AfD želi da iz temelja menja Nemačku: Evo šta je u njihovom programu i gde je tu Srbija

Međutim, politika AfD-a ne završava se na granicama Nemačke. U njenim zvaničnim dokumentima postoji i prilično jasno definisana vizija budućnosti Evropske unije, rata u Ukrajini, odnosa sa Rusijom i Zapadnog Balkana. U toj politici posebno mesto zauzima i Srbija.

Za Beograd ona donosi jednu veoma konkretnu kombinaciju: AfD se protivi ulasku Srbije u sadašnju Evropsku uniju, ali istovremeno zastupa niz stavova o Kosovu i Rusiji koji su znatno bliži pozicijama Srbije od politike koju poslednjih godina vodi nemačka savezna vlada.

Deportacije i radikalno drugačija migraciona politika

Migracije su jedna od centralnih tema AfD-a.

U saveznom izbornom programu iz 2025. stranka zahteva stalne i dosledne kontrole granica, odbijanje ilegalnih migranata na granici i „remigraciju“ osoba koje nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj. Zahtevi za azil bi se, prema tom programu, obrađivali u centrima izvan Nemačke, a zemlja bi trebalo da napusti Globalni pakt UN o migracijama i Globalni kompakt o izbeglicama.

Program predviđa i ukidanje niza mogućnosti kojima osobe kojima je odbijen azil mogu privremeno da ostanu u zemlji, proširenje kapaciteta za pritvor pred deportaciju i korišćenje razvojne pomoći, viza i ekonomskih mera kao sredstva pritiska na države koje odbijaju da prime svoje državljane.

AfD Saksonije-Anhalt ide još konkretnije. U programu za pokrajinske izbore najavljena je „ofanziva deportacija“, dok je za njeno sprovođenje ranije predviđeno 100 miliona evra. Stranka želi i dosledniju primenu davanja pomoći tražiocima azila u naturi umesto u novcu.

DW navodi da program predviđa „deportacije od prvog minuta“, više pritvora pred deportaciju, obavezan rad za tražioce azila, ukidanje pokrajinskog finansiranja programa integracije i posebnu radnu grupu za „remigraciju“.

Manje stranih radnika, povratak Nemaca iz inostranstva

Saksonija-Anhalt ima ozbiljan demografski problem i nedostatak radne snage, ali AfD ne želi da ga prvenstveno rešava doseljavanjem stranaca.

Stranka želi program kojim bi Nemce koji žive u drugim državama podstakla da se vrate. Planiran je i „bonus za povratnike“, koji bi trebalo da im olakša pronalaženje stana i mesta za decu u vrtićima.

Istovremeno, AfD želi da mala i srednja preduzeća više ulažu u automatizaciju, veštačku inteligenciju i digitalizaciju kako bi smanjila zavisnost od dodatne radne snage iz inostranstva.

Nuklearke, ugalj i kraj sadašnje zelene politike

Na saveznom nivou AfD zahteva veliki zaokret u nemačkoj energetskoj politici.

Stranka želi povratak nuklearnoj energiji i širenje proizvodnje električne energije iz uglja. Istovremeno traži ukidanje naknade za emisije CO2, smanjivanje poreza na energiju i ukidanje subvencija za obnovljive izvore.

AfD se protivi i evropskom Zelenom dogovoru, koji smatra delom preteranog mešanja Brisela u ekonomsku politiku država članica.

U Saksoniji-Anhalt stranka, između ostalog, želi da spreči izgradnju velikih solarnih elektrana na poljoprivrednom zemljištu.

Tradicionalna porodica kao osnova demografske politike

AfD želi da problem niskog nataliteta rešava prvenstveno podsticanjem Nemaca da imaju više dece, a ne imigracijom.

Savezni program predviđa finansijsku podršku roditeljima tokom prve tri godine detetovog života, poreske olakšice za porodice i smanjenje troškova brige o deci i osnivanja porodice.

U Saksoniji-Anhalt AfD želi potpuno besplatne jaslice i vrtiće od prvog deteta, kao i besplatne školske obroke.

Velike promene u školama

Pokrajinski program predviđa i temeljne promene obrazovnog sistema.

AfD želi da okonča sadašnji model inkluzije i proširi posebne škole za decu kojoj je potrebna dodatna podrška. Digitalna sredstva ne bi trebalo široko koristiti u osnovnim školama, dok bi pametni telefoni bili zabranjeni do zaključno desetog razreda.

Za decu izbeglica bez stalnog prava boravka planirani su posebni razredi. AfD takođe želi zabranu zastava duginih boja u školama, veći naglasak na nemačkoj nacionalnoj istoriji i drugačiji odnos prema načinu na koji se predaje nacistički period nemačke istorije.

Građanske patrole i drugačija unutrašnja bezbednost

AfD Saksonije-Anhalt predlaže i formiranje dobrovoljnih građanskih patrola kao dodatnog elementa lokalne bezbednosti.

U programu se navodi da je policija preopterećena i da bi dobrovoljne patrole predstavljale „treći stub“ lokalne bezbednosne strukture.

Stranka istovremeno želi da promeni pokrajinsku službu za zaštitu ustavnog poretka. Prema programu, trebalo bi je reformisati u klasičniju unutrašnju obaveštajnu službu, dok bi sadašnji izveštaji te službe bili ukinuti.

AfD želi sasvim drugačiju Evropsku uniju

Na saveznom nivou promene koje AfD predlaže bile bi mnogo dalekosežnije.

AfD smatra da je EU postala previše centralizovana i da je državama članicama oduzela previše suvereniteta. U programu za savezne izbore 2025. kao cilj navodi prelazak na „Evropu otadžbina“, odnosno savez suverenih nacionalnih država.

Stranka želi da sadašnju EU zameni novom evropskom ekonomskom i interesnom zajednicom. Njene glavne zajedničke funkcije bile bi jedinstveno tržište, zaštita spoljnih granica od ilegalne migracije, bezbednosna saradnja i očuvanje evropskih nacionalnih kultura i identiteta.

U verziji programa pripremanoj za izbore 2025. AfD je bio još eksplicitniji: naveo je da smatra da se njegove reforme ne mogu ostvariti unutar sadašnje EU i da je zbog toga potreban izlazak Nemačke iz Unije i stvaranje nove evropske zajednice. Prelazak bi, prema dokumentu, trebalo dogovoriti sa ostalim evropskim državama, a odluka bi podrazumevala referendum i promenu odgovarajućih odredbi nemačkog Ustava.

Rusija: Ukinuti sankcije i obnoviti trgovinu

Jedan od najvećih spoljnopolitičkih zaokreta odnosio bi se na Rusiju.

AfD u zvaničnom programu za savezne izbore 2025. traži hitno ukidanje ekonomskih sankcija Rusiji i obnovu gasovoda Severni tok, uz ponovno uspostavljanje nesmetanih trgovinskih odnosa.

Kada je reč o ratu, stranka budućnost Ukrajine vidi kao neutralne države koja nije članica ni NATO-a ni Evropske unije.

U dugoročnim spoljnopolitičkim stavovima AfD navodi da je ublažavanje sukoba sa Rusijom preduslov trajnog mira u Evropi i zalaže se za uključivanje Moskve u širu evropsku bezbednosnu strukturu. Istovremeno NATO opisuje kao savez koji treba ponovo da bude prvenstveno odbrambeni i čije operativno područje treba ograničiti na teritoriju država članica.

A gde je u svemu tome Srbija?

Stav AfD-a prema Srbiji i Zapadnom Balkanu preciznije je definisan nego što bi se moglo zaključiti iz opšteg programa.

AfD se protivi ulasku Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u sadašnju Evropsku uniju.

U svojim spoljnopolitičkim dokumentima stranka Zapadni Balkan naziva važnim delom Evrope, ali umesto članstva u EU predlaže „privilegovano partnerstvo“ sa zemljama regiona. U jednom od partijskih programa izričito se navodi da se proširenje EU „kategorički odbacuje“.

To nije ostalo samo programsko načelo.

Poslanička grupa AfD-a je 2023. Bundestagu podnela zvaničan predlog kojim je zatražila da se odustane od perspektive članstva država Zapadnog Balkana u EU i umesto toga uspostavi privilegovano partnerstvo sa zemljama regiona. (Izvor: nemački Bundestag)

Dakle, prema toj politici, Srbija bi trebalo da bude blizak evropski partner, ali ne i članica sadašnje Evropske unije.

U istom dokumentu AfD je direktno pomenuo Srbiju.

Poslanička grupa zahtevala je od nemačke vlade da ne vrši pritisak na Srbiju da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije.

To je u skladu sa opštom politikom AfD-a, koji se i za samu Nemačku zalaže za ukidanje sankcija Moskvi.

Još konkretniji su stavovi o Kosovu.

U predlogu Bundestagu AfD je zahtevao jačanje prava srpske zajednice na Kosovu. Kao „kratkoročni minimalni cilj“ navedeno je formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima.

AfD je istovremeno zatražio poseban režim upravljanja srpskim crkvama, manastirima i svetinjama na Kosovu, uz garancije Ujedinjenih nacija.

Pojedini zahtevi poslaničke grupe otišli su i dalje.

Tadašnji spoljnopolitički portparol poslaničke grupe AfD-a Petr Bistron izjavio je u januaru 2023. da je nemačko priznanje Kosova bilo greška.

On je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. i odvajanje Kosova ocenio kao protivpravne i u ime poslaničke grupe pozvao nemačku vladu da se izvini Srbiji zbog nemačkog učešća u bombardovanju i povuče priznanje Kosova.

Bistron je nekoliko meseci kasnije izjavio i da Kosovo ne treba da bude primljeno u Savet Evrope i zatražio da nemačka vlada prestane da podržava njegovo članstvo.

Drugi funkcioner poslaničke grupe, Markus Fronmajer, u maju 2023. zatražio je prekid učešća nemačke vojske u KFOR-u i povlačenje nemačkih vojnika sa Kosova.

Veze nisu ostale samo na parlamentarnim dokumentima.

Kopredsednik AfD-a i predsednik njegove poslaničke grupe Tino Krupala boravio je od 28. do 30. oktobra 2024. u Beogradu, gde se sastao sa predstavnicima Srbije, među kojima su bili Ivica Dačić i Milica Đurđević Stamenkovski.

Prema saopštenju poslaničke grupe AfD-a, razgovaralo se o položaju Srba na Kosovu, izazovima članstva Srbije u EU, ilegalnim migracijama i saradnji srpske granične policije sa Fronteksom.

Krupala je nakon posete zahvalio Vladi Srbije zbog, kako je naveo, aktivne zaštite granica i zalaganja za mir i slobodnu trgovinu u Evropi i rekao da AfD želi saradnju „u interesu građana Nemačke i Srbije“.