COVID19 mogao bi da ubije 100.000 ljudi u kampovima u Idlibu

Reporteri CNN-a snimili su prilog o ljudima i lekarima u Idlibu u vreme pandemije. Jedna od žena, koja živi sa još 15 članova porodice u tri šatora, Fatima Um Ali, kaže da sve što joj treba da zaštiti sebe i porodicu od novog koronavirusa je van njenog domašaja. Nema vode, sapun je skup, a sredstva za čišćenje ruku nepristupačan luksuz. Ne može ni da zamisli kako bi izgledalo socijalno distanciranje njene porodice od 16 članova, u tri šatora koja dele u improvizovanom kampu u blizini tursko-sirijske granice."Trudimo se s našim ograničenim mogućnostima da održavamo higijenu. Sve ta sredstva za čišćenje, materijale za čišćenje o kojima govorite, ne možemo dobiti", rekla je Ali za CNN.Ona živi u jednom od mnogih kampova koji su podignuti na poljima, maslinjacima i na brdima sirijskih pobunjeničkih pokrajina Idlib. Većini dece curi nos, prehlađena su, zbog izloženosti teškim životnim uslovima. Porodica je više puta izbegla smrt tokom tekućeg devetogodišnjeg sukoba u Siriji. Oni su izbegli napad režima u provinciji Hama kada je rat počeo 2011., prelazeći iz jednog grada u drugi, kako su se borbe dalje vodile.

Nema skloništa od globalne pandemije

COVID-19 putuje prema ratom opustošenoj zemlji poput "cunamija koji se sporo kreće", kaže Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i mogao bi da uzme desetine hiljada života. Populacija Idliba od tri miliona, koja se već bori sa ekstremnim nedostatkom lekova, smatra se jednim od najnezaštićenijih u naletu virusa.Medicinske ustanove u Idlibu tokom godina su umanjivane u ciljanim vazdušnim napadima. Lekari su već pretrpani, a bolnički kreveti nedostaju. Brutalna ofanziva sirijske vlade - koju su podstakle Rusija i Iran - pokrenuta u decembru, povećala je pritisak na nestale zdravstvene ustanove. Najnoviji niz napada takođe je preselio skoro milion ljudi, zaustavljajući sve veći priliv porodica u raseljene kampove bez infrastrukture i sve više nesanitarnih uslova. Humanitarna kriza bi mogla kulminirati neuporedivom zdravstvenom krizom kada COVID-19 stigne do severozapada Sirije, kaže dr. Munter Kalil iz Odseka za zdravstvo Idliba koji kontroliše opozicija (IHD)."Još ne znamo da li imamo koronavirus, ali očekuje nas cunami sa velikim brojem smrtnih slučajeva zbog nedostatka medicinske infrastrukture", kaže on.Podižemo svest o higijenskim zahtevima, ali teško je sa stanovništvom koje još oseća posledica rata."Oni su prošli bombe, hemijske napade, smrzavali se do smrti, tako da su već previše iscrpljeni", rekao je Kalil.

1,2 miliona ljudi moglo bi se zaraziti virusom korona

Idlib ima samo 1.400 lekara na 10 000 ljudi, prema IHD. Bolnice već rade sa prevelikim kapacitetom, sa prosečnom stopom popunjenosti od 150 odsto. Postoji samo oko 100 ventilatora u delovima Sirije koje drži opozicija, što uključuje Idlib i delove sela obližnjih pokrajina i manje od 200 kreveta.Kada se COVID-19 proširi kroz pobunjeničku enklavu, više od 100.000 ljudi moglo bi umreti, rekao je Kalil.Mreža za rano upozoravanje i uzbunjivanje (EVARN), jedina grupa za nadzor bolesti koja deluje u ovom delu Sirije, kaže da bi se između 40 i 70 odsto stanovništva moglo zaraziti na osnovu globalnih stopa prenosa. Prema tim procenama, najmanje 1,2 miliona ljudi u Idlibu moglo bi se zaraziti virusom COVID19, objašnjava dr Naser Maviš, koordinator za nadzor EVARN-a.Testiranje na koronavirus, još jednu ključnu komponentu borbe protiv širenja pandemije, sporo je započelo. U celoj Siriji koja je u opoziciji, samo jedan lekar i jedan uređaj mogu da izvrše testove na virus. Nakon nedelja čekanja, 300 testova koje je privatni EVARN kupio od turskog proizvođača, stiglo je u sredu u laboratoriju Centralne bolnice Idlib. Do sada su testirali četiri sumnjiva slučaja i svi su bili negativni. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da će isporučiti i neke komplete za testiranje Siriji, delu koji drži opozicija. Za sada, prema medicinskim radnicima u enklavi, još nisu stigli.Organizacija se našla na udaru kritike zbog sporog reagovanja na mogućnost da pandemija pogodi područja koja drži opozicija, istovremeno dajući testove Damasku.

SZO ne mari mnogo za nas

"Korona (virus) i posle korone (virusa) - patnje na ovom području će se nastaviti i niko neće učiniti ono što mora da zaustavi ovu katastrofu", kaže Kalil. "Generalno mislimo da SZO i neki donatori ne mare mnogo za ovo područje."Tekući građanski rat u zemlji je zakomplikovao hitne zdravstvene reakcije, izjavio je vršilac dužnosti regionalnog direktora za vanredne situacije SZO Rik Brenan."Odlaganje isporuke kompleta testova za severozapad Sirije ne podrazumeva favorizovanje jedne strane sukoba nad drugom, jer neki mogu to pogrešno da protumače", kaže Brennan.Čak je i u delovima Sirije pod kontrolom vlade, kapacitet za testiranje i dalje nizak. Zemlja je prijavila samo pet potvrđenih slučajeva, ali stručnjaci očekuju veće širenje.Damask je dobio 1.200 kompleta za testiranje od SZO. Prema rečima predstavnice organizacije iz Damaska, dr Nima Saed Abid, njih 300 je iskorišćeno. SZO celu Siriju smatra veoma rizičnom državom u slučaju izbijanja pandemije. Ima najveću populaciju interno raseljenih ljudi na svetu i rat je naneo veliki udarac zdravstvenom sektoru.

Beli šlemovi obukli zaštitna odela

Spasilačka grupa Beli šlemovi, zvanično poznata kao Sirijska civilna odbrana, ponovo se nalazi na prvoj liniji fronta. Spasioci koji su navikli da ljude izvlače iz ruševina, sada oblače zaštitna odela."Ova pandemija me stalno zaokuplja, naš rad je sada promenjen i to je nešto što nismo navikli da radimo", kaže Lait Abdulah, volonterka iz Belih šlemova.Grupa je prekvalifikovala svoje dobrovoljce za borbu protiv novog, nevidljivog napadača. Volonteri Belih šlemova dezinfikuju škole, skloništa i interno raseljena lica kao preventivnu meru protiv širenja virusa. Oni su takođe pomogli da se uspostave karantinski objekti sa ograničenim resursima."Zabrinut sam zbog mogućnosti da se naši kapaciteti ne smanje dok se istovremeno suočavamo sa koronavirusom i mogućom operacijom sirijskog režima", kaže Ahmad Abu al-Nour, još jedan dobrovoljac.Jedan od glavnih humanitarnih napora u Idlibu je podizanje svesti o preventivnim merama za suzbijanje širenja virusa. Turska organizacija za pomoć IHH ide od šatora do šatora objašnjavajući mere zaštite od koronavirusa. I druge lokalne nevladine organizacije takođe rade sličan posao, ali bez osnovne infrastrukture, slabo šta mogu da pomognu priručnici koji govore o važnosti pranja ruku.

Ne bojimo se jer u boga verujemo

Nazad u improvizovanom kampu, Fatima Um Ali izlazi iz svog šatora i pokazuje na praznu plavu plastičnu bačvu. To je voda njene porodice. Jednom dnevno u kamp dođe kamion koji distribuira vodu. Međutim danas tanker za vodu nije stigao, a burad su prazna."Kad je neko prošao kroz sve što smo mi prošli, od raseljavanja do bombardovanja, onda ne misli mnogo o virusu, Mislite li da bi virus mogao nešto da promeni?" pita Um Ali.Ona se pomirila sa svojom sudbinom i odlučila je da se prikloni svojoj veri.„Bojim se da ćemo se razboleti kao i svi drugi na svetu“, kaže ona. "Ali ja se ne bojim, jer u Boga verujem."#ytvideo_0