Za nekoga klica slobode, a zapravo leglo kriminala: Kako je Vučić "ćacilendom" ponizio celu Srbiju

"Kao u onom stripu Asteriks i Obeliks, (Ćacilend) je postao simbol otpora, simbol slobode, najslobodnije mesto u srcu Evrope", rekao je krajem prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljujući oslobađanje dela skupštinskog platoa koje je prethodnih meseci zauzimalo ovo šatorsko naselje.

Osim simbolom slobode, Vučić je Ćacilend svojevremeno nazivao i klicom otpora, ignorišući sve inicdente po kojima je ovo zdanje u centru glavnog grada postalo poznato.

"Smeta im jer je taj park bio klica otpora, taj park je bio malo mesto u srcu Srbije odakle je otpor krenuo", izjavio je Vučić u oktobru 2025.

Upravo će kraj 2025. godine obeležiti, između ostalog, i odluka režima da budu uklonjeni šatori koji su mesecima stajali na pragu Narodne Skupštine. Šatori u Pionirskom parku, nedaleko odatle, i dalje ostaju.

I dok je trajala akcija "oslobađanja" Bulevara kralja Aleksandra, javnost je uzburkala izjava advokata Borivoja Borovića, koji je naveo da je opasno što "veliki broj njegovih klijenata kampuje u tom Ćacilendu, iako se fomalno on kao rastura", nazvavši ga "paravojnim parkom usred Beograda".

Optužio je stanare Ćacilenda da reketiraju vlasnike beogradskih lokala.

„Uneću ovde jednu informaciju, mnogo ljudi iz ovog parka počeli su da obilaze privatne restorane i da uzimaju reket, policija ih ne sprečava, imam nekoliko svežih primera“, rekao je advokat Borović.

Usledio je brzi odgovor glavnog zaštitnika Ćacilenda, predsednika Srbije, koji je izjavio da je advokat Borivoje Borović taj koji „reketira“, a da su ljudi iz šatorskog naselja kod Skupštine „junaci koji su sačuvali državu“.

„Čim čujete reč reketiranje odmah vam je jasno čime se Borović bavi ceo život i apsolutno svi to znaju u gradu“, rekao je Vučić, kao i da to Borović radi, uz podršku dela pravosudnog, tužilačkog sistema.

Ovo nisu prve optužbe koje neko iznosi na račun onih koji nastanjuju Ćacilend. Još od 15. marta postalo je jasno da ovo šatorsko naselje postaje zabranjena zona za građane Beograda, ali i kamp u kom se skupljaju najodanije pristalice režima Aleksandra Vučića. Mnogi od njih su vrlo sumnjive prošlosti, a svi su spremni čak i za fizičke obračune zarad odbrane naprednjačke vlasti.

To je na svojoj koži u novembru osetila ekipa N1, čiju je kameru slomio muškarac na čije divljanje i napad na medijske radnike u tom trenutku policija nija reagovala.

Sa tim je saglasan i direktor Centra za lokalnu samoupravu, Nikola Jovanović, koji kaže za Novu da je u kampu "Ćacicilend" bilo iskrenih pristalica predsednika Vučića, ali i brojnih radnika iz beogradskog komunalnog sistema, ljudi iz privatnih firmi za obezbeđenje, pa i ljudi iz Republike Srpske koji su, kako kaže, dolazili za dnevnicu da glume podršku i podižu tenzije i polarizaciju u Beogradu.

"Verujem da su navodi advokata Borovića tačni, jer su kroz kamp "Ćacilend" prolazili mnogi kriminalni i nasilnički elementi, koji osećaju da imaju vetar u leđa jer su pomogli vlasti, pa žele da se dodatno naplate. Reketiranje restorana i kafića je u velikom porastu u Beogradu prethodnih meseci, a to bi moglo da se poveže s tim da su mnoge grupacije u Čacilendu položile "maturski ispit" i nezvanično dobile licencu da rade šta hoće", kaže Jovanović.

Dodaje da je posebno problematično što su sve češće mlađe grupacije kod rekataša i što stasavaju nove generacije na potpuno pogrešnim vrednostima i smernicama.

"Naročito se spominju grupe sa Vračara u tom kontekstu. Zato smatram da će u budućnosti biti potrebna neka nova "Sablja", ali i novi zakon o glavnom gradu i privatnom obezbeđenju. Advokata Borovića inače lično poznajem i radi se o časnom i istinoljubivom čoveku", zaključuje Jovanović.

Koliko je Ćacičend značajan Vučić, govori i to što je 2025. ispratio, a 2026. dočekao baš u Ćacilendu.

Kako je nastao Ćacilend?

Sve je počelo prvih dana marta prošle godine , kada se u jeku studentskih protesta u Pionirskom parku pojavila grupa studenata, koji su za sebe rekli da žele da uče i da se protive blokadama fakulteta. Postavili su šatore navodeći da će tu ostati dok im se ne omogući da pohađaju nastavu na fakultetima koji su u tom trenutku bili u blokadi.

Za same početke važno je podsetiti da je taj kamp postavljen nekih nedelju dana pre velikog studentskog protesta 15. marta u Beogradu, kao i da su se pre njegovog nastanka pod prozorom Predsedništva Srbije okupljali studenti u blokadi tokom obraćanja javnosti Aleksandra Vučića da mu pokažu koliko ih je u protestu.

Više puta je javnost upozoravala da šatori mesecima nelegalno opstaju na tom prostoru. Međutim, koliko je vlast spremna da ide u opravdanju kampa pokazuje i činjenica da Miloš Pavlović, predvodnik “studenta koji uče”, ima prijavljeno prebivalište ni manje ni više nego u samom Pionirskom parku.

Za vreme svih antivladnih protesta proteklih meseci u Beogradu Ćacilend je stecište batinaša, koji su tu da svojim prisustvom građanima jasno pokažu da je prostor oko Predsedništva Srbije, u kom sedi Aleksandar Vučić, zabranjena zona.