Žene i kampanja: Popunjavaju kvote, ne pitaju se ništa

Podeli:
Foto: arhiva

Da se izbori održavaju uoči 8. marta, političari bi delili ruže i floskulama pokušavali da zadobiju glas ženskog biračkog tela. Ipak, izbori nas očekuju 21. juna, a žene, pitanje njihovih prava i ravnomerne zastupljenosti u svim segmentima, čini se, ostaju u zapećku tokom ove predizborne kampanje.

Iako novi zakon predviđa da svaka lista mora da ima bar 40 odsto žena, one su često nisu u prvim redovima izborne trke, niti se političari posvećeni temama koje se tiču prveashodno ženskog dela populacije.

Sagovornice Nova.rs saglasne su da je položaj žena u Srbiji i dalje daleko od idealnog, kao i da žene nisu poželjne u politici.

Zorana Mihajlović: Biti žena u Srbiji nije jednostavno

„Biti žena u Srbiji nije jednostavno, ali tu smo da se svaki dan borimo da nas bude više i u javnom i političkom životu i u tom smislu smo podržali kvote od najmanje 40 odsto žena u parlamentu. Ako hoćemo da se ženski glas čuje i da žene utiču na donošenje odluka važnih za njihove i živote njihove dece i porodica onda mora da im se napravi mesta u politici. Ključna reč je solidarnost – ženska solidarnost i za to ću se uvek zalagati. Važno je da novim generacijama devojaka i žena koje dolaze prokrčimo put, da budu deo svake sfere života“, poručuje Zorana Mihajlović potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Zorana Mihajlović / Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ipak, ona smatra da su od formiranja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost pre pet godina, kada je na čelu Vlade bio Aleksandar Vučić, položaj žena u Srbiji i unapređenje rodne ravnopravnosti postali jedan od prioriteta naše države.

„Od tada žene su neizostavna tema i izbornih kampanja. Raduje me da se više pažnje obraća na žene, ali te poruke nisu uvek prikladne i na to reagujem svaki put. I rodna ravnopravnost nije samo pitanje žena već i muškaraca, koje pozivam da nam u ovom poduhvatu pomognu. To je jedini način da živimo u modernom i razvijenom društvu“, kaže Mihajlović.

S druge strane ostale sagovornice Nova.rs ne slažu se sa ocenom da su žene „neizotavna tema izbornih kampanja“, i primećuju da se većina obraćanja političara svodi na „demagoške floskule“, te da žene u „muškom svetu politike ne postoje“.

Marija Lukić: Nepoželjno učešće žena u politici

Prošlo je više od dve godine od kako se Marija Lukić iz Brusa usudila da prijavi lokalnog moćnika i svog nadređenog na poslu Milutina Jeličića Jutku zbog dvogodišnjeg seksualnog uznemiravanja. U međuvremenu ona je postala simbol aktivizma i borbe za prava žena.

„I dalje su zastupljeni mizogini komentari i stav da nije poželjno učešće žena u politici“, primećuje Lukić.

Marija Lukić / Foto: Nemanja Jovanović

„Sve se svodi na demagoške floskuke. Žene i dalje ne učestvuju aktivno, muškarci i dalje vode glavnu reč. To je ono što sam primetila, mada sam se u poslednje vreme malo iz svega isključila“, priznaje naša sagovornica.

U ovoj predizbornoj kampanji Lukić je jedino primetila Tatjanu Macuru i Gordanu Čomić.

„Izuzimam žene iz SNS. One imaju jako efektan nastup u negativnom smilu i veoma su vidljive, bitna je vidljivost“, konstatuje Lukić.

Poručuje da su i žene ljudska bića, i da prava žena ne mogu biti odvojena od ljudskih prava. I to što po propisima mora da bude 40 odsto žena na izbornim listama, Lukić vidi kao kvotu koja treba da se ispuni reda radi.

„Te žene niti vode neku aktivnu kampanju, niti se nešto pitaju“, ukazuje naša sagovornica.

Skrozza: „Sveprisutni muški lik – ON“ 

Novinarka Tamara Skrozza primećuje da u ovoj predizbornoj kampanji nema poruka koje se šalju ženama, iako na sceni imamo više žena nego što je ranije bio slučaj.

„I kampanja SNS-a, i anti-izborna kampanja dela opozicije bazirana je na samo jednom, sveprisutnom muškom liku – na onome što ON misli, poručuje, radi, jede, otvara. Žene u tom svetu naprosto ne postoje. Jedan od retkih izuzetaka je Tanja Macura iz Stranke moderne Srbije, koja i u kampanji nastavlja borbu za neke elemente prava žena kojima se i ranije bavila, ali čini mi se da takve (inače izuzetno važne) teme ne da nisu u fokusu, već ih javnost percipira kao irelevenatne čak i u ‘mirnodopsko vreme'“, kaže Skrozza.

Tamara Skrozza / Foto:Nemanja Jovanović

Ona skreće pažnju na važnost neverbalnih poruka koje će se ogledati u većem prisustvu žena, pa čak i u kontroverzama koje izazivaju mnoge od njih.

„Mladim ljudima tako se upućuje poruka da i žene imaju pravo da se bave politikom, da su one punopravne učesnice izbornog procesa, da su u stanju da ‘prodrmaju’, uzbune, izazovu revolt ili naklonost, baš kao i njihove muške kolege“, ocenjuje Skrozza.

Ona smatra da je više nema svrhe govoriti koliko je značajno da žene budu prisutne na 40 odsto mesta svake izborne liste.

„Žene čine polovinu čovečanstva i njihova zastupljenost mora da odgovara, ili da bude što bliže tom procentu. Tim pre što su današnje žene obrazovane bar koliko i muškarci, i što su nebrojeno puta dokazale da mogu da održe onaj famozni balans između privatnog života i karijere.S druge strane, imam utisak da nešto ravnopravnija zastupljenost žena u političkom životu još uvek nije urodila konkretnim, opipljivim, praktično upotrebljivim „plodom“, konstatuje Skrozza.

Novinarka, koja je više puta bila meta brojnih napada i uvreda, navodi da se formalno pravno, svi uslovi za ravnopravnost postoje.

„Problematična zakonska rešenja uporno ‘peglaju’ i prilagođavaju, imamo snažnu i glasnu feminističku scenu, imamo veliki broj javno prisutnih, hrabrih i elokvetnih žena. Međutim, stereotipi su i dalje tu, nasilje nad ženama je i dalje tu, društvena neravnopravnost i dalje postoji: i dalje se žene na javnoj sceni targetiraju grublje, više i surovije nego muškarci, i dalje se posmatraju pre svega kroz svoj fizički izgled, garderobu, visinu tona koji koriste, nastup, nego kroz ono što imaju da kažu“, zaključuje Skrozza.

Višnjić: Zabrinjava me izborna lista  „Zavetnika“ 

Jelena Višnjić, programska direktorka BeFem, feminističkog kulturnog centra kaže da je u ovom izbornom procesu i kampanji zabrinjava izborna lista „Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici“.

Kako ocenjuje naša sagovornica, reč je o novoj generaciji žena, aktivnih akterki desnih politika, prisutnih kako u političkim partijama, tako i u desničarskim grupama.

„One zagovaraju retradicionalizaciju ženskih uloga, promovišu povratak rodne opresije i uspostavljanja muške nadmoći, rasističke, nacionalističke i militarističke politike, ne bivajući svesne da pozicije sa kojih govore, mogućnosti prisusutva u javnoj sferi, obrazovanja, političke participacije jesu prava koja su im obezbeđena kontinuiranom feminističkom borbom“, navodi Višnjić.

Jelena Višnjić / Foto: N1

Naša sagovornica navodi da je veći broj žena u političkoj i javnoj sferi osnovni preduslov, ali ne i dovoljan uslov da bi politika bila drugačija.

„Politički programi stranaka formalno postavljaju ciljeve kao što su ravnopravnost polova i ostvarenje ženskih prava. Princip kvota za manje zastupljeni pol na izbornim listama ili u političkim telima, koji je uveden 2000. godine, bez obzira na određene rezultate nije se pokazao dovoljno efikasnim. Iako danas većina političkih partija ima ženske predstavnice u izvršnim telima, njihova realna participacija u procesu donošenja odluka, uticaj i moć su niski. Jedno od ključnih pitanja je da li žene u politici promovišu vlastitu političku misiju i praksu da li medijske i javne poruke kreiraju nezavisno u odnosu na ideologije političke partije kojoj pripadaju“, kaže Višnjić.

Ona ukazuje i na važnu ulogu medija.

„Afirmaciji žena u politici doprinose i medijske politike, koje bi trebale stvoriti preduslove za veću prisutnost žena u medijskom sadržaju, ne samo tokom izbornih kampanja, već kroz kontinuiranu promociju njihovog rada i političkih principa za koje se zalažu kroz koju se smanjuju predrasude o ženama na liderskim pozicijama i mjestima odlučivanja. Sa druge strane, pitanje je da li sami mediji prepoznaju žene kao relevantan politički subjekat, obzirom da i političke partije ne pokazuju razumjevanje važnosti i društveni značaj feminističkih i politika rodne ravnopravnosti“, zaključuje Višnjić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Komentari

Vaš komentar