Nemačka pred političkim zemljotresom: Danas izbori od istorijskog značaja, AfD ubedljiv u anketama, ali pobeda možda neće biti dovoljna za vlast

AfD pred izbore ima podršku veću od 40 odsto, dok konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja decenijama dominira politikom Saksonije-Anhalt, prema anketama može da računa na između 23 i 26 odsto glasova.

Razlika je velika, ali pobeda na izborima sama po sebi ne znači da će AfD preuzeti vlast.

Gotovo sve ostale relevantne stranke odbacuju mogućnost koalicije sa AfD-om, dok i sama stranka poručuje da želi da vlada bez koalicionih partnera. Zbog toga će konačan odnos snaga zavisiti ne samo od rezultata dve vodeće partije, već i od toga koje će manje stranke uspeti da pređu izborni prag od pet odsto.

Upravo bi nekoliko procentnih poena moglo da odluči ko će upravljati Saksonijom-Anhalt.

AfD iznad 40 odsto, CDU daleko iza

Saksonija-Anhalt ima oko 2,1 milion stanovnika i jedna je od ređe naseljenih nemačkih saveznih pokrajina. Samo glavni grad Magdeburg i Hale imaju više od 200.000 stanovnika.

Ipak, ova pretežno ruralna pokrajina na istoku zemlje sada privlači pažnju daleko izvan nemačkih granica.

AfD je u svim relevantnim istraživanjima ubedljivo na prvom mestu, sa podrškom većom od 40 odsto. CDU zaostaje najmanje desetak procentnih poena, a u pojedinim anketama razlika je i veća.

To je posebno značajno jer je CDU bila vodeća snaga u pokrajinskoj vlasti tokom najvećeg dela perioda od ujedinjenja Nemačke 1990. godine.

Dugogodišnji premijer Rajner Haselof povukao se u januaru 2026. posle 15 godina na čelu pokrajine, a nasledio ga je stranački kolega Sven Šulce. Upravo će Šulce sada pokušati da spreči AfD da prekine višedecenijsku dominaciju CDU-a.

Zanimljivo je da Šulce, uprkos velikom zaostatku svoje stranke, u istraživanjima o poželjnom premijeru stoji bolje od Zigmundа. To, međutim, ne znači da će moći lako da sastavi vladu.

Male stranke mogle bi da odluče izbore

Ključna politička drama mogla bi da počne tek nakon zatvaranja biračkih mesta.

Socijaldemokratska partija (SPD) u anketama osvaja između šest i sedam odsto glasova, dok je Levica na oko 13 odsto. Zeleni se bore za prelazak izbornog praga, dok su izgledi liberalnog FDP-a da ostane u parlamentu još slabiji.

Neizvesna je i sudbina levičarskog Saveza Sare Vagenkneht (BSW), kojem ankete takođe ne garantuju prelazak praga od pet odsto.

Ukoliko i SPD i Zeleni uđu u pokrajinski parlament, njihovi mandati bi, zajedno sa mandatima CDU-a i Levice, mogli da budu dovoljni da AfD ostane bez mogućnosti da formira vlast.

Problem za CDU je, međutim, to što je unapred isključio koaliciju sa Levicom.

Čak ni savez CDU-a, SPD-a i Zelenih možda neće imati dovoljno poslanika za većinu. Jedno od mogućih rešenja zato bi mogla da bude manjinska vlada Svena Šulcea, koja bi opstajala zahvaljujući tome što bi je Levica tolerisala bez formalnog ulaska u koaliciju.

Sličan model već postoji u susednoj Tiringiji, gde pokrajinska vlast za usvajanje pojedinih zakona zavisi od saradnje sa opozicionom Levicom.

Zašto je AfD toliko jak u Saksoniji-Anhalt?

Uspon AfD-a u ovoj pokrajini ne može se objasniti samo aktuelnom političkom situacijom.

Saksonija-Anhalt prošla je kroz velike ekonomske i društvene promene nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke. Brojna radna mesta nestala su tokom transformacije privrede, posebno u industrijama uglja i hemijskom sektoru.

Hemijski industrijski centri oko Leune i Biterfelda i dalje obezbeđuju oko 10.000 radnih mesta, ali se jug pokrajine suočava sa novom velikom ekonomskom transformacijom zbog postepenog napuštanja lignita.

Stopa nezaposlenosti i dalje je nešto viša od nemačkog proseka.

Pokrajina se istovremeno suočava sa ozbiljnim demografskim problemima. Prosečna starost stanovnika 2024. godine iznosila je 48,3 godine, što je Saksoniju-Anhalt činilo pokrajinom sa najstarijim stanovništvom u Nemačkoj.

Posebno je izražena i neravnoteža između broja mladih muškaraca i žena. U starosnoj grupi od 18 do 29 godina bilo je oko 120.000 muškaraca, naspram približno 103.000 žena.

Veliki broj mladih napustio je pokrajinu tokom prethodnih decenija i nikada se nije vratio.

Migracije jedna od važnih tema

Migraciona politika takođe igra značajnu ulogu u podršci AfD-u.

Iako je udeo stranih državljana u Saksoniji-Anhalt manji nego na nivou cele Nemačke, protivljenje daljoj imigraciji široko je rasprostranjeno među delom stanovništva.

Krajem 2025. strani državljani činili su oko devet odsto stanovništva pokrajine, dok je nemački prosek bio približno 15 odsto. Ipak, broj stanovnika bez nemačkog državljanstva u Saksoniji-Anhalt više se nego udvostručio od 2015. godine.

Analitičari ocenjuju da podršku AfD-u dodatno podstiče nezadovoljstvo ekonomskim, društvenim i političkim razvojem Nemačke, posebno među biračima na istoku zemlje koji smatraju da nisu imali jednaku korist od razvoja zemlje nakon ujedinjenja.

Desnica u ovoj pokrajini ima dugu istoriju

Saksonija-Anhalt i ranije je beležila rezultate krajnje desnih stranaka koji su odjekivali širom Nemačke.

Nemačka narodna unija (DVU), koja je bila klasifikovana kao desničarsko ekstremistička, osvojila je čak 12,9 odsto glasova na pokrajinskim izborima 1998. godine i ušla u parlament.

Stranka je kasnije bila razorena unutrašnjim sukobima i nije ni učestvovala na izborima 2002. godine.

Danas je veliki deo nekadašnjeg tvrdog desničarskog biračkog tela, prema ocenama posmatrača, okupljen oko AfD-a.

Posebnu težinu sadašnjoj situaciji daje činjenica da je pokrajinska služba za zaštitu ustavnog poretka AfD u Saksoniji-Anhalt klasifikovala kao potvrđeno desničarsko ekstremističku organizaciju. Takva ocena, međutim, nije značajnije uticala na podršku stranci u anketama.

Bivši premijer Haselof svojevremeno je atmosferu tokom pojedinih sednica pokrajinskog parlamenta opisao veoma dramatično, rekavši da se ponekad osećao kao da prisustvuje završnoj fazi Vajmarske republike.

Šta bi vlast AfD-a mogla da znači?

Mogućnost da AfD dođe na vlast izaziva zabrinutost među delom nemačkih politikologa.

Politikolog Benjamin Hene sa Tehničkog univerziteta u Kemnicu smatra da bi AfD, ukoliko bi preuzeo vlast u Saksoniji-Anhalt, mogao da pokuša da promeni način funkcionisanja institucija i oslabi liberalno-demokratske principe i mehanizme vladavine prava.

On, međutim, ističe da bi sprovođenje radikalnih promena bilo znatno teže na nivou samo jedne od 16 nemačkih saveznih pokrajina.

Saksonija-Anhalt, inače, već ima iskustva sa neuobičajenim modelima vlasti.

Od 1994. godine socijaldemokrata Rajnhard Hepner predvodio je manjinsku vladu SPD-a i Zelenih koja je zavisila od podrške Partije demokratskog socijalizma (PDS), naslednice vladajuće partije nekadašnje Istočne Nemačke.

Samo pet godina nakon pada Berlinskog zida, takva saradnja izazvala je veliku političku buru i među konzervativcima je smatrana prelaskom „crvene linije“.

Više od tri decenije kasnije, Saksonija-Anhalt ponovo bi mogla da postane mesto na kojem će nemačke stranke biti primorane da traže neuobičajena politička rešenja.

Pobeda AfD-a ne znači automatski i vlast

Dodatnu neizvesnost predstavlja način na koji se raspodeljuju mandati u pokrajinskom parlamentu, Landtagu.

Parlament ima najmanje 83 poslanika, ali njihov konačan broj može biti veći. Trenutno ih ima 97.

Razlog je nemački izborni sistem koji kombinuje direktno osvojene mandate u izbornim jedinicama sa proporcionalnom raspodelom na osnovu glasova za stranačke liste.

Ako neka stranka osvoji više direktnih mandata nego što bi joj pripadalo prema ukupnom procentu glasova, ona te mandate zadržava, dok se drugim partijama dodeljuju dodatna mesta kako bi se očuvala proporcionalnost.

Zbog toga će tek konačni rezultati pokazati kakva je parlamentarna matematika moguća.

AfD tako može ubedljivo da pobedi na izborima, a da ipak ostane bez vlasti ukoliko ostale stranke zajedno budu imale dovoljno mandata da je drže u opoziciji.

S druge strane, ako nekoliko manjih stranaka ostane ispod izbornog praga, odnos snaga mogao bi značajno da se promeni u korist AfD-a.

Zato izbori 6. septembra neće biti samo test popularnosti Alternative za Nemačku. Oni bi mogli da pokažu koliko je daleko otišla promena političkog raspoloženja na istoku zemlje, i da li je nemački tradicionalni „zaštitni zid“ prema AfD-u i dalje dovoljan da spreči tu stranku da prvi put preuzme vlast u jednoj saveznoj pokrajini.