Najduži spor oko očinstva: DNK analiza 200 godina kasnije otkrila istinu koja menja američku istoriju

Naime, više od 200 godina jedno pitanje o trećem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država ostajalo je bez konačnog odgovora: da li je Tomas Džeferson imao decu sa Sali Hemings, ženom 30 godina mlađom od njega koju je držao u ropstvu?

Decenijama se ono provlačilo u raspravama o ropstvu, rasnim odnosima, moći i Džefersonovom istorijskom nasleđu.

"Tomas Džeferson napisao je najpoznatiju rečenicu u američkoj istoriji – ‘Svi ljudi su stvoreni jednaki’ – a ipak, ako je imao decu sa Sali Hemings koja su rođena kao robovi, to deluje kao paradoks i protivrečnost", rekao je Ričard Kurin za NPR emisiju Morning Edition.

Kurin, ugledni naučnik i ambasador Smitsonijan instituta, proveo je 15 godina tragajući za Džefersonovim DNK kako bi pokušao da reši pitanje očinstva. Istraga je počela vlasima kose pronađenim u Džefersonovoj ličnoj Bibliji, a vremenom su u nju bili uključeni naučnici, arheolozi, genealozi, forenzičari, kao i potomci Džefersona i Hemingsove.

Neočekivani obrti tokom istrage opisani su u Kurinovoj novoj knjizi "History by a Hair".

Rezultati ranije DNK analize

Džeferson je bio glavni autor Deklaracije o nezavisnosti. Priče o tome da je imao decu sa Sali Hemings krenule su još krajem 18. i početkom 19. veka, a Kurin i njegov tim nisu bili prvi koji su pokušali da pronađu odgovor pomoću DNK analize.

Krajem devedesetih godina prošlog veka patolog Judžin Foster i njegove kolege analizirali su markere Y hromozoma kod potomaka Džefersonove porodice i jednog potomka Estona Hemingsa.

"Foster je pronašao savremene potomke koji su imali Džefersonov Y hromozom, a zatim i potomka Estona Hemingsa, najmlađeg sina Sali Hemings. Kada su istorijski dokazi povezani sa tim DNK nalazima, mislim da je većina istoričara, kao i veliki broj drugih ljudi, bila uverena da je Tomas Džeferson zaista bio otac dece Sali Hemings", rekao je Kurin.

Međutim, bilo je i onih koji su osporavali takav zaključak, ističući da su tadašnji rezultati mogli da ukažu na bilo kog muškarca iz porodice Džeferson - na primer rođaka, brata ili nećaka. Usput, otvorena su i druga pitanja, o odnosu Džefersona i Hemings.

Kurin je u istraživanje uključio Bet Šapiro, dobitnicu Makarturove stipendije koja se bavi drevnim DNK izumrlih vrsta, i Ričarda Eda Grina, stručnjaka za paleogenomiku i forenzičku genomiku. Oboje rade na Univerzitetu Kalifornije u Santa Kruzu.

Prema Kurinovim rečima, cilj projekta bio je da se usredsrede na naučne dokaze, bez "moralizovanja ili osuđivanja Džefersona".

Inače, Džeferson je tokom života držao u ropstvu više od 600 ljudi. Oni su uzgajali duvan i druge poljoprivredne kulture i radili na njegovom glavnom imanju i plantaži Montičelo, u blizini Šarlotsvila u Virdžiniji.

Novi pramen kose bio je ključ

Otprilike pet godina nakon početka istrage, Kurin i njegov tim otkrili su da vlasi pronađene u Džefersonovoj Bibliji zapravo nisu pripadale Džefersonu. Ali Kurin nije odustao.

Ponovo je otišao u Montičelo i pronašao paket sa kosom koji nije bio obuhvaćen prvobitnim inventarom.

"Bio je to bogat pramen kose", rekao je Kurin. "Otvorite paketić, a pred vama je kosa Tomasa Džefersona, lep, gust pramen. Iz te kose uspeli smo da dobijemo DNK."

Upravo je taj uzorak postao ključ za sekvenciranje Džefersonovog DNK.

Kako je navedeno, reč je o Džefersonovoj kosi, odsečenoj na dan njegove smrti, 4. jula 1826. godine.

Sa novim uzorkom DNK, rezultati su, prema njegovim rečima, delovali ubedljivo.

"Znamo da postoje potomci Medisona Hemingsa i Estona Hemingsa koji imaju veoma mnogo DNK Tomasa Džefersona", rekao je Kurin, govoreći o dvojici najmlađih sinova Sali Hemings koji su doživeli odraslo doba.

"Zapravo smo imali potomke Hemingsovih koji su imali više DNK Tomasa Džefersona nego poznati potomci porodice Džeferson", istakao je.

Kurin je ipak naglasio da iz toga ne bi trebalo izvlačiti opšte pravilo, a na pitanje da li ovi nalazi konačno daju odgovor na pitanje da li je Džeferson bio otac dece Sali Hemings, Kurin je odgovorio potvrdno: "DNK govori sam za sebe."

Šta je s ostalom decom Sali Hemings?

Istraživači su uspeli da identifikuju potomke Medisona Hemingsa i Estona Hemingsa, ali ne i potomke druge preživele dece Sali Hemings - Harijet Hemings i Beverlija Hemingsa.

"Njeno drugo dvoje dece, Harijet i Beverli, devojka i mladić, praktično su pobegli iz Montičela", rekao je Kurin. "Džeferson im je 1822. godine dozvolio da odu. Otišli su u Vašington, predstavljali se kao belci i zasnovali porodice, tako da danas niko ne zna ko su njihovi potomci."

Kurin se nada da će genom Tomasa Džefersona biti javno dostupan, što bi moglo da pomogne i drugim ljudima da utvrde eventualne veze sa njegovom porodicom. Naučni rad sa rezultatima istraživanja trenutno prolazi stručnu recenziju pre mogućeg objavljivanja, piše NPR.

"Možda će neki ljudi na kraju ponovo otkriti poreklo koje je dugo bilo skriveno. Ova priča još nije završena", rekao je Kurin.