"Zakon legalizuje katastrofalno stanje"

"Nacrt Zakona o dobrobiti životinja predstavlja propuštenu priliku da se u Srbiji konačno uspostavi efiksan sistem zaštite dobrobiti životinja. Iako su pojedine primedbe koje smo slali prošle godine usvojene, uglavnom je reč o kozmetičkim izmenama koje nisu otklonile ključne sistemske nedostatke", ocenila je Vanja Bajović.

Ona je dodala da je najveći problem tog nacrta to što se pod izgovorom harmonizacije sa pravom EU zapravo odlaže primena evropskih standarda.

"Umesto da zakon jasno propiše pravila, veliki deo najvažnijih pitanja prepušten je pravilnicima koje ministar treba da donese tek u roku od godine. To znači da danas niko ne može da proceni da li je zakon zaista usklađen sa evropskim propisima, niti šta će tačno važiti u praksi", navela je Vanja Bajović.

Ona ukazuje i na to da, umesto da država konačno suzbije neregistrovane odgajivačnice, koje je još Državna revizorska institucija u svom izveštaju iz 2021. godine označila kao jedan od glavnih uzroka velikog broja napuštenih pasa, Nacrt zakona praktično legalizuje njihov rad.

"Dovoljno je da se prijave Ministarstvu, bez obaveze da prethodno ispune propisane uslove za držanje životinja, bez licenciranja, bez provere prostora u kome životinje borave, bez redovnog inspekcijskog nadzora. Time se ne rešava problem nelegalnog uzgoja, već se on praktično uvodi u zakonske okvire. Pored toga, pitanje obeveznog čipovanja ostaje nerešeno. Nacrt tu samo upućuje na druge zakone, iako je jasno da se postojeća obaveza čipovanja godinama ne kontroliše u praksi", kazala je ona.

Ona ističe i da, ako se ne može pouzdano utvrditi ko je vlasnik napuštenog psa ili mačke, onda nije moguće ni kazniti onoga ko je životinju napustio.

"Vlasnici će, dakle, i dalje moći sasvim nekažnjeno, kao i do sada da ostavljaju pse i mačke i njihova tekrođena legla, jer Nacrt ne predviđa ni obeveznu sterilizaciju. Član 62 propisuje samo da je vlasnik dužan da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, pri čemu sterilizaciju i kastraciju navodi samo kao jednu od mogućih mera, ali ne i kao zakonsku obavezu. To je kao i do sada ostavljeno jedinicama lokalnih samouprava same da urede svojim odlukama", navela je Vanja Bajović.

Prema njenim rečima, problematično je to što opština ne mora da propiše obavezne sterilizacije napuštenih pasa i da novac koji dobija za poslove zoohigijene, kao i do sada, prebacuje privatnim parttnerima a bez toga je problem nemoguće rešiti. Posebno je kritikovala odredbe koje se odnose na ogledne životinje, navodeći da ostavljaju prostor za zloupotrebe.

Kako je objasnila, nacrt omogućava izvođenje ogleda i na registrovanim životinjama uz pisanu saglasnost vlasnika, što bi moglo omogućiti da životinje iz neregistrovanog uzgoja budu korišćene u eksperimentalne svrhe bez ispunjavanja uslova koji važe za ovlašćene snabdevače.

Ona je dodala da je zabrana korišćenja napuštenih i izgubljenih životinja u ogledima formalno propisana, ali da nacrt ne predviđa efikasne mehanizme kontrole njenog sprovođenja, poput obavezne evidencije porekla životinja i redovnih nenajavljenih inspekcijskih nadzora.

"Zakonodavac propisuje i da lokalna samouprava donosi odluku kojom propisuje vrstu i broj kućnih ljubimaca koji mogu da se drže u domaćinstvu, iako su takve odluke zbog svoje diskriminatorne priride svojevremeno obarane pred Ustavnim sudom, jer su time stanovnici različitih gradova stavljeni u različite pravne položaje u pogledu broja i vrste životinja koje smeju da drže u svom domaćinstvu", kazala je Vanja Bajović.

Ona je ocenila da je Nacrt zakona prvenstveno usmeren na formalno ispunjavanje obaveza iz procesa usklađivanja sa propisima EU, za šta je Ministarstvo iz IPA fonda dobilo 14 miliona evra.

Vana Bajović smatra i da novi propisi nemaju ambiciju da se suštinski unapredi dobrobit životinja.

"U ovakvom obliku Nacrt ostavlja otvorena vrata za sve nezakonite i koruptivne prakse koje su i do sada bile prisutne u ovoj oblasti. Čak se ne može tvrditi ni da je cilj harmonizacije sa EU propisima ispunjen, imajući u vidu da je još uvek neizvesno šta će najvaljeni pravilnici propisati, njh donosi ministar poljoprivrede donosi po sopstvenom nahođenju i nema prolaze bilo kakav postupak javne rasprave", kazala je Vanja Bajović.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije najavilo je da će se javna rasprava i prezentacija o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja održati do 10. avgusta ove godine, u formi okruglog stola.

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu poljoprivrede preko portala "e-Konsultacije", putem elektronske pošte na [email protected] sa naznakom "Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja", ili putem pošte na adresi resornog ministarstva sa naznakom "Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja".

Novi Nacrt zakona stiže skoro godinu dana nakon prethodnog predloga, na koji je postojalo dosta primedaba stručne javnosti.