada premijera Benjamina Netanjahua započela je "ograničenu kopnenu operaciju" protiv Hezbolaha, uprkos zahtevima Vašingtona za uzdržanošću i pozivima na deeskalaciju. Ovo je usledilo nakon što je predsednik Džo Bajden izjavio da bi "trebalo da imamo prekid vatre", naglašavajući razlike između SAD i Izraela.

Ova nepovezanost se dodatno komplikuje zbog završne faze američkih predsedničkih izbora. Bajdenov manevarski prostor je ograničen kako bi izbegao negativan uticaj rata na unutrašnju politiku, što Netanjahu, ključni igrač u američkoj politici, svakako razume. Potpredsednica Kamala Haris je, uprkos ranijim komentarima, uglavnom ostala uz administrativnu liniju, istovremeno naglašavajući patnje palestinskih civila.

SAD nemaju uticaj?

Obrazac američke nemoći i izraelskog prkosa ponavlja se od Hamasovih napada na Izrael 7. oktobra, koji su izazvali izraelski napad na Gazu i pokušaj uništenja Hezbolaha u Libanu. Netanjahu često deluje samostalno, konsultujući se sa SAD naknadno, iako njegove akcije ugrožavaju američke diplomatske napore i potencijalno mogu uvući SAD u regionalni rat.

SAD nisu bile obaveštene o izraelskom napadu u kojem je ubijen vođa Hezbolaha Hasan Nasralah, i ovaj pristup čini da Bajdenova administracija izgleda kao posmatrač umesto aktivnog aktera. Meseci diplomatskog angažovanja Antonija Blinkena uglavnom su bili bezuspešni, a SAD se zalažu za prekid vatre u Gazi, što ni Netanjahu ni Hamas ne žele.

Ovo nije samo diplomatska sramota; svako odbacivanje američkog predsednika ima cenu za njegov prestiž i globalnu percepciju moći SAD. Bajden, koji je došao na vlast kao ekspert za spoljnu politiku, može napustiti Belu kuću dok je u toku rat na Bliskom Istoku koji će uticati na njegovo nasleđe.

Ipak, Netanjahu računa na to da će Bajdenova administracija ostati garant sigurnosti Izraela, što se pokazalo kao tačno. Na primer, SAD su pomogle u odbijanju iranskog raketnog napada na Izrael u aprilu, nakon izraelskog napada na iranski diplomatski objekat u Damasku.

Bajden, koji se ponosi time što je pro-izraelski, nije iskoristio mogućnosti koje ima, kao što je prekid vojne pomoći Izraelu. 

Ironija je u tome što su američke bombe korišćene u napadu na Nasralaha, što može dodatno zapaliti regionalni sukob i ugroziti američke interese.

Cena američko-izraelskih tenzija

Meseci izraelskog ignorisanja političkih i strateških briga SAD-a imali su ozbiljne posledice. Odnosi između Bajdena i Netanjahua su napeti, a rastući antagonizam često izlazi na površinu, kao nedavno kada je Netanjahu odbacio američki predlog za prekid vatre između Izraela i Hezbolaha. Vašington je zahtevao od Izraela da izda saopštenje kako bi ispravili tu diplomatsku sramotu.

Vojni analitičar CNN-a, izjavio je da su razgovori između američkih i izraelskih zvaničnika bili "prilično napeti", posebno na višim nivoima. On je naglasio da je Izrael namerno držao SAD neinformisanim o detaljima svojih operacija.

SAD pokušavaju da obuzdaju Izrael, kako bi ograničili obim vojne akcije, dok Izraelci sa vojnog stanovišta vide mogućnost eliminacije Hezbolaha kao pretnje severnom Izraelu.

Zašto se američko-izraelski raskol proširio?

Prošlogodišnji događaji doveli su do sukoba između nacionalnih interesa Sjedinjenih Država i Izraela. Netanjahuova vlada je napade 7. oktobra shvatila kao egzistencijalnu pretnju. Uverenje da se bore za opstanak pomaže im da opravdaju velike civilne žrtve tokom akcija protiv Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu, uprkos globalnoj osudi.

Dok Sjedinjene Države upozoravaju na rizik od regionalnog rata, Izrael smatra da je već godinama u sukobu sa proksi grupama pod iranskim uticajem. Međutim, američki strateški interesi idu dalje od podrške Izraelu; Vašington želi da izbegne još jedan sukob na Bliskom istoku nakon dugotrajnih ratova u Iraku i Avganistanu.

Američki vojnici koji su još u regionu su ranjivi na iranske napade, a godine nasilja donose globalne političke posledice. Napadi na trgovačke brodove u Crvenom moru izazivaju često presretanje raketa pobunjenika Huti, a usporeni lanci snabdevanja imaju značajne ekonomske posledice. Sukobi se verovatno neće okončati dok Izrael nastavlja bombardovanje Gaze i Libana, piše CNN. 

Izraelci misle da pobeđuju

Izrael i SAD imaju suprotstavljene vojne percepcije. Izrael je postigao značajne vojne uspehe, uključujući eliminaciju ključnih lidera kao što su Nasralah i Hanija, čime je oslabio pretnje od Hezbolaha i Hamasa. Iako je izraelska vojska zadobila važnu prednost, Netanjahu ne pokazuje nameru da prekine ofanzivu uprkos savetima iz Vašingtona.

S druge strane, SAD se brinu o katastrofama i civilnim žrtvama u Gazi i Libanu. Ove tragedije dovode do pritiska na američku administraciju od strane saveznika i narušavaju ugled SAD. Dugotrajniji sukobi mogu izazvati regionalni rat sa potencijalnim direktnim sukobom između SAD i Irana, što bi imalo katastrofalne ekonomske posledice i odvratilo pažnju od američkih strateških ciljeva, poput suprotstavljanja Kini.

Postoje politički faktori koji razdvajaju američku i izraelsku vladu. 

Američki pozivi za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba deluju kao jedini mogući put ka miru, ali su često odvojeni od stvarnosti. Mnogi u Vašingtonu sumnjaju u Netanjahuovu motivaciju da vodi rat kako bi skrenuo pažnju sa sopstvenih problema, uključujući pravne optužbe.

Podrška Izraelu, koja je nekada bila osnova za jedinstvo među partijama, postaje problematična zbog Netanjahuovog mešanja u američku politiku. Njegov radikalni pristup, podržan od strane bivšeg predsednika Trampa, dodatno je politički polarizovao odnose.

Bajden i Haris se suočavaju s teškom političkom situacijom pred izbore. Njihovo nesposobnost da obuzdaju izraelske akcije izaziva podelu u Demokratskoj partiji i može smanjiti izlaznost među ključnim biračima. Svaki potez protiv Izraela mogao bi da našteti Kamapli Haris.