Svakog marta poplava lažnih vesti o odnosima Srbije i NATO

Politika 09. mar. 202114:20
Podeli:
Foto:EPA-EFE/VALDA KALNINA

Milosrdni anđeo ne postoji, najveći donator vojsci Srbije nisu Kina i Rusija nego Amerika, albanski poslanik Vanđel Dule nije grčki pilot Stefanos Panajotis, od posledica bombardovanja život je izgubilo 754 civila i pripadnika oružanih snaga, nema dokaza o povećanom oboljevanju od karcinoma zbog osiromašenog uranijuma, ali ima medija koji šire lažne informacije i među najčešće pominjanim su Večernje novosti, Informer, Srpski telegraf i Alo, navodi "Institut za evropske poslove".

Institut za evropske poslove je, u saradnji sa timom Fake News Tragača, a u okviru projekta podražnog od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije i NATO PDD, tokom novembra 2020. godine, izradio istraživanje o dominantnim medijskim narativima o odnosima Srbije i NATO-a. Medijsko izveštavanje o odnosima je negativno, tendenciozno, dezinformiše i često plaira lažne vesti. Neki od vodećih medija sa velikim tiražom kontinuirano grade javno mnjenje kroz niz vesti od kojih su mnoge ne samo loša interpretacija realnih činjenica već, u nezanemarljivom broju slučajeva, i potpuno neutemeljene u stvarnosti.

PROČITAJTE JOŠ

Tim Fake News Tragača, za potrebe istraživanja, dekonstruisao je najčešće naslove i diskurse plasirane u srpskoj javnosti o NATO-u nekoliko godina unazad. Pozivajući se na relevantne zvanične izvore, grupa istraživača opovrgla je vesti od kojih se mnoge ponavljaju iz godine u godinu. Ovakve vesti posebno su aktuelne tokom marta svake godine, u vreme godišnjice NATO bombardovanja kako bi imale bolji prijem i veći odjek među građanima.

Neke od plasiranih dezinformacija tako su duboko i dugo ukorenjene u javnom mnjenju Srbije da građani za njih ne traže nikakve dokaze već ih podrazumevano prihvataju i u isto vreme odlučno okreću glavu od svih relevantnih dokaza koji govore suprotno. Na primer, u istraživanju su jasno predočeni zvanični izvori koji govore o tome da se intervencija NATO-a nikad i nigde van srpskih medija nije nazivala „Milosrdni anđeo„ već „Saveznička sila“. Pored toga, iako se u javnosti često izlazi sa različitim brojem od nekoliko hiljada žrtava od posledica bombardovanja, jedini spisak koji je ikada napravljen i objavljen broji  754 ljudi, dok Vlada Srbije nikada nije sprovela istragu i utvrdila konačan broj, i pored toga što je oformljenje komisije koja će se ovime baviti najavljivano u medijima prošle godine.

Razvijaju se različite teorije o zaveri „zapadnih sila“ i „paklenim planovima Zapada“ o uništenju Srba i Rusa, koje nemaju nikakvog uporišta u stvarnosti jer su bazirane na navodnim izjavama izvora koji su sami demantovali ovakve vesti, a demanti su dostupni u istraživanju. Tu su posebno primetne vesti o naoružanju koje za cilj neskriveno imaju jačanje pozitivnog narativa o Rusiji i Kini koje nam, navodno, dostavljaju „najmoćnije“ i „najefikasnije“ oružje, iako postoje zvanični podaci Ministarstva odbrane o broju i vrsti naoružanja koje se dobija sa svih strana koji kažu da su ubedljivo najveći donator Vojske Srbije Sjedinjene Američke države. Ova vest, kao i činjenica da Srbija kupuje naoružanje i od zapadnih zemalja kao što je Nemačka veoma je slabo ili gotovo nikako ispraćena u medijima.

Iako se u medijima upadljivo često pojavljuje vest o posledicama koje osiromašeni uranijum ima na zdravlje ljudi u vidu povećanog broja obolelih i umrlih od karcinoma, posebno dece, predočeno je saopštenje Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“ koji se bavi istraživanjem ove teme, a ne govori u prilog tvrdnji tencioznim naslovima da nam „NATO ubija decu i nakon dvadeset godina“.

Takođe su kao netačne odbačene i tvrdnje o određenim pilotima koji su, prema pisanjima medija u Srbiji, stali protiv NATO-a tokom bombarodvanja. Na taj način romantizovan je lik grčkog pilota Stefanosa Panajotisa, o čijoj smrti se vest proširila Srbijom 2019. godine, da bi se ispostavilo da je fotografija koja je pratila vest zapravo fotografija albanskog poslanika Vanđela Dulea.

Najveći deo lažnih vesti obuhvata Kosovo i odnose sa kosovskim Albancima pa su ovom prilikom raskrinkane i veoma uzenmirujuće sintagme poput „Šiptari hoće krv“, „Vučić odlukom da se vrati u Kosovsku Mitrovicu izbegao krvoproliće“, „Otvoren lov na Srbe“ i druge.

Iako su mediji koji su učestvovali u plasiranju ovih lažnih vesti raznovrsni, prema nalazima istraživanja najviše lažnog materijala nađeno je u člancima Večernjih novosti, Srpskog telegrafa, Informera, lista Alo!, ali i na portalima Republika, Srbija Danas, Pravda, Espreso i u programu televizije Pink.

Komentari

Vaš komentar