Mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine održani su tokom jučerašnjeg dana u Turskoj, nakon čega se u medijima pojavio nacrt ukrajinskih uslova za deeskalaciju sukoba. Ukrajina zahteva međunarodni ugovor koji bi sadržao pet ključnih tačaka, kako bi pristala na neutralnost koju traži Rusija.
Taj ugovor bi praktično bio garant bezbednosti za ukrajinsku stranu.
Pročitajte još:
Prva stavka bi se odnosila na zaštitu od strane međunarodnih sila u slučaju eventualnog napada. Naime, Zapad bi se obavezao da u roku od tri dana od početka bilo kakvog napada – rata, agresije ili vojne operacije pruži vojnu pomoć Ukrajini.
Ta vojna pomoć odnosila bi se i na „zatvaranje neba“, tačnije uvođenje zone zabrane leta iznad Ukrajine koju Zapad, a ni NATO trenutno ni nameravaju da uvedu zbog straha da bi to uzrokovalo proširivanje rata. U praksi to znači da NATO sistem vazdušne odbrane mora da obori bilo koji avion koji se nađe u vazdušnom prostoru Ukrajine, što bi Rusija mogla da iskoristi kao razlog da napadne članice Alijanse.
Garanti bezbednosti ugovora bilo bi 11 država, pre svega stalne članice Saveta bezbednosti UN – Sjedinjene Države, Kina, Francuska, Velika Britanija, ali i Rusija. Napomenuto da će se „o tome posebno razgovarati”.
Ukrajina želi da među garantima bude još šest država: Turska, Nemačka, Kanada, Italija, Poljska i Izrael.
Takođe, ugovorom bi bilo obuhvaćeno i rešavanje pitanja samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike. Pod ovim se pretpostavlja da će biti rešen status ove dve teritorije, i da će Ukrajina morati da učini izvesne ustupke ruskoj strani.
Rešiće se i pitanje Krima koje bi predstavljalo posebnu tačku, a prema predlogu Ukrajine pregovori o statusu ovog poluostrva vodili bi se 15 godina, potvrdio je savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak.
„Predlažemo da se utvrde pozicije Ukrajine i Rusije na 15 godina za vođenje bilateralnih pregovora o statusu Krima i Sevastopolja. Ukrajina i Rusija neće u ovom periodu, dok traju pregovori, koristiti oružane ili bilo kakve snage za rešavanje pitanja Krima. Predložili smo da ruska strana izdvoji zabranu upotrebe vojne sile kao posebnu stavku“, rekao je Podoljak.
I poslednja stavka ugovora odnosila bi se na pristup Ukrajine Evropskoj uniji. Sve zemlje garanti bezbednosti ne bi smele da se protive ulasku Ukrajine u EU, a bilo bi poželjno i da joj pomažu u tom procesu.
Ipak, Podoljak istakao je da bi sve ove predloge pre svega trebalo da odobre građani Ukrajine.
„Ključno je da dobijemo potporu naših građana za takav sporazum“, naglasio je savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika.
Sa druge strane, izvori su za „The Financial Times“ reki da i Rusija ima jasne uslove za potpisivanje mirovnog sporazuma.
Naime, navodi se da se Rusija neće protiviti članstvu Ukrajine u EU, ali i dalje insistira na neutralnosti i ostanku van NATO-a.
Takođe, Moskva traži da Ukrajina odustane od razvoja nuklearnog naoružanja i da na svojoj teritoriji ne dozvoli prisustvo stranih vojnih baza.
Zauzvrat, Ukrajina bi dobila ono što Rusija naziva „formulacijom sličnom članu pet Povelje NATO-a“, a bezbednosne garancije bi dale države članice Saveta bezbednosti.
Sva dešavanja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: Đurđevo: Pretnje porodici zbog navodnog slanja dobrovoljaca u Ukrajinu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
