Zašto je SNS danas u najtežoj poziciji ikad? Pogledajte brojke iz 2016. godine i biće vam jasno

Ivković je u objavi na društvenoj mreži X poredio rejting SNS i njihovih koalicionih partnera sa izbora 2016. godine i sada. Zaključak je da su partneri naprednjaka u ovom periodu drastično pali, da ih je SNS praktično progutao, ali da je to išlo i na štetu vladajuće stranke. Zato što sada ne postoji nikakva šansa da koalicijom dođu do nekada “laganih” 67 odsto.

U isto vreme, a pogotovu nastankom studentskog pokreta, rastao je broj opozicionih glasača.

Prenosimo njegovu analizu.

“Niz o tome kako se zapravo politička i izborna situacija promenila na štetu SNS-a (a odgovor nije da im se rejting survao). Najbolji primer - izbori 2016. SNS osvaja 48%. Ok. Ali SPS osvaja 11%, a SRS 8%. Režim i saradnici u startu imaju 67% glasova i još više mandata”, piše Ivković.

Od one „uslovno rečeno prave opozicije“, koja je 2016. godine imala oko 22 odsto, vladajuća koalicija je tokom mandata uspela da pronađe direktne ili indirektne saradnike na gotovo svakoj od četiri opozicione liste, navodi Aleksandar Ivković. Rezultat je bio parlament u kojem je režim faktički kontrolisao oko tri četvrtine poslanika, što je, prema njegovim navodima, nivo dominacije koji danas više nije izvesan sam po sebi.

“Sadašnja situacija: SNS je na prethodna dva parlamentarna izbora osvojio 44%, odnosno 46%. Rejting te stranke nije pao toliko da se na narednim izborima može očekivati dramatično gori rezultat. Preko 40% je vrlo realisitčno. Ali - i zato nema izbora - takođe je dovoljno visoka verovatnoća da neće biti 45%+, pa ni po Dontu neće biti matematičke većine, tj. faliće 5, 10, 15 poslanika. I tu onda dolazimo do glavne promene. SNS od pre 5-10 godina bi u toj situaciji imao dubok rezervoar potencijalnih saradnika iz kog može da zagrabi”, piše Ivković.

U nastavku, politikolog ocenjuje da je ključna promena upravo u tome što se „rezervoar“ potencijalnih partnera vlasti u međuvremenu ozbiljno ispraznio. Kako kaže, glavna priča poslednjih godina nije pad SNS-a, već rast i homogenizacija opozicije. Građani su, prema njegovoj oceni, postali znatno spretniji u prepoznavanju „lažne opozicije“, pa je prostor za izborne projekte vlasti sužen. Dok je prava opozicija 2016. imala tek oko 22 odsto glasova, danas je izvesno da će imati preko 40 odsto.

“Ta promena najbolje se vidi na primeru Niša 2024. godine. Tamo je velika koalicija vlasti osvojila 44%, dok je prva sledeća lista (dr Milić) dobila 24%. Na papiru, to deluje kao ubedljiva pobeda. U praksi, međutim, vlast je jedva uspela da sačuva većinu, i to kroz sporne aranžmane Ivković u nastavku daje dva zaključka za buduće republičke izbore”, navodi on.

Kao prvi zaključak, Ivković smatra da se na istom primeru Niša vidi i koliko će buduća republička većina zavisiti od „finog štelovanja“ političke slagalice. U Nišu su ishod određivali detalji, tvrdi on i dodaje da je nastup Ruske stranke, samostalan izlazak NLS-a koji je ostao ispod cenzusa, kao i deo opozicije koji je odlučio za bojkot. Sve to pokazuje, tvrdi on, koliko će u narednim izborima presudno biti pametno raspoređivanje opozicionih lista, izbegavanje rasipanja glasova i smanjenje broja „bačenih“ glasova, uz podrazumevanu borbu za odbranu izborne volje. Zato upozorava da će odgovornost svih aktera biti ogromna, jer male greške mogu odlučiti većinu.

“Na osnovu svega, mislim da postoji nezanemarljiva verovatnoća da akteri poput SPS, PUPS, SDPS, bilo da uđu sami ili na listi SNS, ponovo budu kingmejkeri. Radite sa tom info šta hoćete”, navodi Ivković kao drugi zaključak.

Činjenica je da se opoziciono biračko telo probudilo nastankom studentskog pokreta i da se broj protivnika ovog režima od pada nadstrešnice do danas rapidno povećao.

Tako da, danas je taj opozicioni front neuporedivo veći nego što je bio te 2016. godine, koju Ivković uzima kao parametar.

To potvrđuju i rezultati nedavne akcije prikupljanja potpisa koju su studenti organizovali širom Srbije. Tokom samo jednog dana, uspeli su da prikupe oko 400.000 potpisa podrške, što je presedan na našoj političkoj sceni i broj koji do sada niko nije ostvario u tako kratkom roku.