0
Životni uslovi u izbegličkim kampovima i siromašnim četvrtima Afrike bili su jezivi i pre korone, a humanitarci upozoravaju da će gusta naseljenost, loša higijena i slaba, gotovo nepostojeća zdravstvena zaštita, sa virusom korona doneti apsolutnu katastrofu.
Prema podacima UNHCR, u Africi živi oko 18 miliona izbeglica i prognanika. Stručnjaci strahuju da bi izbijanje epidemije koronavirusa u jednom izbegličkom centru bilo katastrofalno, zbog toga što bi se virus mogao jako brzo raširiti, a posledice bi bile pogubne i po ostatak stanovništva, prenosi Index.hr.
„Zbog korona-krize, mi izbeglice u Ugandi trpimo mnogo“, kaže 25-godišnja Stela Ndapolo.
„Nemamo hrane, a ni zaliha. Naš najveći problem je glad.“
Ovo je poziv u pomoć iz Ugande, Stele, koja je pre četiri godine sa svojom majkom i četvoro braće i sestara izbegla iz Konga u Ugandu. Sada strahuje da bi koronavirus mogao otežati, ionako teške okolnosti u kojima žive toliko godina.
Uganda je poslednjih godina, u odnosu na broj stanovnika, primila najviše izbeglica u Africi, a prema podacima UNHCR-a u pitanju je 1,2 miliona ljudi. Izbeglice su pre svega iz Demokratske Republike Kongo, Ruande, Južnog Sudana i Somalije.
Pročitajte još:
Novopridošle najčešće smeštaju u kampove UN-a. Međutim, desetine hiljada ljudi je već napustilo kampove i preselili su se u slične slamove u četvrtima glavnog grada Kampale. Stelina porodica pokušala je da se snađe u Kampali i da zaradi nešto za život prodajom na ulici.
Međutim predsednik Joveri Museveni je zbog korona-krize ograničio trgovinu na ulici.
„Ako nam niko ne pomogne umrećemo, ili od gladi ili od koronavirusa“, kaže Stela i apeluje na međunarodne humanitarne organizacije da pomognu.
Ramona Lenc, referent za izbeglištvo i migracije u humanitarnoj organizaciji „Medico International“ upozorava na moguće brzo širenje virusa u izbegličkim kampovima i siromašnim četvrtima na obodima gradova. Ona u razgovoru za Dojče vele podseća da je samo u kampu „Bidi Bidi“ u Ugandi, utočište potražilo 250.000 ljudi.
Stotine hiljada izbeglica žive i u kampovima Dadab i Kakuma u Keniji.
„To su ljudi koji žive zbijeni jedni do drugih na vrlo malom prostoru i ne mogu držati društvenu distancu. Oni se ne mogu držati pravila poput pranja ruku, gotovo da nemaju zdravstvenu zaštitu, a to su ljudi do kojih ne dopiru informacije o merama koje bi trebali primeniti u prevenciji zaraze, a koje sprovode humanitarne organizacije“ upozorava Lenc.
Ova organizacija bi da spreči virus uopšte dođe do kampova.
„Svi dobro znamo – ako dođe do zaraze posledice će biti strašne“ naglašava Lenc.
Takođe, Patrik Jusef, zamenik direktora Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za Afriku, upozorava da je nastupila trka sa vremenom.
„Mi smo sada u trci sa vremenom“, kaže Jusef.
„Pored toga što radimo na opskrbljivanju ljudi sa osnovnim potrepštinama, sada moramo da učinimo sve kako bismo sprečili širenje koronavirusa među izbeglicama. Koronavirus ima potencijal da uništi Afriku, ako se bude raširio kontinentom, slično kao u Evropi“.
Zbog mnogih oružanih sukoba Afrika je još ugroženija, nastavlja Jusef.
„U Burkini Faso imamo milion i po ljudi, koji zbog nasilja nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti, a u Somaliji 85 odsto stanovništva je u sličnoj situaciji“.
Takođe i u kampu Bakasi na severoistoku Nigerije, jednom od najvećih kampova za prognanike, koji su pobegli od terorističke organizacije Boko Haram, vlada strah od koronavirusa. Do sada, bar službeno, nema podataka da je neko zaražen u kampu. Iako u Nigeriji iz dana u dan raste broj inficiranih, a zabeleženi su i slučajevi na severu zemlje, gde je dostupan vrlo mali broj testova.
Humanitarci i lokalne službe upozoravaju: ako bi virus pogodio, kako se procenjuje, dva miliona prognanih u regiji oko Čadskog jezera, koji već sad žive u apsolutno jezivim uslovima, to bi bila čista katastrofa.
„Pouka koju bismo morali izvući iz globalnog širenja koronavirusa, je da je u osnovi vrlo opasno ljude smeštati u kampove. Morali bi da razmislimo o tome, kako bi se u budućnosti na humaniji način smestile izbeglice. To je važno za zaštitu samih izbeglica, ali i drugih građana. Međunarodna zajednica bi sada morala da preuzme odgovornost za korona-krizu. To važi za sve zemlje, i za one koje sada čine sve kako bi izbeglice držale dalje od sebe, a to se odnosi i na Nemačku“, naglašava Ramona Lenc.
