Informacije o mogućem kretanju osumnjičenog za dvostruko ubistvo Alije Balijagića mogu mu pomoći da prati aktivnosti i namere policije i on na taj način može da izbegava hapšenje, ocenili su sagovornici Portala RTCG.
Osumnjičeni za dva ubistva u selu Sokolac kod Bijelog Polja, Alija Balijagić od 25. oktobra izmiče pravdi, uprkos velikim naporima policije i vojske da ga nađu. Svakodnevno policiju zove i veliki broj građana koji javljaju da su videli begunca, ali svaka prijava do sada se pokazala kao lažna.
Policijski ekspert, predsednik Internacionalne policijske organizacije Crne Gore Ivan Pekić istakao je da mediji konstantno objavljuju informacije o mogućem kretanju osumnjičenog, pa da to može ozbiljno ometati istragu i rad policije.
„Takvi izveštaji često ne dolaze iz zvaničnih izvora, pa su i sami po sebi nepouzdani, ali mogu omogućiti beguncu Aliji Balijagiću da prati aktivnosti i namere policije. Na taj način, ovaj begunac stiče uvid u to gde ga traže i može se prilagoditi kako bi izbegao hapšenje“, ocenio je Pekić.
Advokat Veselin Radulović ipak akcenat stavlja na saopštenja policije i ocenjuje da ne bi trebalo da objavljuju koje radnje i na kojim lokacijama preduzimaju u potrazi za beguncem.
„Na taj način potraga se sigurno ometa. Sa druge strane, informacije koje mediji objavljuju nekada mogu biti od interesa za zaštitu bezbednosti građana koji bi mogli biti ugroženi od strane naoružanog begunca“, kaže Radulović.
Pekić napominje da policijske potrage, naročito kada su u pitanju osumnjičeni za ozbiljna krivična dela poput teških ubistva, često zahtevaju element iznenađenja i diskreciju.
„Medijsko izveštavanje koje otkriva detalje o lokacijama gde policija vrši pretrage ili gde je osumnjičeni navodno viđen može dati prednost beguncu u ovom slučaju Balijagiću, posebno zbog njegovog poznavanja terena, koji je vrlo nepristupačan i surov. U nekim zemljama policija koristi strategije i izričito apeluje na medije da ne otkrivaju detalje, koji bi mogli ometati istragu, posebno kada su u pitanju opasni begunci poput Balijagića, što policija kod nas ne radi često“, istakao je Pekić.
Policija, pojašnjava on, može koristiti nekoliko pristupa, kako bi smanjila ometanje istrage od strane medija.
„Može realizovati proaktivnu komunikaciju s medijima, uz to da policija može održavati redovne konferencije za novinare, gde bi pažljivo filtrirali informacije koje dele. Na taj način, mediji dobijaju potrebne informacije, ali bez detalja koji bi mogli ugroziti potragu. Jasnim i tačnim informacijama, policija može preduhitriti medijske spekulacije. Policija mora apelovati za odgovorno izveštavanje i zatražiti od medija da se suzdrže od objavljivanja neslužbenih i nepotvrđenih informacija, koje se tiču istrage. Uz objašnjenje kako takvo izveštavanje može ugroziti rad na terenu, mediji će češće razmisliti pre nego što objave informacije koje mogu poslužiti beguncima“, istakao je Pekić.
Treba napomenuti i taktiku “medijske tišine” u kritičnim trenucima.
„U slučajevima gdje je element iznenađenja presudan, Uprava policije Crne Gore može apelovati na medije da privremeno ne izveštavaju o potrazi dok se ne završe ključne operacije. Ovo je taktika, koja se već koristi u nekim ozbiljnim istragama i operacijama u svetu. Usmeravanje fokusa medija je jako važno jer, policija može dati okvirne informacije koje usmeravaju pažnju javnosti na bezbednosne aspekte, poput upozorenja građanima Bijelog Polja i okoline da budu na oprezu, bez otkrivanja tačnih lokacija. Na primer, umesto objave specifičnih mesta, može se apelovati na građane u određenom regionu da prijave sumnjive aktivnosti, što pomaže i bez narušavanja tajnosti“, pojašnjava Pekić.
Radulović je, komentarišući to što mediji svakodnevno izveštavaju o kretanju policije, kazao da za to odgovornost nosi Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije, odnosno njihovi čelni ljudi.
„Nažalost, postupanje menadžmenta MUP-a i policije u ovom, ali i u nekim ranijim slučajevima, krajnje je neprofesionalno i neprimjereno. Stiče se utisak da se i ova tragedija pokušava koristiti za neukusne političke promocije, pa se čini da je od potrage za beguncem i utvrđivanja odgovornosti za propuste važnije bilo da se prikaže kako je ministar došao na lice mesta iako njemu tamo nije mesto jer on svakako nije ni sposoban da se priključi potrazi, ali svojim prisustvom potragu može ometati jer policija treba da brine i o njegovoj bezbednosti“, istakao je Radulović.
Kaže da je nivo neodgovornosti, nestručnosti, a veoma često i „neukusa i nevaspitanja kod najodgovornijih osoba nepodnošljiv“.
Advokat Aleksandar Kovačević ističe da cela država mora biti u funkciji bezbednosti građana kako od terorističkih napada, elementarnih nepogoda, klasičnog kriminala, bezbednosti u saobraćaju i na radu što u našem društvu očigledno nije slučaj i zato se dešava ono što je zadesilo stanovnike sela Sokolac.
„Vrlo je verovatno da je počinilac imao i pomagače i da se ovde ne radi o slučajnim ubistvima poremećenog učinioca nego o dobro isplaniranom terorističkom aktu sa ciljem da se destabilizuje država i unese strah i panika u narod i nepoverenje u organe bezbednosti“, ocenjuje on.
Kovačević ističe da bezbednost društva zavisi od nekoliko međusobno veoma različitih multidisciplinarnih celina, te da mora da postoji suptilna koordinacija vojske, policije i upravnih organa čija delatnost mora biti čvrsto uređena pravnim propisima.
Balijagić se predstavio kao lovac koji traga za izgubljenim psom, a u selu Sokolac, gostio se kod meštana koji su nakon nekoliko dana postali sumnjičavi i prijavili ga policiji.
Brat i sestra Madžgalj međutim nisu dočekali intervenciju policije i hapšenje osuđivanog prestupnika.