Falsifikovanje istorije konstanta je kosovske i velikoalbanske ideologije i političke, odnosno pseudonaučne prakse, takav pristup je podmukliji od fizičkog uništenja srpske kulturne baštine, izjavio je danas profesor Darko Tanasković povodom zahteva Prištine da se četiri srpska manastira isključe iz kategorije ugroženih spomenika i da im se promeni zemlja porekla.
Cilj je, upozorava Tanasković, da se potre eminentno srpski karakter najznačajnijeg dela kulturnog nasleđa na KiM i da se ono uklopi u nekakav veštački, sintetički kulturni identitet „države Kosovo“, istorijski naravno nepostojeći.
Bivši ambasador Srbije pri Unesku je za Sputnjik rekao da zahtev privremenih prištinskih vlasti da se četiri spomenika koja su navedena na Uneskovoj listi svetske baštine – manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu, uklone iz kategorije „u opasnosti“, kao i da se da se promeni zemlja porekla gde su spomenici zavedeni, ne može uopšte biti realizovan, jer takozvano Kosovo nije član Uneska, pa ne može službeno ovoj organizaciji ni ispostaviti bilo kakav zahtev u pogledu tematike vezane za kulturno nasleđe.
„Zatim, i kad bi na neki način preispitivanje statusa naših kulturnih i duhovnih dobara na listi kulturnih dobara u opasnosti eventualno došlo na dnevni red Uneska, o njemu bi, na osnovu mišljenja nezavisnog stručnog savetodavnog tela (ICOMOS), trebalo da se izjasni Komitet za svetsko nasleđe Uneska“, istakao je Tanasković.
Prema njegovim rečima, s obzirom na sve realne okolnosti, teško je pretpostaviti da bi države članice Komiteta u dovoljnom broju imale sluha za ovaj zahtev iz Prištine, pogotovo u vreme kad je jedna ugledna međunarodna nevladina organizacija, kao što je Europa Nostra, uvrstila manastir Dečani među sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi.
„Čak i politički pokrovitelji Prištine u međunarodnoj zajednici upozoravaju kosovske vlasti da moraju poštovati odluku sopstvenog Ustavnog suda o vraćanju uzurpiranog zemljišta tom srpskom manastiru“, naveo je Tanasković.
„Da ostanemo samo pri ovim argumentima, a ima ih još mnogo i pravnih i suštinskih“, objasnio je on.
Profesor Tanasković je kazao da nije obavešten da su prištinske vlasti formalno obnovile zahtev iz 2015. godine za prijem u Unesko.
Oni za sada u pismu koje su, povodom svetskog Dana kulturne raznolikosti, razaslali na adrese članica Uneska, samo lamentiraju zbog neuspeha u prethodnom pokušaju, izražavaju nadu da se taj fijasko „neće pretvoriti u dugoročnu kaznu za Kosovo“ i izražavaju spremnost da postanu „deo velike Uneskove porodice“, što jeste jedan od strategijskih prioriteta Prištine, dodao je Tanasković.
Prema njegovim rečima, ovaj korak bi se pre mogao shvatiti kao pripremanje terena za približavanje Unesku, gde inače nema preteranog raspoloženja za politizaciju rada ove specijalizovane agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, kroz bavljenje kosovskom problematikom.
Tanasković primećuje da i u ovom obraćanju članicama Uneska najviši zvaničnici iz Prištine izjavljuju da veruju „u univerzalnost kulturne baštine i kao takvu u njen objedinjavajući potencijal“, čime se zapravo providno nastoji obmanuti Unesko, kroz afirmisanje kriterijuma „univerzalnosti kulturne baštine“, bliskog viziji ove organizacije i „etatizovanjem“ celokupne kulturne baštine na KiM kao kulturnog nasleđa „države Kosovo“, bez obzira na kulturno-nacionalnu pripadnost.
„Takav pristup je podmukliji i opasniji od fizičkog uništavanja naše kulturne baštine i/ili pokušaja njenog albanizovanja“, smatra Tanasković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar